Strukovna lekarska udruženja proznaju da je praksa plaćanja lekarima javna tajna, ali za to nema opravdanja.
Udruženje proizvođača inovativnih lekova INOVIA najavljuje da će zatražiti od američke kompanije "Fajzer" informaciju da li su navodi o plaćanju lekara radi povećanja prodaje lekova tačni, a predstavnici pojedinih strukovnih udruženja u Srbiji ukazuju da je "javna tajna" da lekari putuju o trošku stranih kompanija i zauzvrat plasiraju njihove proizvode i da je država nemoćna da se tome suprotavi.
Pre nekoliko dana američki mediji objavili su da je američko Ministarstvo pravde tužilo farmaceutsku kompaniju "Fajzer" i njenu kćerku firmu "Vajet", zbog sumnje da su platile ukupno 60,2 miliona dolara mita da bi dobile poslove i povećale prodaju svojih lekova u Srbiji i drugim zemljama istočne Evrope.
Kako navodi agencija Blumberg, novac je plaćan doktorima i drugim zdravstvenim zvaničnicima u Srbiji, Hrvatskoj, Bugarskoj, Češkoj, Italiji, Rusiji, Kazahstanu i Kini.
Direktor Udruženja proizvođača inovativnih lekova INOVIA, čiji je član i kompanija "Fajzer", Bojan Trkulja kazao je Tanjugu da je će od te kompanije zatražiti informaciju o tome šta se zaista dešavalo i da li su navodi o plaćanju lekara da bi povećali prodaju lekova tačni.
Ukoliko se ispostavi da se to dešavalo pre 2008. godine, Etička komsija Fonda INOVIA neće moći da razmatra povredu Kodeksa jer, je on donet 2008, kazao je Trkulja.
Tim kodeksom je, kako je rekao, definisan odnos između farmaceutske industrije i zdravstvenih radnika.
Ukoliko se to dešavalo posle donošenja Kodeksa, Etička komisija će se baviti ovim slučajem, kazao je Trkulja, napomenuvši da je on obavezujući za sve članice, ali Udruženje INOVIA može da se bavi samo etičkim povredama.
"Kada je u pitanju nešto više od toga, onda je to, ipak, za nadležne organe ove zemlje i imamo puno poverenje da će oni do kraja istražiti sve", kazao je Trkulja.
Govoreći o tome na kakve puteve i kongrese farmaceutske kuće mogu voditi lekare, Trkulja je naveo da, prema zakonu, nije zabranjeno farmaceutskim kompanijama da sponzorišu putovanja zdravstvenih radnika na kongrese ili druge stručna usavršavanja, ali da postoje jasna pravila koja definišu kako se to može raditi.
"Lekari se mogu 'voditi' na kongrese pod uslovom da na mesto događaja stigne svega dan pre početka i da se u svoju zemlju vrati dan po završetku i da organizator jedino plaća troškove kotizacije, hotela, odnosno smeštaja", kazao je Trkulja.
On je dodao da hotel ne sme imati pet zvezdica, a da se na ručkove lekari mogu voditi samo ako nisu obezbeđeni u okviru smeštaja i to u restoranima i mestima na kojima bi i lekar mogao to da plati.
Trkulja je rekao i da nije dozvoljeno da kompanije vode lekare na sportske, zabavne i druge događaje, jer to nije po zakonu, kao ni da utiču na to da se podstiče promovisanje lekova.
Direktorka Lekarske komore Srbije Tatjana Radosavljević kazala je Tanjugu da informacija koja se ovih dana pojavila ne predstavlja nikakvo iznenađenje budući da takvi problemi postoje godinama unazad u mnogim zemljama, ne samo u Srbiji.
"Lekarska komora nema ingerencije da vodi istrage, niti se ovakvi slučajevi vode pred Sudom časti komore, ali smo i ranije ukazivali da se ova oblast mora urediti", kazala je ona.
Radosavljevićeva je podsetila da je pre dve godine donet Pravilnik kojim je definisano kakve poklone mogu primati i na koje puteve odlaziti lekari, ali da se on "zaobilazi i ne primenjuje".
Tim pravilnikom utvrđeno je da stručna javnost, odnosno zdravstveni radnici koji propisuju lekove ne smeju tražiti, niti primati bilo kakvo materijalno ili nematerijalno davanje kao podsticaj za propisivanje, izdavanje, nabavku, odnosno potrošnju lekova.
Kako je kazala Radosavljevićeva, pojedini lekari imaju izgovore da moraju sakupiti poene za licencu i da zato odlaze na kongrese u inostranstvo. "Takav izgovor je neprihvatljiv, jer odlazak na skupe kongrese nije način da se sakupe poeni.
"Mi smo za 10.000 kolega omogućili da steknu poene na edukacijama i kongresima, koji su bili besplatni, a poeni za licencu se mogu dobiti i preko Interneta", kazala je Radosavljevićeva. Prema njenim rečima, u slučaju kompanije "Fajzer" je najneobičnije to što je američko pravosuđe izreklo novčanu kaznu i samo opomenulo kompaniju.
Draško Karađinović iz organizacije "Doktori protiv korupcije" navodi da na kongrese uglavnom putuju lekari na rukvodećim položajima u zdravstvenom sistemu - klinikama, komisijama koje odlučuju o javnim nabavkama...
"Radi se o konfliktu interesa, a često se ide na ekskluzivne destinacije gde neki od njih drže predavanja za koja dobijaju visoke honorare", kazao je Karađinović. Kako je ocenio, simptomatično je to što je američka administracija ukazala da se u Srbiji radi tako nešto, da je to javna tajna i da ne postoji volja da se takva pojava suzbije.
Da je "javna tajna" da lekari iz Srbije putuju na svetske kongrese na teret farmaceutskih kuća, tvrdi i predsednica Kluba "Zdravlje" Zorica Marković i dodaje da je neohodna jedna detaljna analiza i da je država nemoćna da se obračuna sa ovakvim vidom korupcije u zdravstvu.
"Trebalo bi da se vidi koji su to lekovi trošeni najviše, da li je to bilo opravdano budući da je više puta ukazivano na to da se u Srbiju uvoze lekovi koji se i ovde proizvode", rekla je Markovićeva.
Ministarstvo zdravlja saopštilo je da nema saznanja o tome da je farmaceutska kompanija "Fajzer" plaćala lekare u Srbiji kako bi povećala prodaju svojih lekova i da im se nijedan organ u vezi sa tim nije obraćao, a Tužilaštvo je najavilo da će ispitati da li ima elemenata za pokretanje krivičnog postupka. Kompanija "Fajzer" u Srbiji ima registrovanih oko 106 lekova.
Kako su preneli američki mediji, u delu prijave američke Komisije za hartije od vrednosti koji se odnosi na Srbiju navedeno je da je za plasman proizvoda kompanije u Srbiji i Crnoj Gori bila zadužena kompanija "Fajzer HCP Srbija", čiji je predstavnik platio put na konferenciju u Čileu jednom lekaru iz državne službe.
Zauzvrat je zatražio saglasnost lekara da njegovo odeljenje poveća upotrebu i kupovinu proizvoda kompanije "Fajzer".
Uprava srpskog odeljka "Fajzera" je ubrzo otkrila nedozvoljeni dogovor i otpustila svog predstavnika za prodaju, ali je i dalje sprovodila dogovor, jer je doktor zapretio da će razotkriti ceo slučaj i objaviti informacije koje bi negativno uticale na reputaciju "Fajzera".
(Tanjug Foto: Zoran Žestić)
Pre nekoliko dana američki mediji objavili su da je američko Ministarstvo pravde tužilo farmaceutsku kompaniju "Fajzer" i njenu kćerku firmu "Vajet", zbog sumnje da su platile ukupno 60,2 miliona dolara mita da bi dobile poslove i povećale prodaju svojih lekova u Srbiji i drugim zemljama istočne Evrope.
Kako navodi agencija Blumberg, novac je plaćan doktorima i drugim zdravstvenim zvaničnicima u Srbiji, Hrvatskoj, Bugarskoj, Češkoj, Italiji, Rusiji, Kazahstanu i Kini.
Direktor Udruženja proizvođača inovativnih lekova INOVIA, čiji je član i kompanija "Fajzer", Bojan Trkulja kazao je Tanjugu da je će od te kompanije zatražiti informaciju o tome šta se zaista dešavalo i da li su navodi o plaćanju lekara da bi povećali prodaju lekova tačni.
Ukoliko se ispostavi da se to dešavalo pre 2008. godine, Etička komsija Fonda INOVIA neće moći da razmatra povredu Kodeksa jer, je on donet 2008, kazao je Trkulja.
Tim kodeksom je, kako je rekao, definisan odnos između farmaceutske industrije i zdravstvenih radnika.
Ukoliko se to dešavalo posle donošenja Kodeksa, Etička komisija će se baviti ovim slučajem, kazao je Trkulja, napomenuvši da je on obavezujući za sve članice, ali Udruženje INOVIA može da se bavi samo etičkim povredama.
"Kada je u pitanju nešto više od toga, onda je to, ipak, za nadležne organe ove zemlje i imamo puno poverenje da će oni do kraja istražiti sve", kazao je Trkulja.
Govoreći o tome na kakve puteve i kongrese farmaceutske kuće mogu voditi lekare, Trkulja je naveo da, prema zakonu, nije zabranjeno farmaceutskim kompanijama da sponzorišu putovanja zdravstvenih radnika na kongrese ili druge stručna usavršavanja, ali da postoje jasna pravila koja definišu kako se to može raditi.
"Lekari se mogu 'voditi' na kongrese pod uslovom da na mesto događaja stigne svega dan pre početka i da se u svoju zemlju vrati dan po završetku i da organizator jedino plaća troškove kotizacije, hotela, odnosno smeštaja", kazao je Trkulja.
On je dodao da hotel ne sme imati pet zvezdica, a da se na ručkove lekari mogu voditi samo ako nisu obezbeđeni u okviru smeštaja i to u restoranima i mestima na kojima bi i lekar mogao to da plati.
Trkulja je rekao i da nije dozvoljeno da kompanije vode lekare na sportske, zabavne i druge događaje, jer to nije po zakonu, kao ni da utiču na to da se podstiče promovisanje lekova.
Direktorka Lekarske komore Srbije Tatjana Radosavljević kazala je Tanjugu da informacija koja se ovih dana pojavila ne predstavlja nikakvo iznenađenje budući da takvi problemi postoje godinama unazad u mnogim zemljama, ne samo u Srbiji.
"Lekarska komora nema ingerencije da vodi istrage, niti se ovakvi slučajevi vode pred Sudom časti komore, ali smo i ranije ukazivali da se ova oblast mora urediti", kazala je ona.
Radosavljevićeva je podsetila da je pre dve godine donet Pravilnik kojim je definisano kakve poklone mogu primati i na koje puteve odlaziti lekari, ali da se on "zaobilazi i ne primenjuje".
Tim pravilnikom utvrđeno je da stručna javnost, odnosno zdravstveni radnici koji propisuju lekove ne smeju tražiti, niti primati bilo kakvo materijalno ili nematerijalno davanje kao podsticaj za propisivanje, izdavanje, nabavku, odnosno potrošnju lekova.
Kako je kazala Radosavljevićeva, pojedini lekari imaju izgovore da moraju sakupiti poene za licencu i da zato odlaze na kongrese u inostranstvo. "Takav izgovor je neprihvatljiv, jer odlazak na skupe kongrese nije način da se sakupe poeni.
"Mi smo za 10.000 kolega omogućili da steknu poene na edukacijama i kongresima, koji su bili besplatni, a poeni za licencu se mogu dobiti i preko Interneta", kazala je Radosavljevićeva. Prema njenim rečima, u slučaju kompanije "Fajzer" je najneobičnije to što je američko pravosuđe izreklo novčanu kaznu i samo opomenulo kompaniju.
Draško Karađinović iz organizacije "Doktori protiv korupcije" navodi da na kongrese uglavnom putuju lekari na rukvodećim položajima u zdravstvenom sistemu - klinikama, komisijama koje odlučuju o javnim nabavkama...
"Radi se o konfliktu interesa, a često se ide na ekskluzivne destinacije gde neki od njih drže predavanja za koja dobijaju visoke honorare", kazao je Karađinović. Kako je ocenio, simptomatično je to što je američka administracija ukazala da se u Srbiji radi tako nešto, da je to javna tajna i da ne postoji volja da se takva pojava suzbije.
Da je "javna tajna" da lekari iz Srbije putuju na svetske kongrese na teret farmaceutskih kuća, tvrdi i predsednica Kluba "Zdravlje" Zorica Marković i dodaje da je neohodna jedna detaljna analiza i da je država nemoćna da se obračuna sa ovakvim vidom korupcije u zdravstvu.
"Trebalo bi da se vidi koji su to lekovi trošeni najviše, da li je to bilo opravdano budući da je više puta ukazivano na to da se u Srbiju uvoze lekovi koji se i ovde proizvode", rekla je Markovićeva.
Ministarstvo zdravlja saopštilo je da nema saznanja o tome da je farmaceutska kompanija "Fajzer" plaćala lekare u Srbiji kako bi povećala prodaju svojih lekova i da im se nijedan organ u vezi sa tim nije obraćao, a Tužilaštvo je najavilo da će ispitati da li ima elemenata za pokretanje krivičnog postupka. Kompanija "Fajzer" u Srbiji ima registrovanih oko 106 lekova.
Kako su preneli američki mediji, u delu prijave američke Komisije za hartije od vrednosti koji se odnosi na Srbiju navedeno je da je za plasman proizvoda kompanije u Srbiji i Crnoj Gori bila zadužena kompanija "Fajzer HCP Srbija", čiji je predstavnik platio put na konferenciju u Čileu jednom lekaru iz državne službe.
Zauzvrat je zatražio saglasnost lekara da njegovo odeljenje poveća upotrebu i kupovinu proizvoda kompanije "Fajzer".
Uprava srpskog odeljka "Fajzera" je ubrzo otkrila nedozvoljeni dogovor i otpustila svog predstavnika za prodaju, ali je i dalje sprovodila dogovor, jer je doktor zapretio da će razotkriti ceo slučaj i objaviti informacije koje bi negativno uticale na reputaciju "Fajzera".
(Tanjug Foto: Zoran Žestić)
