Najveći problem u pronalaženju nestalih je nedovoljna saradnja zemalja u regionu.
Na prostoru bivše Jugoslavije sada se među nestalima nalazi oko 4.000 Srba, a veliki problem u pronalaženju i identifikaciji nestalih je nedovoljna spremnost svih zemalja u regionu da se tim problemima bave na odgovorniji i transparentniji način, izjavio je danas predsednik vladine Komisije za nestala lica Veljko Odalović.
Podaci Komisije ukazuju da je još nerasvetljena sudbina 13.137 osoba nestalih na području Hrvatske, Bosne i Hercegovine i na Kosovu i Metohiji, dok 5.000 tela širom bivše SFRJ čeka na identifikaciju.
Komisiji je prijavljeno 530 nestalih osoba srpske i drugih nealbanskih nacionalnosti sa Kosova i Metohije, u Hrvatskoj se 398 naših državljana vode kao nestali, a za još 1.200 Srba porodice su, koje kao izbeglice žive u Srbiji, prijavile nestanak. U Bosni i Hercegovini se traži 95 Srba, dok nadležna komisija iz Banjaluke ima evidenciju sa više od 1.700 nestalih Srba.
Od 5.000 neidentifikovanih, kako je u intervjuu Tanjugu rekao Odalović, više od 900 tela nalazi se u Zagrebu, više od 3.000 u Sarajevu i Visokom, u Prištini 400 tela čeka na identifikaciju, a u Banjaluci 600.
U Beogradu, sa druge strane, nema nijedno neidentifikovano telo, naglasio je Odalović dodajući da su završena pretraživanja prostora oko Perućca, Petrovog sela i Batajnice, gde je 97 odsto identifikacija tačno urađeno.
"Tela smo predali porodicama, a iz tela koja smo ekshumirali na grobljima duž Save i Dunava uzeli smo koštani uzorak, vratili ih gde su bila i čekamo identifikaciji", istakao je Odalović dodajući da se oko 100 neidentifikovanih tela nalaze na mestima gde su bila sahranjena.
Ipak, u poslednjih godinu dana, istakao je Odalović, ostvareni su značajni rezultati u traženju i identifikaciji nestalih.
"Iz Hrvatske smo preuzeli 70 identifikovanih tela i predali ih porodicama, predali smo osobe identifikovane u Srbiji, četiri osobe su identifikovane na području Bosne i Hercegovine, 18 tela je identifikovano na Kosovu i Metohiji", rekao je Odalović.
Bez obrzira na nešto veći broj rešenih slučajeva, Odalović nije zadovoljan i smatra da se mora obezbediti više informacija i uraditi više na pronalaženju i identifikaciji nestalih, jer, ako bi se nastavila sadašnja dinamika, više desetina godina sudbina nestalih bi ostala nerasvetljena.
Podaci pokazuju da je u Srbiji u prethodnom periodu ekshumirano 425 tela koja su Savom i Dunavom doplovila na njenu teritoriju, više od 300 je identifikovano, a najveći broj je predat BiH.
Značajan broj tela je predat Hrvatskoj, deo Republici Srpskoj, a deo su bili srpski državljani, što, kako je naglasio Odalović, govori o nemogućnosti pravljenja grubih i striktnih razlika koja bi se pravila po nacionalnoj pripadnosti.
Govoreći o saradnji sa komisijama za nestala lica u regionu, Odalović je istakao da postoje različiti nivoi saradnje, ali da ona ipak može da bude bolja.
"Da bi imali bolji rezultat, moramo da imamo punu podršku svih na teritoriji država što podrazumeva da istražni i pravosudni organi i policija, informacije podele sa svima nama da bi mi mogli da radimo brže", objasnio je Odalović.
"Poruka da se knjige nestalih prave po abecednom redu pokazuje da je to naše zajedničko opredeljenje i nešto što šalje poruku zajedničke nesrećne sudbine onih koje tražimo. To je na primeru dijaloga Beograda i Prištine možda najbolje vidljivo, jer šest meseci smo usaglašavali evidencije nestalih i ako sada na relaciji Beograda i Prištine nešto nije sporno to je ta evidencija", jasan je Odalović.
On je ukazao da je trenutno najlošija situacija na Kosovu i Metohiji, zbog nedostatka odnosa sa tamošnjom državnom komisijom, a jedan od problema je i velika zatvorenost kosovskog društva nespremnog da se suoči sa zločinima i ukaže na mesta gde bi se mogli pronaći ostaci nestalih.
"Svestan sam da otvaranje tog procesa i ukazivanje na izvršioce zločina i kidnapovanja može voditi do vrha kosovskih institucija, ali što se to pre prevaziđe, stvaraju se prostori u kojima se može mnogo lakše razgovarati o svim drugim pitanjima", ukazao je Tanjugov sagovornik.
Za Srbiju je, kako je naglasio, jako važno da se pitanje "Žute kuće" i trgovine organima dovede do kraja, a puna istraga o tom slučaju je potrebna i zbog kredibiliteta međunarodne zajednice, koja je u to vreme imala mandat na Kosovu i Metohiji.
Govoreći o ekshumaciji tela u Žilivodama, Odalović je naglasio da ga je zabrinuo požar koji je izbio na toj lokaciji i da se istraga o tome mora dovesti do kraja.
Informacije Euleksa su, podsetio je, govorile da se u Žilivodama nalazi najmanje 26 tela kosovskih Srba stradalih od 1998. godine i rudara sa površinskih kopova.
"Lokacija je zatvorena pre mesec i po dana i prema onome što je do sada urađeno na obeleženom prostoru nisu pronađeni posmrtni ostaci. Insistiraćemo da se nastave pretrage, jer tu ima takvih bunara i rupa...", naveo je Odalović.
Na pitanje kada će biti nastavljeno deminiranje Košara, Odalović je odgovorio da je deo prostora očišćen, da ima još mnogo prostora koji treba pretražiti i da se nekoliko godina čekalo na početak deminiranja koje je konačno počelo.
Na teritoriji Hrvatske, naveo je Odalović, ima 355 grobnih mesta sa N.N. licima koja nisu ekshumirana i "teško je objasniti zašto se to ne uradi".
U poslednje dve godine su intenzivirane ekshumacije u Zapadnoj Slavoniji, a Komisija Vlade Srbije će nastaviti da insistira da se svako poznato grobno mesto otvori, uzmu koštani uzorci i da se pokuša identifikacija, izričit je Odalović.
Hrvatska sama odlučuje o dinamici ekshumacije na osnovu svojih propisa, naveo je Odalović koji je ocenio da je u poslednje vreme taj problem "malo prevaziđen, da je manje zastoja i da se brže i efikasnije izlazi u susret našim zahtevima".
Odalović očekuje da će biti pretražene i ostale lokacije u Baniji, Kordunu, Liki i u severnoj Dalmaciji.
Jedan od predloga koji bi mogao doprineti rešavanju problema nestalih je, prema njegovom mišljenju i organizovanje regionalne konferencije o nestalima na najvišem nivou, gde bi se pojavili lideri država iz regiona i poslali zajedničku poruku.
Ukoliko vlasti iz pojedinih zemalja iz regiona iz različitih političkih razloga odugovlače sa potragom za nestalima, one su, kako smatra Odalović, nezrele i nisu sposobne ni za šta.
"Dok god ljudi koji tako razmišljaju ili koji su činili zločine sede na mestima na kojima odlučuju da se ovaj proces zaustavi nemamo nade da stabilizujemo situaciju. Čini mi se da se u najvećem broju država u regionu nalaze ljudi koji nemaju hipoteke ratnih dešaavnja, sa izuzetkom onih koji na prostoru Kosova i Metohije sebe zovu državom", zaključio je Odalović.
(Tanjug Foto Media Centar Beograd)
Podaci Komisije ukazuju da je još nerasvetljena sudbina 13.137 osoba nestalih na području Hrvatske, Bosne i Hercegovine i na Kosovu i Metohiji, dok 5.000 tela širom bivše SFRJ čeka na identifikaciju.
Komisiji je prijavljeno 530 nestalih osoba srpske i drugih nealbanskih nacionalnosti sa Kosova i Metohije, u Hrvatskoj se 398 naših državljana vode kao nestali, a za još 1.200 Srba porodice su, koje kao izbeglice žive u Srbiji, prijavile nestanak. U Bosni i Hercegovini se traži 95 Srba, dok nadležna komisija iz Banjaluke ima evidenciju sa više od 1.700 nestalih Srba.
Od 5.000 neidentifikovanih, kako je u intervjuu Tanjugu rekao Odalović, više od 900 tela nalazi se u Zagrebu, više od 3.000 u Sarajevu i Visokom, u Prištini 400 tela čeka na identifikaciju, a u Banjaluci 600.
U Beogradu, sa druge strane, nema nijedno neidentifikovano telo, naglasio je Odalović dodajući da su završena pretraživanja prostora oko Perućca, Petrovog sela i Batajnice, gde je 97 odsto identifikacija tačno urađeno.
"Tela smo predali porodicama, a iz tela koja smo ekshumirali na grobljima duž Save i Dunava uzeli smo koštani uzorak, vratili ih gde su bila i čekamo identifikaciji", istakao je Odalović dodajući da se oko 100 neidentifikovanih tela nalaze na mestima gde su bila sahranjena.
Ipak, u poslednjih godinu dana, istakao je Odalović, ostvareni su značajni rezultati u traženju i identifikaciji nestalih.
"Iz Hrvatske smo preuzeli 70 identifikovanih tela i predali ih porodicama, predali smo osobe identifikovane u Srbiji, četiri osobe su identifikovane na području Bosne i Hercegovine, 18 tela je identifikovano na Kosovu i Metohiji", rekao je Odalović.
Bez obrzira na nešto veći broj rešenih slučajeva, Odalović nije zadovoljan i smatra da se mora obezbediti više informacija i uraditi više na pronalaženju i identifikaciji nestalih, jer, ako bi se nastavila sadašnja dinamika, više desetina godina sudbina nestalih bi ostala nerasvetljena.
Podaci pokazuju da je u Srbiji u prethodnom periodu ekshumirano 425 tela koja su Savom i Dunavom doplovila na njenu teritoriju, više od 300 je identifikovano, a najveći broj je predat BiH.
Značajan broj tela je predat Hrvatskoj, deo Republici Srpskoj, a deo su bili srpski državljani, što, kako je naglasio Odalović, govori o nemogućnosti pravljenja grubih i striktnih razlika koja bi se pravila po nacionalnoj pripadnosti.
Govoreći o saradnji sa komisijama za nestala lica u regionu, Odalović je istakao da postoje različiti nivoi saradnje, ali da ona ipak može da bude bolja.
"Da bi imali bolji rezultat, moramo da imamo punu podršku svih na teritoriji država što podrazumeva da istražni i pravosudni organi i policija, informacije podele sa svima nama da bi mi mogli da radimo brže", objasnio je Odalović.
"Poruka da se knjige nestalih prave po abecednom redu pokazuje da je to naše zajedničko opredeljenje i nešto što šalje poruku zajedničke nesrećne sudbine onih koje tražimo. To je na primeru dijaloga Beograda i Prištine možda najbolje vidljivo, jer šest meseci smo usaglašavali evidencije nestalih i ako sada na relaciji Beograda i Prištine nešto nije sporno to je ta evidencija", jasan je Odalović.
On je ukazao da je trenutno najlošija situacija na Kosovu i Metohiji, zbog nedostatka odnosa sa tamošnjom državnom komisijom, a jedan od problema je i velika zatvorenost kosovskog društva nespremnog da se suoči sa zločinima i ukaže na mesta gde bi se mogli pronaći ostaci nestalih.
"Svestan sam da otvaranje tog procesa i ukazivanje na izvršioce zločina i kidnapovanja može voditi do vrha kosovskih institucija, ali što se to pre prevaziđe, stvaraju se prostori u kojima se može mnogo lakše razgovarati o svim drugim pitanjima", ukazao je Tanjugov sagovornik.
Za Srbiju je, kako je naglasio, jako važno da se pitanje "Žute kuće" i trgovine organima dovede do kraja, a puna istraga o tom slučaju je potrebna i zbog kredibiliteta međunarodne zajednice, koja je u to vreme imala mandat na Kosovu i Metohiji.
Govoreći o ekshumaciji tela u Žilivodama, Odalović je naglasio da ga je zabrinuo požar koji je izbio na toj lokaciji i da se istraga o tome mora dovesti do kraja.
Informacije Euleksa su, podsetio je, govorile da se u Žilivodama nalazi najmanje 26 tela kosovskih Srba stradalih od 1998. godine i rudara sa površinskih kopova.
"Lokacija je zatvorena pre mesec i po dana i prema onome što je do sada urađeno na obeleženom prostoru nisu pronađeni posmrtni ostaci. Insistiraćemo da se nastave pretrage, jer tu ima takvih bunara i rupa...", naveo je Odalović.
Na pitanje kada će biti nastavljeno deminiranje Košara, Odalović je odgovorio da je deo prostora očišćen, da ima još mnogo prostora koji treba pretražiti i da se nekoliko godina čekalo na početak deminiranja koje je konačno počelo.
Na teritoriji Hrvatske, naveo je Odalović, ima 355 grobnih mesta sa N.N. licima koja nisu ekshumirana i "teško je objasniti zašto se to ne uradi".
U poslednje dve godine su intenzivirane ekshumacije u Zapadnoj Slavoniji, a Komisija Vlade Srbije će nastaviti da insistira da se svako poznato grobno mesto otvori, uzmu koštani uzorci i da se pokuša identifikacija, izričit je Odalović.
Hrvatska sama odlučuje o dinamici ekshumacije na osnovu svojih propisa, naveo je Odalović koji je ocenio da je u poslednje vreme taj problem "malo prevaziđen, da je manje zastoja i da se brže i efikasnije izlazi u susret našim zahtevima".
Odalović očekuje da će biti pretražene i ostale lokacije u Baniji, Kordunu, Liki i u severnoj Dalmaciji.
Jedan od predloga koji bi mogao doprineti rešavanju problema nestalih je, prema njegovom mišljenju i organizovanje regionalne konferencije o nestalima na najvišem nivou, gde bi se pojavili lideri država iz regiona i poslali zajedničku poruku.
Ukoliko vlasti iz pojedinih zemalja iz regiona iz različitih političkih razloga odugovlače sa potragom za nestalima, one su, kako smatra Odalović, nezrele i nisu sposobne ni za šta.
"Dok god ljudi koji tako razmišljaju ili koji su činili zločine sede na mestima na kojima odlučuju da se ovaj proces zaustavi nemamo nade da stabilizujemo situaciju. Čini mi se da se u najvećem broju država u regionu nalaze ljudi koji nemaju hipoteke ratnih dešaavnja, sa izuzetkom onih koji na prostoru Kosova i Metohije sebe zovu državom", zaključio je Odalović.
(Tanjug Foto Media Centar Beograd)
