Predsednik Evropske centralne banke Mario Dragi objaviće danas detalje plana kupovine obveznica u cilju ublažavanja dužničke krize evrozone.
Dragi je u julu rekao da će "učiniti sve što treba" da spasi evro.
Očekuje se da će ECB pomoći da se smanje troškovi pozajmljivanja za članice evrozone opterećene dugovima kupovinom njihovih obveznica, ipak ovoj ideji žestoko se protivi nemačka Bundesbanka.
Predsednik Bundesbanke Jens Vajdman zabrinut je da bi zemlje članice mogle postati vezane za pomoć centralne banke i da ne bi u dovoljnoj meri sprovele reformu svojih privreda.
Očekuje se da će većina od 23 članice saveta ECB podržati plan.
I Organizacija za ekonomsku saradnju i razvoj /OECD/ izrazila je svoju podršku planu kupovine obveznica upozoravajući da kriza evrozone predstavlja najveći rizik i opasnost za globalnu privredu.
Ona poziva na veću angažovanost centralnih banaka da bi se sprečio raspad evrozone.
"Treba suzbiti strahove od raspada, a to se može postići tako što će ECB preuzeti intervenciju na tržištu obveznica“, navodi se u saopštenju OECD-a.
Nekoliko pitanja ostaju nerešena, na primjer da li će ECB limitirati sumu koju je spremna da potroši ili će kupovina obveznica biti neograničena?
Da li će intervencija ECB biti uslovljena time da članice evrozone prvo zatraži finansijsku pomoć od postojećih fondova i koje tipove obveznica će ECB kupiti?
Ako se ne daju odgovori na ova pitanja, tržišta bi mogla biti razočarana, upozoravaju analitičari.
Dragi se nada da će intervencija ECB na tržištu obveznica pomoći da se smanje troškovi pozajmljivanja zemljama ogrezlim u dugovima kao što su Španija i Italija i umanje šanse da te zemlje zatraže punu finansijsku pomoć što bi dovelo evrozonu do bankrota i do kolapsa evra.
Španija, koja je već zatražila 100 milijardi evra da pomogne zaduženim bankama, sada plaća prinose od 6,42 odsto na svoje obveznice sa rokom dospeća od 10 godina, dok su prinosi u Italiji na obveznice sa istim rokom dospeća 5,51 odsto, što je ispod kritičnih sedam odsto, koje mogu da budu granica kada zemlja traži finansijsku pomoć.
Prošle nedelje, Dragi je za njemački neđeljnik "Cajt" izjavio da je spreman da sprovede "vanredne mere" da bi spasao evro.
Tržišta imaju poverenje samo u ECB, a obelodanivši svoje namere, Mario Dragi je "spasio leto" - kamatne stope su popustile za španski, a naročito za italijanski dug.
U svakom slučaju, Dragi bi danas trebalo da definitivno obrazloži svoj plan za intervenciju.
Neki veruju da će on možda sačekti još nedelju dana, jer se 12. septembra očekuje odluka nemačkog Ustavnog suda da li je zajednički Fond za spasavanje 17 država – Evropski mehanizam za stabilnost – u skladu sa nemačkim ustavom.
(Srna Foto AP)
Očekuje se da će ECB pomoći da se smanje troškovi pozajmljivanja za članice evrozone opterećene dugovima kupovinom njihovih obveznica, ipak ovoj ideji žestoko se protivi nemačka Bundesbanka.
Predsednik Bundesbanke Jens Vajdman zabrinut je da bi zemlje članice mogle postati vezane za pomoć centralne banke i da ne bi u dovoljnoj meri sprovele reformu svojih privreda.
Očekuje se da će većina od 23 članice saveta ECB podržati plan.
I Organizacija za ekonomsku saradnju i razvoj /OECD/ izrazila je svoju podršku planu kupovine obveznica upozoravajući da kriza evrozone predstavlja najveći rizik i opasnost za globalnu privredu.
Ona poziva na veću angažovanost centralnih banaka da bi se sprečio raspad evrozone.
"Treba suzbiti strahove od raspada, a to se može postići tako što će ECB preuzeti intervenciju na tržištu obveznica“, navodi se u saopštenju OECD-a.
Nekoliko pitanja ostaju nerešena, na primjer da li će ECB limitirati sumu koju je spremna da potroši ili će kupovina obveznica biti neograničena?
Da li će intervencija ECB biti uslovljena time da članice evrozone prvo zatraži finansijsku pomoć od postojećih fondova i koje tipove obveznica će ECB kupiti?
Ako se ne daju odgovori na ova pitanja, tržišta bi mogla biti razočarana, upozoravaju analitičari.
Dragi se nada da će intervencija ECB na tržištu obveznica pomoći da se smanje troškovi pozajmljivanja zemljama ogrezlim u dugovima kao što su Španija i Italija i umanje šanse da te zemlje zatraže punu finansijsku pomoć što bi dovelo evrozonu do bankrota i do kolapsa evra.
Španija, koja je već zatražila 100 milijardi evra da pomogne zaduženim bankama, sada plaća prinose od 6,42 odsto na svoje obveznice sa rokom dospeća od 10 godina, dok su prinosi u Italiji na obveznice sa istim rokom dospeća 5,51 odsto, što je ispod kritičnih sedam odsto, koje mogu da budu granica kada zemlja traži finansijsku pomoć.
Prošle nedelje, Dragi je za njemački neđeljnik "Cajt" izjavio da je spreman da sprovede "vanredne mere" da bi spasao evro.
Tržišta imaju poverenje samo u ECB, a obelodanivši svoje namere, Mario Dragi je "spasio leto" - kamatne stope su popustile za španski, a naročito za italijanski dug.
U svakom slučaju, Dragi bi danas trebalo da definitivno obrazloži svoj plan za intervenciju.
Neki veruju da će on možda sačekti još nedelju dana, jer se 12. septembra očekuje odluka nemačkog Ustavnog suda da li je zajednički Fond za spasavanje 17 država – Evropski mehanizam za stabilnost – u skladu sa nemačkim ustavom.
(Srna Foto AP)
