U blizini Zenice, u srcu Evrope, Žarko Hrgić (57) petu zimu zaredom dočekaće u pećini koja je ranije bila skladišni prostor obližnjeg kamenoloma.
Žarko je nekada imao normalan život i porodicu. Pećinu kod Zenice pronašao je pre tridesetak godina, i u svojoj kući, kako zove pećinu, jednostavno je želeo da se skloni od ljudi, prenosi Agencija Anadolija.
"Odbio sam da živim u prostorima koje mi je lokalna zajednica dodeljivala. Hranu nalazi tako što uzima ono što izbacuju drugi.Hrana nikada nije problem, uvek ima brdo hrane", kaže Žarko ističući da ne voli upoznavanja s ljudima i da u pećini ima svoj mir.
Jedini problem je što uvek mora da čisti jer bude puno snega i nekada zna i da zatvori vrata. Najgori period je sad kad padne kiša jer voda tada ulazi i u pećinu.
Žarko je naučio da spava i na temperaturi od 25 stepeni ispod nule. Otkrio je da, uprkos svemu, nikada nije bio bolestan. Kaže kako mu je čudno da se ljudi, koji ga obilaze, stalno žale na razne prehlade.
"Oni žive u stanovima i imaju sve. Meni je bolje nego njima, a imaju sto puta bolje uslove od mene", kroz smeh govori ovaj čovjek koji i posle pet godina života u pećini još uvek ima snage za humor.
Njegovi prvi susedi su psi kojima je napravio sklonište.
Hrani ih otpacima koje sakuplja po gradu.
U mladosti je bio dobar slikar, ali već 25 godina se ne bavi slikanjem. Kaže da mu ruka nije mirna kao nekada, ali je ubeđen da će se ponovo posvetiti slikanju.
Žarko je nekada imao stan u Zenici. 1986. godine je prvi put otišao u Nemačku. Šest puta su ga nemačke vlasti proterivale u BiH jer je ilegalno boravio u toj zemlji.
Posle svega Žarko Hrgić ne želi više da živi u pećini.
"Dolazi bolje vreme za mene. Završeno je ovo razdoblje mog života. Uskoro će mi doći sin da me vodi kod sebe u Busovaču", kaže Žarko, a prenosi agencija Anadolija.
(FoNet/Foto: FoNet)
"Odbio sam da živim u prostorima koje mi je lokalna zajednica dodeljivala. Hranu nalazi tako što uzima ono što izbacuju drugi.Hrana nikada nije problem, uvek ima brdo hrane", kaže Žarko ističući da ne voli upoznavanja s ljudima i da u pećini ima svoj mir.
Jedini problem je što uvek mora da čisti jer bude puno snega i nekada zna i da zatvori vrata. Najgori period je sad kad padne kiša jer voda tada ulazi i u pećinu.
Žarko je naučio da spava i na temperaturi od 25 stepeni ispod nule. Otkrio je da, uprkos svemu, nikada nije bio bolestan. Kaže kako mu je čudno da se ljudi, koji ga obilaze, stalno žale na razne prehlade.
"Oni žive u stanovima i imaju sve. Meni je bolje nego njima, a imaju sto puta bolje uslove od mene", kroz smeh govori ovaj čovjek koji i posle pet godina života u pećini još uvek ima snage za humor.
Njegovi prvi susedi su psi kojima je napravio sklonište.
Hrani ih otpacima koje sakuplja po gradu.
U mladosti je bio dobar slikar, ali već 25 godina se ne bavi slikanjem. Kaže da mu ruka nije mirna kao nekada, ali je ubeđen da će se ponovo posvetiti slikanju.
Žarko je nekada imao stan u Zenici. 1986. godine je prvi put otišao u Nemačku. Šest puta su ga nemačke vlasti proterivale u BiH jer je ilegalno boravio u toj zemlji.
Posle svega Žarko Hrgić ne želi više da živi u pećini.
"Dolazi bolje vreme za mene. Završeno je ovo razdoblje mog života. Uskoro će mi doći sin da me vodi kod sebe u Busovaču", kaže Žarko, a prenosi agencija Anadolija.
(FoNet/Foto: FoNet)
