Svakih deset godina prosečni koeficijent inteligencije (IQ) raste za oko tri boda. Da li to znači da postajemo inteligentniji ili taj trend ukazuje na nešto drugo?
Psiholog Džejms Flin već godinama prati rast prosečnog koeficijenta inteligencije. Kako kaže, svakih deset godina prosečni IQ naraste za otprilike tri boda, ali to ne znači da ljudi postaju pametniji. Ovaj trend dobio ime po pomenutom psihologu - Flinov efekat, piše io9.
Flin kaže kako se često ljudi zbune i upoređuju nečiju pamet sa koeficijentom inteligencije, ali to nije tako.
Kako objašnjava Flin inteligencija meri naučene sposobnosti , a ne one prirođene.
Obrazovanje dece u školama menja se kako vreme prolazi pa oni i ostvaruju bolje rezultate na standardnim testovima, između ostalog i na IQ testovima.
Taj Flinov stav u suprotnosti je s mnogim drugim teorijama prema kojima IQ meri urođene umne sposobnosti na koje obrazovanje, kultura i okolina u kojoj pojedinac živi ne mogu da utiču.
Ipak, dva nova istraživanja idu u korist Flinove teorije.
Prvo istraživenje ruši opšteprihvaćenu teoriju o tome da kulturološki i obrazovni elementi ne mogu da utiču na nečije apstraktno razmišljanje.
Pokazalo se da je i na apstraktno razmišljanje primenjiv Flinov efekat.
"Poboljšanje rezultata na IQ testovima ne znači da postajemo inteligentniji. To znači da ljudi danas više uče da apstraktno razmišljaju. Na primer, deca u školi danas mnogo ranije počinju da uče algebru", rekao je Ejnsli Mičam, autor istraživanja.
Međutim, ako je IQ većim delom rezultat uticaja okoline, šta to govori o inteligenciji? Zar nisu neki ljudi rođeni s većim umnim sposobnostima od drugih?
Verovatno nisu, kaže profesor Mitčam. Odrasle osobe se i ne razlikuju previše na neurotipološkom nivou. Naravno, oni koji su preživeli povredee mozga ili su imali poteškoće u razvoju imaju i drugačije mentalne sposobnosti, ali ostali imaju više-manje iste sposobnosti, objavio je sajt io9.
Dakle, IQ testovi nam zapravo govore o uticaju okoline i iskustva, ali to ne znači da su i nepotrebni. Naprotiv, daju odličan uvid u promene u našoj kulturi.
Šta bi na to sve rekli ovi genijalci, ne znamo, ali jedan od najpametnijih na svetu, Hrvat Mislav Predavec, priznao je da je "pravi idiot kad treba da uključi mašinu za sudove". Njega "kultura spremanja kuće" očigledno nije dotakla.
(MONDO/Ilustracija: Guliver/Getty Images)
Flin kaže kako se često ljudi zbune i upoređuju nečiju pamet sa koeficijentom inteligencije, ali to nije tako.
Kako objašnjava Flin inteligencija meri naučene sposobnosti , a ne one prirođene.
Obrazovanje dece u školama menja se kako vreme prolazi pa oni i ostvaruju bolje rezultate na standardnim testovima, između ostalog i na IQ testovima.
Taj Flinov stav u suprotnosti je s mnogim drugim teorijama prema kojima IQ meri urođene umne sposobnosti na koje obrazovanje, kultura i okolina u kojoj pojedinac živi ne mogu da utiču.
Ipak, dva nova istraživanja idu u korist Flinove teorije.
Prvo istraživenje ruši opšteprihvaćenu teoriju o tome da kulturološki i obrazovni elementi ne mogu da utiču na nečije apstraktno razmišljanje.
Pokazalo se da je i na apstraktno razmišljanje primenjiv Flinov efekat.
"Poboljšanje rezultata na IQ testovima ne znači da postajemo inteligentniji. To znači da ljudi danas više uče da apstraktno razmišljaju. Na primer, deca u školi danas mnogo ranije počinju da uče algebru", rekao je Ejnsli Mičam, autor istraživanja.
Međutim, ako je IQ većim delom rezultat uticaja okoline, šta to govori o inteligenciji? Zar nisu neki ljudi rođeni s većim umnim sposobnostima od drugih?
Verovatno nisu, kaže profesor Mitčam. Odrasle osobe se i ne razlikuju previše na neurotipološkom nivou. Naravno, oni koji su preživeli povredee mozga ili su imali poteškoće u razvoju imaju i drugačije mentalne sposobnosti, ali ostali imaju više-manje iste sposobnosti, objavio je sajt io9.
Dakle, IQ testovi nam zapravo govore o uticaju okoline i iskustva, ali to ne znači da su i nepotrebni. Naprotiv, daju odličan uvid u promene u našoj kulturi.
Šta bi na to sve rekli ovi genijalci, ne znamo, ali jedan od najpametnijih na svetu, Hrvat Mislav Predavec, priznao je da je "pravi idiot kad treba da uključi mašinu za sudove". Njega "kultura spremanja kuće" očigledno nije dotakla.
(MONDO/Ilustracija: Guliver/Getty Images)
