Ministarstvo građevine se zalaže za ukidanje konverzije prava korišćenja u pravo svojine nad građevinskim zemljištem uz nadokandu, izjavio je danas ministar Velimir Ilić istakavši da je konverzija u sadašnjem obliku "leglo korupcije".
"Konverzija kakva je sada je leglo korupcije i zato ne može da ostane kako je ranije predviđena - tamo neki političari i činovnici da odlučuju kome će se koliko naplatiti", rekao je Ilić.
Ministar je rekao Tanjugu da je i Ministarstvo finansija i privrede za ukidanje konverzije.
Proces konverzija se, kako je rekao, ipak ne može potpuno ukinuti i sada se razmatraju modeli za rešavanje tog složenog pitanja.
"To je političko pitanje bitno za našu državu i treba da postoji politički dogovor svih vladajućih partija i najodgovornijih ljudi iz vlasti", istakao je Ilić.
On je naveo da je Ministarstvo građevine i urbanizma zatražilo o tome mišljenje Privredne komore Srbije, Privredne komore Beograda, Asocijacije malih i srednjih preduzeća, od velikih građevinskih firmi, Svetske banke i Međunarodnog monetarnog fonda.
Ministarstvoće, prema njegovim rečima, ovih dana imati njih stav, nakon čega će radna grupa napraviti predlog za vladu koji će biti u interesu srpske privrede i svih investitora u zemlji.
"Želimo da nađemo zajednički interes za državu i sve investitore, da budu zadovoljni svi koji su otkupili zemljište i da nemaju sadašnje probleme - da niko ne znašta ga sutra čeka i koliko će mu neko odrediti da plati konverziju", kazao je Ilić.
On je kazao da to pitanje mora zakonski da se reguliše, a ne da "neko bude oslobođen, neko maksimalno obračunat, a neki da plaćaju minimalac".
U našoj zemlji je podneto skoro 15.000 zahteva za konverziju uz nadoknadu, na osnovu čega je bilo više od 900 uplata vrednih oko 250 miliona dinara.
Zakonom o planiranju i izgradnji iz 2009. je uvedena obaveza da vlasnici privatizovanih preduzeća moraju da plate konverziju ako na zemljištu na kojem su fabrike hoće da prave stanove, ali i za investitore kojima je zemljište besplatno ustupljeno na korišćenje, a na njima još nisu ništa sagradili.
Više puta su menjani uslovi plaćanja, a najviše su se koplja lomila oko načina obračuna - koliko treba platiti konverziju i ko to procenjuje.
Sporno je bilo i šta su troškovi prava korišćenja, da li se u njih uračunava cena po kojoj je kupljeno preduzeće ili samo troškovi koje je investitor imao za infrastrukturno opremanje...
(Tanjug, foto: Tanjug, Nemanja Jovanović)
Ministar je rekao Tanjugu da je i Ministarstvo finansija i privrede za ukidanje konverzije.
Proces konverzija se, kako je rekao, ipak ne može potpuno ukinuti i sada se razmatraju modeli za rešavanje tog složenog pitanja.
"To je političko pitanje bitno za našu državu i treba da postoji politički dogovor svih vladajućih partija i najodgovornijih ljudi iz vlasti", istakao je Ilić.
On je naveo da je Ministarstvo građevine i urbanizma zatražilo o tome mišljenje Privredne komore Srbije, Privredne komore Beograda, Asocijacije malih i srednjih preduzeća, od velikih građevinskih firmi, Svetske banke i Međunarodnog monetarnog fonda.
Ministarstvoće, prema njegovim rečima, ovih dana imati njih stav, nakon čega će radna grupa napraviti predlog za vladu koji će biti u interesu srpske privrede i svih investitora u zemlji.
"Želimo da nađemo zajednički interes za državu i sve investitore, da budu zadovoljni svi koji su otkupili zemljište i da nemaju sadašnje probleme - da niko ne znašta ga sutra čeka i koliko će mu neko odrediti da plati konverziju", kazao je Ilić.
On je kazao da to pitanje mora zakonski da se reguliše, a ne da "neko bude oslobođen, neko maksimalno obračunat, a neki da plaćaju minimalac".
U našoj zemlji je podneto skoro 15.000 zahteva za konverziju uz nadoknadu, na osnovu čega je bilo više od 900 uplata vrednih oko 250 miliona dinara.
Zakonom o planiranju i izgradnji iz 2009. je uvedena obaveza da vlasnici privatizovanih preduzeća moraju da plate konverziju ako na zemljištu na kojem su fabrike hoće da prave stanove, ali i za investitore kojima je zemljište besplatno ustupljeno na korišćenje, a na njima još nisu ništa sagradili.
Više puta su menjani uslovi plaćanja, a najviše su se koplja lomila oko načina obračuna - koliko treba platiti konverziju i ko to procenjuje.
Sporno je bilo i šta su troškovi prava korišćenja, da li se u njih uračunava cena po kojoj je kupljeno preduzeće ili samo troškovi koje je investitor imao za infrastrukturno opremanje...
(Tanjug, foto: Tanjug, Nemanja Jovanović)
