Haški tribunal potvrdio presudu Milanu Lukiću zbog zločina nad muslimanima u BiH. Sredoju Lukiću kazna smanjena sa 30 na 27 godina.
Današnja odluka u Hagu je konačna.
Milan i Sredoje Lukić ostaće u pritvoru Tribunala do momenta prebacivanja u neku od država gde će početi služenje kazne, saopštilo je Žalbeno veće.
Žalbeno veće je odbacilo svih osam osnova žalbe Milana Lukića, među kojima je bio i njegov alibi za spaljivanje živih muslimanskih civila u dve kuće u Višegradu u leto 1992.
Tribunal je u leto 2009. Lukića (45) osudio za spaljivanje najmanje 119 muslimanskih civila, većinom žena, dece i staraca, u dve kuće u Višegradu u junu 1992., kao i za ubistva još 12 muškaraca na obali Drine, jedne žene u Višegradu i mučenje nesrpskih pritvorenika u logoru Uzamnica.
Konačnom presudom utvrđeno je da je Milan Lukić upalio vatru u kući u Pionirskoj ulici, ali da su tada stradale 53 osobe, a ne 59 civila, kako je bilo utvrđeno u prvostepenoj presudi.
Slušajući konačnu presudu, Milan Lukić je odrečno klimao glavom i listao malu Bibliju.
Njegovom rođaku Sredoju Lukiću (51), žalbeno veće je smanjilo kaznu sa 30 na 27 godina zatvora, iako je potvrdilo da je on kriv za pomaganje i podržavanje spaljivanja civila u Pionirskoj ulici.
Sredoje Lukić je oslobođen krivice za prebijanje pritvorenih Muslimana u logoru Uzamnica, za koje je bio osuđen prvostepenom presudom.
Jula 2009, prvostepenom presudom u Tribunalu Milan Lukić osuđen je na doživotni zatvor, a saoptuženi Sredoje Lukić na 30 godina zatvora.
Pretresno veće, kojim je predsedavao sudija Patrik Robinson, zaključilo je tada da je Milan Lukić "lično ubio najmanje 132 muslimana" i da je imao vodeću ulogu u spaljivanju najmanje 119 živih civila u dvema kućama u Višegradu, dok Sredoje Lukić nije lično učestvovao u spaljivanju, ali je bio prisutan, pomagao u sprovođenju ljudi u kuće i unapred znao šta će se dogoditi.
Prema optužnici, grupa od oko 70 žena, dece i starih ljudi zatvorena je 14. juna 1992. godine u kuću u Pionirskoj ulici, koja je potom zapaljena, a na one koji su pokušali da pobegnu kroz prozore pucano je. Sudija Robinson je izjavio da je utvrđeno da je tom prilikom živo izgorelo najmanje 59 ljudi. Prema njegovim rečima, dokazano je da je Milan Lukić lično zatvorio vrata kada je ušla poslednja žrtva, ubacio zapaljivu napravu u kuću i pucao na one koji su pokušali da pobegnu kroz prozore.
Mada nema dokaza da je Sredoje zapalio kuću ili pucao na ljude, Pretresno veće je, uz protivno mišljenje sudije Robinsona, zaključilo da je on, svojim prisustvom, doprineo ubistvu 59 ljudi.
Prema optužnici, druga grupa muslimana, takođe od oko 70 žena, dece i starih ljudi, zatvorena je 27. juna 1992. godine u kuću u višegradskom naselju Bikavac, a potom je u kuću ubačeno nekoliko bombi. Robinson je rekao da je utvrđeno da je u požaru koji je izbio ubijeno najmanje 60 civila i da dokazi pokazuju da je Milan gurao ljude kundakom u kuću, pucao na kuću, ubacio u nju ručne bombe i potom je polio benzinom i zapalio.
Optužnica je teretila dvojicu rođaka i za premlaćivanje muslimana zatočenih u logoru u kasarni u Uzamnici, u Višegradu.
Milan Lukić (1967) bio je, odvojeno, optužen za još nekoliko ubistava, uključujući ubistva najmanje 12 muslimana na obali Drine i brutalno ubistvo jedne muslimanke u višegradskom naselju "Potok".
On je bio vođa "Belih orlova" ili "Osvetnika", lokalne paravojne grupe bosanskih Srba u Višegradu, koja je sarađivala s lokalnom policijom i vojskom, zavodeći vladavinu terora nad lokalnim muslimanskim stanovništvom.
Njegov rođak Sredoje (1961), koji je pre rata bio policajac u Višegradu, pridružio se 1992. godine toj paravojnoj grupi.
Milan je, posle sedam godina u bekstvu, uhapšen u avgustu 2005. u Argentini, a u februaru 2006. prebačen je u Hag.
Sredoje se predao vlastima Republike Srpske u septembru 2005. i istog meseca je izručen Tribunalu.
Obojica su se, prilikom prvog pojavljivanja pred sudom, izjasnila da nisu krivi ni po jednoj tački optužnice.
Lukići su prvobitno bili optuženi zajedno s Mitrom Vasiljevićem. Vasiljević je uhapšen u januaru 2000, a suđeno mu je odvojeno pošto su dvojica saoptuženih još bili u bekstvu. Žalbeno veće ga je 25. februara 2004. osudilo na 15 godina zatvora.
Milan Lukić je u Srbiji osuđen na 20 godina zatvora zbog ratnog zločina nad civilima u Sjeverinu. Vrhovni sud Srbije je maja 2006. godine potvrdio presudu Okružnog suda u Beogradu iz jula 2005, kojom su Lukić, Oliver Krsmanović, koji je u bekstvu, i Dragutin
Dragićević osuđeni na 20 godina zatvora, a Đorđe Šević na 15 godina.
Četvorica ljudi bili su pripadnici grupe "Osvetnici". Oni su, s još petoricom neidentifikovanih ljudi, 22. oktobra 1992. godine oteli 16 meštana Sjeverina iz autobusa na liniji Pljevlja-Priboj. Petnaest muškaraca i jedna žena oteti su u mestu Mioče u Republici Srpskoj i odvedeni u motel "Vilina vlas" kod Višegrada, gde su fizički i psihički zlostavljani i ubijeni.
(MONDO/agencije,foto: Haški tribunal)
Milan i Sredoje Lukić ostaće u pritvoru Tribunala do momenta prebacivanja u neku od država gde će početi služenje kazne, saopštilo je Žalbeno veće.
Žalbeno veće je odbacilo svih osam osnova žalbe Milana Lukića, među kojima je bio i njegov alibi za spaljivanje živih muslimanskih civila u dve kuće u Višegradu u leto 1992.
Tribunal je u leto 2009. Lukića (45) osudio za spaljivanje najmanje 119 muslimanskih civila, većinom žena, dece i staraca, u dve kuće u Višegradu u junu 1992., kao i za ubistva još 12 muškaraca na obali Drine, jedne žene u Višegradu i mučenje nesrpskih pritvorenika u logoru Uzamnica.
Konačnom presudom utvrđeno je da je Milan Lukić upalio vatru u kući u Pionirskoj ulici, ali da su tada stradale 53 osobe, a ne 59 civila, kako je bilo utvrđeno u prvostepenoj presudi.
Slušajući konačnu presudu, Milan Lukić je odrečno klimao glavom i listao malu Bibliju.
Njegovom rođaku Sredoju Lukiću (51), žalbeno veće je smanjilo kaznu sa 30 na 27 godina zatvora, iako je potvrdilo da je on kriv za pomaganje i podržavanje spaljivanja civila u Pionirskoj ulici.
Sredoje Lukić je oslobođen krivice za prebijanje pritvorenih Muslimana u logoru Uzamnica, za koje je bio osuđen prvostepenom presudom.
Jula 2009, prvostepenom presudom u Tribunalu Milan Lukić osuđen je na doživotni zatvor, a saoptuženi Sredoje Lukić na 30 godina zatvora.
Pretresno veće, kojim je predsedavao sudija Patrik Robinson, zaključilo je tada da je Milan Lukić "lično ubio najmanje 132 muslimana" i da je imao vodeću ulogu u spaljivanju najmanje 119 živih civila u dvema kućama u Višegradu, dok Sredoje Lukić nije lično učestvovao u spaljivanju, ali je bio prisutan, pomagao u sprovođenju ljudi u kuće i unapred znao šta će se dogoditi.
Prema optužnici, grupa od oko 70 žena, dece i starih ljudi zatvorena je 14. juna 1992. godine u kuću u Pionirskoj ulici, koja je potom zapaljena, a na one koji su pokušali da pobegnu kroz prozore pucano je. Sudija Robinson je izjavio da je utvrđeno da je tom prilikom živo izgorelo najmanje 59 ljudi. Prema njegovim rečima, dokazano je da je Milan Lukić lično zatvorio vrata kada je ušla poslednja žrtva, ubacio zapaljivu napravu u kuću i pucao na one koji su pokušali da pobegnu kroz prozore.
Mada nema dokaza da je Sredoje zapalio kuću ili pucao na ljude, Pretresno veće je, uz protivno mišljenje sudije Robinsona, zaključilo da je on, svojim prisustvom, doprineo ubistvu 59 ljudi.
Prema optužnici, druga grupa muslimana, takođe od oko 70 žena, dece i starih ljudi, zatvorena je 27. juna 1992. godine u kuću u višegradskom naselju Bikavac, a potom je u kuću ubačeno nekoliko bombi. Robinson je rekao da je utvrđeno da je u požaru koji je izbio ubijeno najmanje 60 civila i da dokazi pokazuju da je Milan gurao ljude kundakom u kuću, pucao na kuću, ubacio u nju ručne bombe i potom je polio benzinom i zapalio.
Optužnica je teretila dvojicu rođaka i za premlaćivanje muslimana zatočenih u logoru u kasarni u Uzamnici, u Višegradu.
Milan Lukić (1967) bio je, odvojeno, optužen za još nekoliko ubistava, uključujući ubistva najmanje 12 muslimana na obali Drine i brutalno ubistvo jedne muslimanke u višegradskom naselju "Potok".
On je bio vođa "Belih orlova" ili "Osvetnika", lokalne paravojne grupe bosanskih Srba u Višegradu, koja je sarađivala s lokalnom policijom i vojskom, zavodeći vladavinu terora nad lokalnim muslimanskim stanovništvom.
Njegov rođak Sredoje (1961), koji je pre rata bio policajac u Višegradu, pridružio se 1992. godine toj paravojnoj grupi.
Milan je, posle sedam godina u bekstvu, uhapšen u avgustu 2005. u Argentini, a u februaru 2006. prebačen je u Hag.
Sredoje se predao vlastima Republike Srpske u septembru 2005. i istog meseca je izručen Tribunalu.
Obojica su se, prilikom prvog pojavljivanja pred sudom, izjasnila da nisu krivi ni po jednoj tački optužnice.
Lukići su prvobitno bili optuženi zajedno s Mitrom Vasiljevićem. Vasiljević je uhapšen u januaru 2000, a suđeno mu je odvojeno pošto su dvojica saoptuženih još bili u bekstvu. Žalbeno veće ga je 25. februara 2004. osudilo na 15 godina zatvora.
Milan Lukić je u Srbiji osuđen na 20 godina zatvora zbog ratnog zločina nad civilima u Sjeverinu. Vrhovni sud Srbije je maja 2006. godine potvrdio presudu Okružnog suda u Beogradu iz jula 2005, kojom su Lukić, Oliver Krsmanović, koji je u bekstvu, i Dragutin
Dragićević osuđeni na 20 godina zatvora, a Đorđe Šević na 15 godina.
Četvorica ljudi bili su pripadnici grupe "Osvetnici". Oni su, s još petoricom neidentifikovanih ljudi, 22. oktobra 1992. godine oteli 16 meštana Sjeverina iz autobusa na liniji Pljevlja-Priboj. Petnaest muškaraca i jedna žena oteti su u mestu Mioče u Republici Srpskoj i odvedeni u motel "Vilina vlas" kod Višegrada, gde su fizički i psihički zlostavljani i ubijeni.
(MONDO/agencije,foto: Haški tribunal)
