Ideja predsednika Evropske fudbalske unije (UEFA) Mišela Platinija da Evropsko prvenstvo 2020. godine bude odigrano u što je moguće više zemalja Evrope, podigla je obrve odgovornima za srpski fudbal.

Što ne bi i Srbija bila domaćin? Logično pitanje, ali i logičan odgovor: A gde bi se to igralo, na kom stadionu, jer postojeći ne zadovoljavaju uslove odigravanja velikih utakmica pod patronatom FIFA i UEFA?

Kada je juna ove godine aktuelno rukovodstvo Fudbalskog saveza Srbije (FSS) , predvođeno Tomislavom Karadžićem, dobilo novi četvorogodišnji mandat, jedna od javno iznetih tačaka programa u budućem periodu bila je i izgradnja Nacionalnog stadiona.

Tu ideju ponovio je ili podvukao potpredsednik FSS Ivan Ćurković na današnjoj panel diskusiji u organizaciji "Danasa" na Beogradskom sajmu u okviru Druge konferencije "Ekonomija u sportu".

"Imamo znanja i hrabrosti da započnemo taj projekat", rekao je Ćurković.

Ako bi bio izgrađen nacionalni stadion, Srbija bi bila u najužem krugu kandidata za organizovanje utakmica Evropskog prvenstva ili budućih finala Lige šampiona i Lige Evrope (ako to takmičenje ostane ovakvo kakvo je). U regionu, osim Rumunije, ne postoje slični stadioni i sasvim je sigurno da UEFA ne bi zaobišla Srbiju prilikom određivanja zemalja-domaćina EP 2020. godine.

Naravno, od proklamovanog programa i lepih želja do realizacije dug je put, ali malo ko je, svojevremeno, verovao da će biti izgrađen Sportski centar u Staroj pazovi, takozvana "Kuća fudbala", pa se to zaista dogodilo.

Ćurković je obrazložio da je izgradnja nacionalnog stadiona opravdana iz više razloga: sportskih, ekonomskih, turističkih...

Seniorska reprezentacija Srbije (i ne samo ona) dobila bi svoj dom i najbolje uslove za odigravanje utakmica, a i gledaoci bi imali pun komfor i došli bi da uživaju. Uz to, stadion bi bio korišćen za odigravanje velikih međunarodnih utakmica, a Srbija bi mogla da konkuriše ne samo za domaćinstvo EP, već i za odigravanje finalnih utakmica u najvećim evropskim klupskim takmičenjima, poput Lige šampiona.

Ekonomsko opravdanje leži u činjenici da to ne bi bio puki sportski objekat, već multifunkcionalan, sa više namena, sa više sadržaja, na njemu bi mogli da budu održavani koncerti )kao što je to, recimo, slučaj sa "Vemblijem") i koji bi "živeo sedam dana u nedelji".

"Proces je zahtevan. Plan je da apliciramo za sredstva do 2014. godine, a da stadion bude gotovo do 2019. godine", rekao je Ćurković i dodao da bi bila neophodna i pomoć države u realizaciji projekta.

Jedno od pitanje jeste i gde bi bio sagrađen srpski nacionalni stadion?

Beogradska firma "Solidity real estate" uradila je analizu potencijalnih lokacija za budući stadion. U "igri" je pet opcija.

Prva je da nacionalni stadion bude izgrađen u Staroj Pazovi. U njoj se već nalazi "Kuća fudbala", što je, naravno, prednost, ima dovoljno slobodnog zemljišta, a i povezanost Stare Pazove sa Beogradom i Novim Sadom je odlična, a mogla bi da bude još bolja.

Druga opcija je desna obala Dunava u Beogradu, odnosno pozicija Luke Beograd. Atraktivna lokacija, koja bi oživela "umrli" deo Beograda, rehabilitovala bi ga, baš kao što je to, recimo, London uradio sa istočnim delom grada, gde je za Olimpijske igre stacionirao i olimpijski stadion i O2 Arenu i olimpijsko selo koje će biti pretvoreno u stambeni prostor, kao i najveći tržni centar u Velikoj Britaniji.

Ostale tri opcije su manje pogodne ili teško izvodljive, ali ne treba ih potpuno odbaciti.

Dakle, treća opcija je renovinaranje ili izgradnja novih stadiona na mestu postojećih - Crvene zvezde, Partizana, OFK Beograda i Rada. Prema proceni firme "Solidity", Rad ima najveći potencijal, s obzirom na 10 hektara prostora u tom delu Banjice. Problem kod ovih stadiona, odnosno sportskih objekata je pravna regulativa i neuređeni vlasnički odnosi.

Četvrta opcija je takozvani "Beogradski Banat", odnosno pozicija kod budućeg "Kineskog mosta". Tu ima dovoljno "slobodnog" zemljišta. A peta opcija je "Sremski Beograd", odnosno lokacije iza Bloka 45 ili u Zemunu u neposrednoj blizini železničke stanice.

Problemi kod te dve opcije su u infrastrukturi, jer bi moralo mnogo toga dodatnog da se uradi, pre svega u smislu saobraćajne dopstupnosti, a to bi, naravno, i mnogo više koštalo.

Trend u svetu je da se sportski objekti sele iz centra grada u njegove rubne delove. Taj, mnogo pominjani "Vembli", nalazi se na periferiji Londona. Uostalom, podsetite se priče o tom stadionu OVDE

Na konferenciji na Beogradskom sajmu, govorio je i francuski amabasador Fransao Gzavije Denio koji je izneo zanimljiv podatak da će da će za četiri stadiona (Lion, Bordo, Nisa i Lil) i rekonstrukciju još jednog (Marsej) za potrebe Evropskog prvenstva 2016. godine Francuska uložiti dve milijarde evra, a da je udeo države 10 odsto, odnosno 200 miliona evra.

(Predrag Vujić, MONDO / foto: Kuća fudbala u izgradnji/MN Press, arhiva)