Večeras, po zalasku sunca, počinje osmodnevni jevrejski praznik svetlosti Hanuka
On se u jevrejskim hramovima i domovima širom sveta obeležava službama, okupljanjem porodica i paljenjem sveća na posebnom svećnjaku od devet krakova poznatom kao Menora za Hanuku ili Hanukija.
Predsednik Saveza jevrejskih opština Srbije Aleksandar Nećak kaže da je, iako stariji od praznika drugih religija, Hanuka za Jevreje mlad praznik koji predstavlja proslavu pobednosnog i oslobodilačkog ustanka koji je počeo 167. godine pre nove ere.
"Vođa ustanka je bio Juda Makabejac, a legenda kaže da je on po ulasku u hram zatekao samo jednu posudu sa uljem, koja nije dovoljna da odrzi sveće odnosno uljanice duže od jednog dana. Desilo se čudo, uljanice su gorele osam dana i zato se od tada se svuda u svetu, u dijaspori i u Izraelu Hanuka obeležava kao dan svetlosti i dan pobede", objasnio je on.
Hanuka traje osam dana i noći, a predstavlja proslavu pobede Jevreja Makabejaca nad paganskom helensko-asirijskom vojskom predvođenom Antiohijem IV, kao i posvećenja Drugog Hrama koji je oskrnavljen tokom helensko-asirijske okupacije Jerusalima.
Svojom pobedom Makabejci su izborili pravo da Jevreji ponovo praktikuju judaizam i obnovili političku nezavisnost za jevrejski narod.U znak sećanja na čuda koja su se desila, za Hanuku se koristi poseban osmokraki svećnjak, sa dopunskim devetim krakom za svećicu u sredini, a paljenje svećica u svećnjaku predstavlja centralni čin celokupne proslave praznika. Prve noći pali se prva svećica, a svake naredne noći još po jedna.
"Kreće se sa desne strane, prema levoj i pali se posebnom svećom, to je ta deveta, koja ne ulazi u ovih osam, jer po našoj tradiciji, te sveće ne mogu da služe, za osvetljavanje, ili za bilo koju utilitarnu primenu", objašnjava Nećak.
U jevrejskim domovima se Hanuka nalazi u prozoru. Tako da se spolja vidi da se ovde desilo čudo, dodao je on.Hanuka je veseo praznik kada se članovi porodice i pozvani gosti, okupljaju oko trpeze pune jela. Okupljene porodice često razmenjuju sitne poklone svake noći i jedu prženu hranu, u znak sećanja na značaj ulja. Tih dana nema postova jer je čitav praznik posvećen radosti.
Nećak kaže da se u mnogim zemljama ovim povodom na trgu postavlja Hanukija a u skorije vreme nije retko da prvu svećicu pale predsednici država ili vlada: "To je nama čast, a smatramo da i oni na taj način odaju počast nama, jer učestvuju u jednom lepom prazniku, veselja i radosti."
(Tanjug)
Predsednik Saveza jevrejskih opština Srbije Aleksandar Nećak kaže da je, iako stariji od praznika drugih religija, Hanuka za Jevreje mlad praznik koji predstavlja proslavu pobednosnog i oslobodilačkog ustanka koji je počeo 167. godine pre nove ere.
"Vođa ustanka je bio Juda Makabejac, a legenda kaže da je on po ulasku u hram zatekao samo jednu posudu sa uljem, koja nije dovoljna da odrzi sveće odnosno uljanice duže od jednog dana. Desilo se čudo, uljanice su gorele osam dana i zato se od tada se svuda u svetu, u dijaspori i u Izraelu Hanuka obeležava kao dan svetlosti i dan pobede", objasnio je on.
Hanuka traje osam dana i noći, a predstavlja proslavu pobede Jevreja Makabejaca nad paganskom helensko-asirijskom vojskom predvođenom Antiohijem IV, kao i posvećenja Drugog Hrama koji je oskrnavljen tokom helensko-asirijske okupacije Jerusalima.
Svojom pobedom Makabejci su izborili pravo da Jevreji ponovo praktikuju judaizam i obnovili političku nezavisnost za jevrejski narod.U znak sećanja na čuda koja su se desila, za Hanuku se koristi poseban osmokraki svećnjak, sa dopunskim devetim krakom za svećicu u sredini, a paljenje svećica u svećnjaku predstavlja centralni čin celokupne proslave praznika. Prve noći pali se prva svećica, a svake naredne noći još po jedna.
"Kreće se sa desne strane, prema levoj i pali se posebnom svećom, to je ta deveta, koja ne ulazi u ovih osam, jer po našoj tradiciji, te sveće ne mogu da služe, za osvetljavanje, ili za bilo koju utilitarnu primenu", objašnjava Nećak.
U jevrejskim domovima se Hanuka nalazi u prozoru. Tako da se spolja vidi da se ovde desilo čudo, dodao je on.Hanuka je veseo praznik kada se članovi porodice i pozvani gosti, okupljaju oko trpeze pune jela. Okupljene porodice često razmenjuju sitne poklone svake noći i jedu prženu hranu, u znak sećanja na značaj ulja. Tih dana nema postova jer je čitav praznik posvećen radosti.
Nećak kaže da se u mnogim zemljama ovim povodom na trgu postavlja Hanukija a u skorije vreme nije retko da prvu svećicu pale predsednici država ili vlada: "To je nama čast, a smatramo da i oni na taj način odaju počast nama, jer učestvuju u jednom lepom prazniku, veselja i radosti."
(Tanjug)
