The Hobbit: An Unexpected Journey (2012)
Režija: Piter Džekson
Uloge: Martin Frimen, Ian Mekelen, Ričard Armitaž
Distributer: Tak
Svi obožavaoci prethodne Džeksonove filmske trilogije morali bi da znaju jednu stvar pre nego što se upute ka svom lokalnom multipleksu – ’’Hobit’’ ni kod Tolkina nije bio isto što i ’’Gospodar prstenova’’. Čak i Vikipedija vrlo jasno definiše ’’Gospodara’’ kao epsku fantaziju, a ’’Hobita’’ kao dečiji roman ili dečiju fantaziju.
Tako da...glupo je da neko bude preterano razočaran kada se upozna sa Teletabis predelima u kojim Bilbo Bagins (moj daleki rođak, nema dileme) lagodno i mirno provodi svoje dugačke i udobne dane i kad shvati da Družinu koja kreće u svoju avanturu pored njega, jedinog hobita, čini još i gomila neotesanih i svadljivih patuljaka koji će nam, u prvih sat vremena filma, prezentovati sve svoje folklorne i pevačke veštine i tako nagovestiti film u kojem će sve biti isto kao i u ’’Gospodaru’’, samo što neće biti mraka, krvi, očaja i straha. Kada u ’’Hobitu’’ mračan dan i osvane, on je ipak nekako svetao i vedar, lišen bilo kakve neizvesnosti i nelagode. Jer ’’Hobit’’ je, da ponovim, pre svega dečiji film.
Tek kada se ova stvar provari i kada u sali u kojoj gledate film osetite strast sa kojom deca učestvuju u ovoj avanturi (’Ružićka ćuti, vidiš da počinje film’, ’Umuknite, počelo je’ ili ’Stavi prsten, stavi prsten, bićeš nevidljiv’), tek onda dakle možete zaista da se opustite i probate da se bez bilo kakvog pritiska prepustite magiji Tolkinovih likova i Džeksonovog umeća.
Istina, skoro tri sata dečije avanture (verujte mi, deluje mnogo duže) i periodi beskrajne dosade učiniće da krajnji utisak ne bude baš prvoklasan bioskopski provod, ali pojedini segmenti filma podsećaju da je ovo ipak samo početak još jedne trilogije i da nas u budućnosti čeka još mnogo uzbuđenja, većih nego što nam ovo prvo, ’’Neobično putovanje’’ nudi.
Na svoj 111. rođendan Bilbo Bagins odlučuje da svom nećaku Frodu, ali i svima u tom i ovom našem svetu ostavi pisanu istoriju svoje prve velike avanture koja mu je donela ne samo prsten koji će biti pokretač svega u kasnijem romanu/filmu, već i hrabrost i veštinu koji su u njemu spavali skriveni sve dok ih Gandalf nije probudio.
Upravo je čarobnjak taj koji će u Bilbov život dovesti patuljke koji, rasuti po svetu, sanjaju o Ereboru, svom izgubljenom zlatnom gradu koji je osvojio i preuzeo opaki zmaj Šmaug. Bilbo na početku nerado prihvata ulogu ’provalnika’ u bandi sačinjenoj od patuljaka, ali vremenom i on postaje svestan da ova akcija znači mnogo više od otimanja zlata od Šmauga. Na svom putu, Bilbo sreće i Goluma, a tu je negde i čuveni prsten.
Iskreno, više se očekivalo od ’’Hobita’’, ali ja sam s druge strane nakon odgledanog filma imao utisak da sam prošao mnogo bolje nego što sam to očekivao. Još kada sam prošle godine komentarisao prvi trejler za ’’Hobita’’ i kada sam izrazio svoju razočaranost pevačkim insertom, naleteo sam na gnevne reakcije fanova, tako da i sada očekujem još žešću reakciju, ali sam Džekson je ovde postavio visoke standarde. I dok novi film u tehničkom aspektu bez problema uspeva da dostigne, pa čak i prestigne svog prethodnika (mada, šta u ovom filmu nije delo specijalnih efekata i CGI tehnologije?), na planu pripovedanja stižemo do problema koji je, uostalom, bilo lako predvideti i naslutiti.
Režija: Piter Džekson
Uloge: Martin Frimen, Ian Mekelen, Ričard Armitaž
Distributer: Tak
Svi obožavaoci prethodne Džeksonove filmske trilogije morali bi da znaju jednu stvar pre nego što se upute ka svom lokalnom multipleksu – ’’Hobit’’ ni kod Tolkina nije bio isto što i ’’Gospodar prstenova’’. Čak i Vikipedija vrlo jasno definiše ’’Gospodara’’ kao epsku fantaziju, a ’’Hobita’’ kao dečiji roman ili dečiju fantaziju.
Tako da...glupo je da neko bude preterano razočaran kada se upozna sa Teletabis predelima u kojim Bilbo Bagins (moj daleki rođak, nema dileme) lagodno i mirno provodi svoje dugačke i udobne dane i kad shvati da Družinu koja kreće u svoju avanturu pored njega, jedinog hobita, čini još i gomila neotesanih i svadljivih patuljaka koji će nam, u prvih sat vremena filma, prezentovati sve svoje folklorne i pevačke veštine i tako nagovestiti film u kojem će sve biti isto kao i u ’’Gospodaru’’, samo što neće biti mraka, krvi, očaja i straha. Kada u ’’Hobitu’’ mračan dan i osvane, on je ipak nekako svetao i vedar, lišen bilo kakve neizvesnosti i nelagode. Jer ’’Hobit’’ je, da ponovim, pre svega dečiji film.
Tek kada se ova stvar provari i kada u sali u kojoj gledate film osetite strast sa kojom deca učestvuju u ovoj avanturi (’Ružićka ćuti, vidiš da počinje film’, ’Umuknite, počelo je’ ili ’Stavi prsten, stavi prsten, bićeš nevidljiv’), tek onda dakle možete zaista da se opustite i probate da se bez bilo kakvog pritiska prepustite magiji Tolkinovih likova i Džeksonovog umeća.
Istina, skoro tri sata dečije avanture (verujte mi, deluje mnogo duže) i periodi beskrajne dosade učiniće da krajnji utisak ne bude baš prvoklasan bioskopski provod, ali pojedini segmenti filma podsećaju da je ovo ipak samo početak još jedne trilogije i da nas u budućnosti čeka još mnogo uzbuđenja, većih nego što nam ovo prvo, ’’Neobično putovanje’’ nudi.
Na svoj 111. rođendan Bilbo Bagins odlučuje da svom nećaku Frodu, ali i svima u tom i ovom našem svetu ostavi pisanu istoriju svoje prve velike avanture koja mu je donela ne samo prsten koji će biti pokretač svega u kasnijem romanu/filmu, već i hrabrost i veštinu koji su u njemu spavali skriveni sve dok ih Gandalf nije probudio.
Upravo je čarobnjak taj koji će u Bilbov život dovesti patuljke koji, rasuti po svetu, sanjaju o Ereboru, svom izgubljenom zlatnom gradu koji je osvojio i preuzeo opaki zmaj Šmaug. Bilbo na početku nerado prihvata ulogu ’provalnika’ u bandi sačinjenoj od patuljaka, ali vremenom i on postaje svestan da ova akcija znači mnogo više od otimanja zlata od Šmauga. Na svom putu, Bilbo sreće i Goluma, a tu je negde i čuveni prsten.
Iskreno, više se očekivalo od ’’Hobita’’, ali ja sam s druge strane nakon odgledanog filma imao utisak da sam prošao mnogo bolje nego što sam to očekivao. Još kada sam prošle godine komentarisao prvi trejler za ’’Hobita’’ i kada sam izrazio svoju razočaranost pevačkim insertom, naleteo sam na gnevne reakcije fanova, tako da i sada očekujem još žešću reakciju, ali sam Džekson je ovde postavio visoke standarde. I dok novi film u tehničkom aspektu bez problema uspeva da dostigne, pa čak i prestigne svog prethodnika (mada, šta u ovom filmu nije delo specijalnih efekata i CGI tehnologije?), na planu pripovedanja stižemo do problema koji je, uostalom, bilo lako predvideti i naslutiti.
Podsetiću ponovo na Tolkinove romane – ’Prsten’ u svoja tri toma ima ukupno više od 1500 strana, ’Hobit’ nekih 300, pa je onda jasno zašto Bilbo u avanturu kreće tek kad se opasno približimo prvom satu filma i zašto tek na kraju filma i u daljini vidimo obrise Erebora ka kojem su se patuljci, Bilbo i Gandalf uputili.
U stvari, ’Hobit’ izgleda kao neka Director’s cut DVD/Blue Ray verzija koja bi trebalo da se pojavi tek kroz 5 godina i koju će kupiti samo fanatici i totalni posvećenici, dok će svima drugima u sećanju ostati originalna, bioskopska verzija filma. Ne smem ni da pomislim kako će zaista jednog dana izgledati neminovna rediteljeva ’uncut’ verzija filma. Konačno, zar je u redu da knjigu pročitate brže nego što ste u stanju da odgledate film napravljen po istoj toj knjizi?
Ipak, nepravedno bi bilo reći da je ’’Hobit’’ loš i teško gledljiv film. Štaviše, ne samo CGI segmenti (naročito kreativno viđenje trolova i kamenih džinova) i dugo očekivani prvi susret Bilba i Goluma (Endi Serkis, impresivniji nego ikada), već i priprema koju film misionarski obavlja (nadam se) pred sledeće nastavke. Okej, upoznali smo novu družinu, videli grandiozne predele, čuli uvodne muzičke teme, shvatili da je pred nama ’mekana’, skoro pa TV verzija ’’Gospodara prstenova’’ i sada sve nade polažemo u Šmauga i Samotnu planinu.
Ipak, da li je Hobit samo glamurozno, ali ne i preterano ukusno predjelo koje nagoveštava spektakularnu trpezu ili najava dugog i nevarljivog obroka, videćemo kroz godinu, odnosno godinu ipo dana za kada su zakazane premijere drugog i trećeg dela. Do tada, teško mi je da preporučim više gledanja ovog uvodnog filma, ali upoznavanje sa Bilbom i patuljcima je obavezno štivo u svakom slučaju. U međuvremenu, eto, pročitajte knjigu ponovo.
Ja: ***
U stvari, ’Hobit’ izgleda kao neka Director’s cut DVD/Blue Ray verzija koja bi trebalo da se pojavi tek kroz 5 godina i koju će kupiti samo fanatici i totalni posvećenici, dok će svima drugima u sećanju ostati originalna, bioskopska verzija filma. Ne smem ni da pomislim kako će zaista jednog dana izgledati neminovna rediteljeva ’uncut’ verzija filma. Konačno, zar je u redu da knjigu pročitate brže nego što ste u stanju da odgledate film napravljen po istoj toj knjizi?
Ipak, nepravedno bi bilo reći da je ’’Hobit’’ loš i teško gledljiv film. Štaviše, ne samo CGI segmenti (naročito kreativno viđenje trolova i kamenih džinova) i dugo očekivani prvi susret Bilba i Goluma (Endi Serkis, impresivniji nego ikada), već i priprema koju film misionarski obavlja (nadam se) pred sledeće nastavke. Okej, upoznali smo novu družinu, videli grandiozne predele, čuli uvodne muzičke teme, shvatili da je pred nama ’mekana’, skoro pa TV verzija ’’Gospodara prstenova’’ i sada sve nade polažemo u Šmauga i Samotnu planinu.
Ipak, da li je Hobit samo glamurozno, ali ne i preterano ukusno predjelo koje nagoveštava spektakularnu trpezu ili najava dugog i nevarljivog obroka, videćemo kroz godinu, odnosno godinu ipo dana za kada su zakazane premijere drugog i trećeg dela. Do tada, teško mi je da preporučim više gledanja ovog uvodnog filma, ali upoznavanje sa Bilbom i patuljcima je obavezno štivo u svakom slučaju. U međuvremenu, eto, pročitajte knjigu ponovo.
Ja: ***
