Centralno-azijska država Uzbekistan jedna je od najvećih izvoznika pamuka u svetu, u kojoj vlada prisiljava odrasle i decu stariju od devet godina na besplatni rad na poljima u vreme berbe pamuka.
Svake godine vlada Uzbekistana prisilno mobiliše više od milion dece, učitelja, studenata, profesora, lekara, medicinskih sestara, zaposlenih u privatnim preduzećima, javnim službama, čak i ministarstvima, za rad na poljima pamuka kako bi se ispunile izvozne kvote.
Od seljaka se traži da na svojim poljima uzgajaju pamuk, a lokalne vlasti organizuju radnu snagu za sadnju, čupanje korova i berbu.
U sezoni berbe, deca starija od devet godina dobijaju "raspust", a odrasli uzimaju "dobrovoljni godišnji odmor" da bi radili na poljima pamuka. Za svoj rad, međutim, ne dobijaju nikakvu nadoknadu.
Da bi obezbedila dovoljnu radnu snagu, vlada u Taškentu koristi pretnje: ko odbije da dođe na "radnu akciju", može da bude proteran iz škole i fakulteta, a zaposleni da izgube posao, ističu međunarodne organizacije za zaštitu ljudskih prava.
Uzbekistanski aktivisti za ljudska prava koji pokušavaju da nadgledaju situaciju, često završe u zatvoru gde bivaju mučeni.
Prisilan rad i rad dece na pamučnim poljima u Uzbekistanu je jedinstvena pojava u svetu, a profit od izvoza pamuka isključivo je usmeren na održavanje autoritarnog režima Islama Karimova, koji je na vlasti u Uzbekistanu od raspada Sovjetskog Saveza.
Uspostavljeni sistem seljake, koji su prinuđeni da pamuk prodaju po najnižim cenama državnim firmama, drži u siromaštvu, dok vlada profitira od visoko prodajnih cena na svetskim tržištima. Samo ove godine uzbekistanska vlada je ostvarila prihod od milijardu dolara.
Međunarodna organizacija za borbu protiv ropstva Anti-slejveri internešenel još je 2007. pokrenula "pamučnu kampanju" kako bi izvršila pritisak na modnu industriju da bojkotuje uvoz pamuka iz Uzbekistana i kupovanje robe od dobavljača koji ga koriste, poput švedskog lanaca modnih kuća H&M, španskog "Zara" i američkog "Gepa".
Anti-slejveri internešenel od njih očekuje da osude prisilan rad i dečiji rad, koji opisuje kao "užasavajući", i obavežu se da neće više koristiti pamuk iz Uzbekistana dok vlada te zemlje ne ukine ropski rad i ne dozvoli Međunarodnoj organizaciji rada da sprovede nadzor i proveru.
Organizacije za zaštitu ljudskih prava nadziru i tokove pamuka u još jednom evropskom potrošačkom gigantu - "Ikei", u kojem navode kako čine sve što je u njihovoj moći, ali da to nije jednostavno postići jer dobar deo uzbekistanskog pamuka završi u Kini ili Bangladešu, odakle se dalje prerađuje i distribuira.
(Tanjug, ilustracija: Guliver/Getty Images)
Od seljaka se traži da na svojim poljima uzgajaju pamuk, a lokalne vlasti organizuju radnu snagu za sadnju, čupanje korova i berbu.
U sezoni berbe, deca starija od devet godina dobijaju "raspust", a odrasli uzimaju "dobrovoljni godišnji odmor" da bi radili na poljima pamuka. Za svoj rad, međutim, ne dobijaju nikakvu nadoknadu.
Da bi obezbedila dovoljnu radnu snagu, vlada u Taškentu koristi pretnje: ko odbije da dođe na "radnu akciju", može da bude proteran iz škole i fakulteta, a zaposleni da izgube posao, ističu međunarodne organizacije za zaštitu ljudskih prava.
Uzbekistanski aktivisti za ljudska prava koji pokušavaju da nadgledaju situaciju, često završe u zatvoru gde bivaju mučeni.
Prisilan rad i rad dece na pamučnim poljima u Uzbekistanu je jedinstvena pojava u svetu, a profit od izvoza pamuka isključivo je usmeren na održavanje autoritarnog režima Islama Karimova, koji je na vlasti u Uzbekistanu od raspada Sovjetskog Saveza.
Uspostavljeni sistem seljake, koji su prinuđeni da pamuk prodaju po najnižim cenama državnim firmama, drži u siromaštvu, dok vlada profitira od visoko prodajnih cena na svetskim tržištima. Samo ove godine uzbekistanska vlada je ostvarila prihod od milijardu dolara.
Međunarodna organizacija za borbu protiv ropstva Anti-slejveri internešenel još je 2007. pokrenula "pamučnu kampanju" kako bi izvršila pritisak na modnu industriju da bojkotuje uvoz pamuka iz Uzbekistana i kupovanje robe od dobavljača koji ga koriste, poput švedskog lanaca modnih kuća H&M, španskog "Zara" i američkog "Gepa".
Anti-slejveri internešenel od njih očekuje da osude prisilan rad i dečiji rad, koji opisuje kao "užasavajući", i obavežu se da neće više koristiti pamuk iz Uzbekistana dok vlada te zemlje ne ukine ropski rad i ne dozvoli Međunarodnoj organizaciji rada da sprovede nadzor i proveru.
Organizacije za zaštitu ljudskih prava nadziru i tokove pamuka u još jednom evropskom potrošačkom gigantu - "Ikei", u kojem navode kako čine sve što je u njihovoj moći, ali da to nije jednostavno postići jer dobar deo uzbekistanskog pamuka završi u Kini ili Bangladešu, odakle se dalje prerađuje i distribuira.
(Tanjug, ilustracija: Guliver/Getty Images)
