Nemački ambasador Hajnc Vilhelm kaže da je jedno od pitanja koje treba rešiti u Briselu i članstvo Kosova u UN.
Srbija je ključna zemlja Zapadnog Balkana i želimo je što pre u evropskoj porodici, izjavio je ambasador Nemačke u Beogradu Hajnc Vilhelm i istakao da Nemačka, kao i cela Evropska unija, očekuje da dođe do normalizacije odnosa između Beograda i Prištine pre nego što Srbija načini naredni korak ka Briselu.
Vilhelm u intervjuu za "Novosti" nije mogao da potvrdi ocene da je dosadašnji napredak oko rešavanja kosovskog pitanja dovoljan da šefovi država i vlada EU u martu Srbiji dodele datum za početak pristupnih pregovora.
"Hoćemo da Srbija što pre postane članica EU, ali ne prihvatamo da bilo koja zemlja ulazeći u Uniju uveze i svoje probleme i zato se nadamo da će politički dijalog, koji je počeo u oktobru, nastaviti da daje rezultate potrebne za pozitivnu odluku Evropskog saveta", rekao je Vilhelm.
Objašnjavajući šta Berlin podrazumeva pod "normalizacijom odnosa" sa Prištinom, nemački ambasador je rekao da je, među mnogim pitnjima kojima se dve strane moraju pozabaviti, trenutno "veoma važno pronalaženje rešenja za paralelne strukture na severu Kosova".
"Jednostavno, više nije moguće da one nastave da funkcionišu u sadašnjoj formi", istakao je Vilhelm.
Na pitnje da će li u foto-finišu martovske odluke Evropskog saveta o datumu "iskočiti" novi uslovi za Srbiju, on je rekao da je "pored povlačenja iz paralelnih institucija, važno i da Srbija prestane da blokira Kosovo da postane član niza evropskih i međunarodnih institucija".
Prema rečima Vilhelma "i članstvo Kosova u Ujedinjenim nacijama je jedno od pitanja koje treba da se nađe 'na stolu' u Briselu".
"Pa, i sam premijer Ivica Dačić je rekao da je Srbija spremna da razgovara o svemu, pa i o tome", naveo je Vilhelm.
Da li će se taj pristanak Srbije tražiti već za dodeljivanje datuma Vilhelm nije mogao da odgovori jer,
kako je rekao "sve će zavisiti od dogovora koji se postigne u okviru Evropskog saveta, između svih 27 članica EU".
Prema rečima Vilhelma, za Nemačku je to pitanje "veoma važno",
"Ali u ovom momentu ne mogu da kažem da li će biti i presudno za dodeljivanje datuma", rekao je on, navodeći da će prvo sačekati izveštaj EK i Ketrin Ešton o napretku u dijalogu Beograda i Prištine, da će zatim članice proučiti izveštaj i onda doneti konačnu odluku.
"Mislim da neće biti presudni specifični kriterijumi, već utisak koji odaje cela slika", zaključio je Vilhelm.
(Fonet, Foto: Beta, Milan Obradović)
Vilhelm u intervjuu za "Novosti" nije mogao da potvrdi ocene da je dosadašnji napredak oko rešavanja kosovskog pitanja dovoljan da šefovi država i vlada EU u martu Srbiji dodele datum za početak pristupnih pregovora.
"Hoćemo da Srbija što pre postane članica EU, ali ne prihvatamo da bilo koja zemlja ulazeći u Uniju uveze i svoje probleme i zato se nadamo da će politički dijalog, koji je počeo u oktobru, nastaviti da daje rezultate potrebne za pozitivnu odluku Evropskog saveta", rekao je Vilhelm.
Objašnjavajući šta Berlin podrazumeva pod "normalizacijom odnosa" sa Prištinom, nemački ambasador je rekao da je, među mnogim pitnjima kojima se dve strane moraju pozabaviti, trenutno "veoma važno pronalaženje rešenja za paralelne strukture na severu Kosova".
"Jednostavno, više nije moguće da one nastave da funkcionišu u sadašnjoj formi", istakao je Vilhelm.
Na pitnje da će li u foto-finišu martovske odluke Evropskog saveta o datumu "iskočiti" novi uslovi za Srbiju, on je rekao da je "pored povlačenja iz paralelnih institucija, važno i da Srbija prestane da blokira Kosovo da postane član niza evropskih i međunarodnih institucija".
Prema rečima Vilhelma "i članstvo Kosova u Ujedinjenim nacijama je jedno od pitanja koje treba da se nađe 'na stolu' u Briselu".
"Pa, i sam premijer Ivica Dačić je rekao da je Srbija spremna da razgovara o svemu, pa i o tome", naveo je Vilhelm.
Da li će se taj pristanak Srbije tražiti već za dodeljivanje datuma Vilhelm nije mogao da odgovori jer,
kako je rekao "sve će zavisiti od dogovora koji se postigne u okviru Evropskog saveta, između svih 27 članica EU".
Prema rečima Vilhelma, za Nemačku je to pitanje "veoma važno",
"Ali u ovom momentu ne mogu da kažem da li će biti i presudno za dodeljivanje datuma", rekao je on, navodeći da će prvo sačekati izveštaj EK i Ketrin Ešton o napretku u dijalogu Beograda i Prištine, da će zatim članice proučiti izveštaj i onda doneti konačnu odluku.
"Mislim da neće biti presudni specifični kriterijumi, već utisak koji odaje cela slika", zaključio je Vilhelm.
(Fonet, Foto: Beta, Milan Obradović)
