"Gusle se lagano 'vraćaju u modu', jer mladi počinju da tragaju za svojim korenima", tvrdi Vukojica Sandić, osnivač beogradske škole gusala koju pohađa čak devedeset redovnih polaznika.
Guslar Vukojica Sandić sa omiljenim instrumentom druguje od malih nogu. Kako kaže, čini mu se da je prvi zvuk koji je čuo kad se rodio upravo onaj koji proizvode gusle. Želeći da sačuva gusle od zaborava, istinski zaljubljenik u muzičko nacionalno blago posvetio je svoje stvaralaštvo podučavanju mladih guslara.
Prema Sandićevim rečima razvojni put nesvakidašnje muzičke škole nije bio lak. Ovaj istaknuti poznavalac istorije naših krajeva i ugledni besednik ističe da je mnogo toga što dolazi sa strane primamljivo svima, a ono što potiče iz naroda najčešće sakrivamo ili izbegavamo. Tako je i sa guslama.
"Majka vas je često iskritikovala, zabranila mnogo toga. Komšinica nikad nije i sjajna je. Međutim, koga više volite? Naravno, majku, jer je ona vaša. Treba tu dobru komšinicu ceniti, voleti i poštovati, ali majka je majka. To isto prenosim na muziku i na gusle. Svaku vrstu muzike treba slušati, voleti, razumeti, ali gusle su naše i jedino naše", ističe Sandić.
Nakon višegodišnjeg informisanja mladih, naš sagovornik može da se pohvali činjenicom da njegovi učenici ne beže sa časova i pobeđuju na prestižnim takmičenjima. Koliko truda je potrebno uložiti da bi se neko zvao guslarom i da bi došao na red da se takmiči?
"Vrlo je teško ako se samostalno radi, ali najviše zavisi od prirodnog dara. Ako idemo postepeno, kroz program škole gusala, onda za godinu do dve možete naučiti dovoljno da samostalno nastupate. Mada i za šest meseci možete da savladate osnovna pravila", kaže Vukojica.
Zanimljiv hobi i odličan recept za čuvanje tradicije dostupni su svima, a zainteresovanih za pohađanje predavanja o guslama ima sve više.
"Trenutno imam oko devedeset redovnih polaznika. To su najčešće osnovci, srednjoškolci i studenti. Ima starijih, posebno onih koji su duboko zašli u šestu deceniju, a uče da guslaju kako bi zagrejali unučiće za očuvanje tradicije i zvuka gusala", kaže Vukojica.
U video prilogu pogledajte kako izgleda susret sa guslama:
Naš sagovornik ističe da ne smatra sebe jednim od najvećih guslara na Balkanu, ali veruje da je jedan od onih koji najbolje znaju kako da prenesu znanje drugima.
"Volim da pomenem velikog američkog boksera i trenera Anđela Dandija, koji nikada nije bio prvak, a napravio je deset svetskih prvaka u boksu. Neka se ne zanosi niko da se samo od velikog i najboljeg guslara može naučiti, od najboljeg predavača se najbolje može naučiti", objašnjava Vukojica Sandić.
Prema Sandićevim rečima, za uspešan životni vek gusala neophodno je još samo da ih nekako smesti u notni sistem.
"Razmišljao sam zašto nisu napisane note za gusle. Dugo sam o tome mislio i krenuo da zapisujem ono što bih želeo da odsviram, zatim bih proizveo tu muziku uz pomoć gusala. Verujem da bih uz pomoć školovanih muzičara bez muke podigao gusle na viši nivo", kaže Vukojica.
Koliko su gusle važne za naše prostore, pokazuje i činjenica da su se našle na Uneskovoj listi svetske nematerijalne baštine, ali i tvrdnja našeg proslavljenog tenisera Novaka Đokovića da želi da krene stopama svoji predaka i zasvira ovaj instrument.
(MONDO – D.Č.)
Prema Sandićevim rečima razvojni put nesvakidašnje muzičke škole nije bio lak. Ovaj istaknuti poznavalac istorije naših krajeva i ugledni besednik ističe da je mnogo toga što dolazi sa strane primamljivo svima, a ono što potiče iz naroda najčešće sakrivamo ili izbegavamo. Tako je i sa guslama.
"Majka vas je često iskritikovala, zabranila mnogo toga. Komšinica nikad nije i sjajna je. Međutim, koga više volite? Naravno, majku, jer je ona vaša. Treba tu dobru komšinicu ceniti, voleti i poštovati, ali majka je majka. To isto prenosim na muziku i na gusle. Svaku vrstu muzike treba slušati, voleti, razumeti, ali gusle su naše i jedino naše", ističe Sandić.
Nakon višegodišnjeg informisanja mladih, naš sagovornik može da se pohvali činjenicom da njegovi učenici ne beže sa časova i pobeđuju na prestižnim takmičenjima. Koliko truda je potrebno uložiti da bi se neko zvao guslarom i da bi došao na red da se takmiči?
"Vrlo je teško ako se samostalno radi, ali najviše zavisi od prirodnog dara. Ako idemo postepeno, kroz program škole gusala, onda za godinu do dve možete naučiti dovoljno da samostalno nastupate. Mada i za šest meseci možete da savladate osnovna pravila", kaže Vukojica.
Zanimljiv hobi i odličan recept za čuvanje tradicije dostupni su svima, a zainteresovanih za pohađanje predavanja o guslama ima sve više.
"Trenutno imam oko devedeset redovnih polaznika. To su najčešće osnovci, srednjoškolci i studenti. Ima starijih, posebno onih koji su duboko zašli u šestu deceniju, a uče da guslaju kako bi zagrejali unučiće za očuvanje tradicije i zvuka gusala", kaže Vukojica.
U video prilogu pogledajte kako izgleda susret sa guslama:
Naš sagovornik ističe da ne smatra sebe jednim od najvećih guslara na Balkanu, ali veruje da je jedan od onih koji najbolje znaju kako da prenesu znanje drugima.
"Volim da pomenem velikog američkog boksera i trenera Anđela Dandija, koji nikada nije bio prvak, a napravio je deset svetskih prvaka u boksu. Neka se ne zanosi niko da se samo od velikog i najboljeg guslara može naučiti, od najboljeg predavača se najbolje može naučiti", objašnjava Vukojica Sandić.
Prema Sandićevim rečima, za uspešan životni vek gusala neophodno je još samo da ih nekako smesti u notni sistem.
"Razmišljao sam zašto nisu napisane note za gusle. Dugo sam o tome mislio i krenuo da zapisujem ono što bih želeo da odsviram, zatim bih proizveo tu muziku uz pomoć gusala. Verujem da bih uz pomoć školovanih muzičara bez muke podigao gusle na viši nivo", kaže Vukojica.
Koliko su gusle važne za naše prostore, pokazuje i činjenica da su se našle na Uneskovoj listi svetske nematerijalne baštine, ali i tvrdnja našeg proslavljenog tenisera Novaka Đokovića da želi da krene stopama svoji predaka i zasvira ovaj instrument.
(MONDO – D.Č.)
