Posle samo šest meseci od ugradnje ormarića za knjige u većini beogradskih škola oni nemaju namenu za koju su predviđeni, bar kada je reč o višim razredima.
Mnogi roditelji nezadovoljni su funkcionisanjem školskih ormarića. Kako kažu, ova dobra ideja, koja je odavno zaživela u evropskim i američkim školama, kao da ne funkcioniše u Srbiji.
“Moje dete i dalje tegli knjige kući i nazad, jer nikada ne zna da li će sutradan kada dođe u školu zateći prazan ormarić. I sama sam mogla da se uverim da su mnogi ormarići otključani, da su bravice rasklimane, a sin mi kaže da deca jedni drugima uzimaju knjige i dešava se da ih ni ne pronađu“, kaže za MONDO majka 12-godišnjeg učenika Osnovne škole “Drinka Pavlović.“
Roditelji se žale da i dalje jedan ključ može da otvori više ormarića, iako je taj problem navodno trebalo da bude rešen još na početku školske godine kada su se direktori i požalili Sekretarijatu za obrazovanje i dečiju zaštitu preko koga su i sklopili ugovor sa firmom “Metalineks“ koja je isporučioc ormarića.
Da je zaista tako uverili smo se razgovarajući sa nadležnima u desetak beogradskih škola. “Moje dete i dalje tegli knjige kući i nazad, jer nikada ne zna da li će sutradan kada dođe u školu zateći prazan ormarić. I sama sam mogla da se uverim da su mnogi ormarići otključani, da su bravice rasklimane, a sin mi kaže da deca jedni drugima uzimaju knjige i dešava se da ih ni ne pronađu“, kaže za MONDO majka 12-godišnjeg učenika Osnovne škole “Drinka Pavlović.“
Roditelji se žale da i dalje jedan ključ može da otvori više ormarića, iako je taj problem navodno trebalo da bude rešen još na početku školske godine kada su se direktori i požalili Sekretarijatu za obrazovanje i dečiju zaštitu preko koga su i sklopili ugovor sa firmom “Metalineks“ koja je isporučioc ormarića.
Otpor učenika na novinu
Kako nam je rečeno, jedan ključ može da otvori, što se opet razlikuje od škole do škole, čak i do 100 ormarića. Ono što oni posebno ističu je da se ormarići mogu otvoriti i prstom, štapićem ili novčićem.
Direktor OŠ “Drinka Pavlović“ Uroš Momčilović kaže da je najveći problem kvalitet ormarica, a malim delom i dečiji nemar.
“Bravice na tim pretincima su veoma slabe, mogu da se otvore i štapićem, a vremenom su se i rasklimale. Takođe, i sami ormarici u koje učenici odlažu svoje stvari su izrađeni od priličino tankog lima i dovoljan je samo manji udarac nogom pa da se ulube ili potpuno odvale vrata“, objasnio je Momčilović i pokazujući odvaljena vratanca ormarića, kao i nekoliko ulubljenih.
On kaže da ga brine samo šta će biti sa nestalim knjigama koje bi trebalo da se razduže na kraju školske godine.
“Nekolicina dece ostane bez udžbenika jer drugu učenici, da li zbog ljutnje ili začikavanja ovog drugog, isprazne ormariće. Nadam se da ćemo , ipak, na kraju sakupiti sve te udžbenike na gomilu.“
Ono što i Momčilović, a i drugi direktori istuču je da su problem isključivo ormarići koji se nalaze na hodnicima, i to su ormarići viših razreda, dok su pretinci za učenike nižih razreda u razrednim učionicama.
“U zgradi gde su niži razredi sve funkcioniše perfektno, ormarići su isti kao kada su postavljeni, ali u višim, gde su oni postavljeni na hodnicima, mnoge bravice su rasklimane, a bilo je i razvaljenih vrata. Bilo je nemoguće da ormariće i za više razrede smestimo u učionice jer oni imaju kabinetsku nastavu“, rečeno nam je u novobeogradskoj školi “Branko Radičević.“
Sekretarka OŠ “Petar Kočić“ iz Zemuna Tea Radovanović i direktorka OŠ "Kralj Petar“ Milka Boškov, pak smatraju da najveći problem leži u bahatosti i nevaspitanju dece.
“Tačno je da jedan ključ otvara više ormarića, ali učenici bukvalno idu od jednog do drugog ormarića i isprobavaju koliko i koja vrtanca otvara njihov ključ. Dešava se na primer da je učenik iz V1 otvarao ormarić učenika iz VII3 i tada ja postavljam pitanje šta je on radio kod ormarića sedmog razreda.“
Psiholozi objašanjavaju tu potrebu učenika da uništavaju nešto što je napravljeno upravo da njima olakša školovanje, kao prilagođavanje na nešto novo i prolaznu fazu.
“Upravo taj njihov odnos prema školskoj imovini je vrsta otpora prema uvođenju novine, što opet ne mora biti karakteristično samo za decu“, rekla nam je školski psiholog Nikolina Šarac.
Sa njom se u potpunosti slaže i Jelena Petrović , psiholog iz OŠ “Miroslav Antić“, ali dodaje da uticaj ima i naše društvo poremećenih vrednosti-
“Deca, pogotovo adolescenti, žele da se ističu, a nekako je najlakše da budu loši momci. Iskreno, ne verujem da ih je neko kući učio da tako postupaju prema školskoj imovini i drugim učenicima“, kaže Petrović i ističe da veruje da će deci to dosaditi posle izvesnog vremena.
A kako se problem rešava
I dok učenici ne izgustiraju smicalice sa ormarićima, većina direktora se trudi da štetu sanira i da ormarići služe svrsi.
U školi "Branko Radičević“ svi razvaljeni ormarići su popravljeni, i kako kažu u toj školskoj ustanovi, sada je ostao samo problem ključića.
I u školi "Drinka Pavlović“ ormarići se popravljaju u hodu i čim se primeti da su bravice pokvarene.
Takođe, u ovoj školi su organizovana i dežurstva učenika po spratovima. Međutim, kako kaže direktor Momčilović, i tu postoji problem, jer niko od dežurnih ne zna da li je dete prišlo svom ili tuđem ormaru, pošto nisu obeleženi.
U OŠ "Miroslav Antić“ kažu da im mnogo pomažu kamere i da one koji uništavaju imovinu sankcionišu tako što im smanje ocene iz vladanja.
Ono što je interesantno u celoj priči je da se obaveza popravke ormarića prebacuje sa direktora škola na Sekretarijat za obazovanje i dečiju zaštitu i obrnuto.
U školama smatraju da bi u tome trebalo da učestvuje i sekretarijat jer su oni finansirali projekat i bili posrednici prilikom sklapanja ugovora, dok u gradskom sekretarijatu kažu da je održavanje ormarića isključivo briga direktora jer je u pitanju imovina škole.
Međutim, onaj koji zaista treba da popravi te ormariće je firma “Metalineks“ koja je isporučilac istih.
Naime, u ugovoru stoji da su ormarići pod garancijim dve godine, a budući da je prošlo samo šest meseci od ugradnje, jasno je da je pomenuta firma dužna da ih popravi.
Čini se, ipak, da je to samo na papiru.
(Tekst i Foto: J.Stokić, MONDO)
