Muzičar Oliver Mandić je jedan od retkih koji je ovdašnjoj popularnoj muzici s najmanje pesama dao najviše, kako procenjuju mnogi muzički kritičari. Na vrhuncu karijere spakovao je kofere i otišao u selo u okolini Bajine Bašte, na obroncima Tare.
Muzičar Oliver Mandić je jedan od retkih koji je ovdašnjoj popularnoj muzici s najmanje pesama dao najviše, kako procenjuju mnogi muzički kritičari. Na vrhuncu karijere spakovao je kofere i otišao u selo u okolini Bajine Bašte, na obroncima Tare.„Pratim šta se dešava na estradi, ali gomilu ljudi što su se pojavili u poslednje vreme i ne poznajem, ne izlazim na ta mesta. Živim ovde gde mi je dedovina, očevina... Nadjite mi grad u Srbiji koji ima dva jezera, mladicu, Pančićevu omoriku... Ali, ljudi za sve ove godine nisu to uspeli da iskoriste. Neki dan sretnem čoveka koji čita novine iz '82. godine! Čuva krave i čita. "Ej, bre, to je od pre 24 godine", a on veli: "Gledaj svoja posla, prodji me se...", priča za “Kurir“ Oliver Mandić.
Od doamćih umetnika Oliver poštuje Kusturicu i naziva ga genijem.
„Profesor (Kusturica) mi je svojom pojavom učvrstio veru da će uspeti u svom poduhvatu. Očigledno da je pametniji od mene, brži, moćniji... Sad mi je mnogo lakše kad je on tu. Apsolutni je genije, a meni je bolje da ne mislim svojom glavom, već da pratim njegovu energiju i da uzimam ono što će biti korisno za ovo o čemu sam ja maštao“.
Oliverovo ime dugo se vezivalo za Arkana...
„Upoznao sam ga '71. godine, bili smo kao braća. Ja sam stanovao u 27. marta 56 a on u 83. Njegova majka Slavka je kao moja majka... To su ti najbolje majke. Moja je bila učiteljica, koja je kad smo došli iz Obrenovca za devet godina rada dobila orden sa srebrnim vencem od Tita i orden rada. Znači, lepo sam vaspitan. Moj Željko je stalno govorio: "Ja ceo život kradem po Zapadu i donosim pare u Srbiju, a ovi komunisti kradu od naroda i iznose na Zapad. Pa, ko je tu kriminalac?!" Znam da je poginuo za srpstvo. Žao mi je što nije poginuo na ratištu, da ga sahranimo kao heroja, a ne neki džukci da ga umlate u "Interkontiju“.
Za Gorana Bregovića kaže da je „namazani fićfirić“.
„Živeo sam kao kralj, imao šta sam hteo, vozio najskuplja kola... Ljudi su voleli moje pesme, svi su imali pare, normalno živeli. Obožavali su me na estradi, i ja njih - osim onog smrdoja Gorana Bregovića. Jedino me je nervirao taj namazani fićfirić, na Dorćolu bi rekli šaner, a u svetu ga zovu slinavi dirigent, koji kupuje kuće na tudjim pesmama", bio je iskren Oliver Mandić.
(MONDO)
