Jezive fotografije u boji, objavljene su na internet stranici Vintage Everyday, a prikazuju neke od prvih žrtava nacističkih logora i stravične uslove koje su morali da trpe.
Te fotografije od trenutka objavljivanja izazivaju šok u javnosti i još jednom podećaju na užase koje su počinili nacisti.
Britanski Daily Mail uz vest o fotografijama prenosi i stravičan video snimak iz logora Dahau 1933. godine.
Koncentracioni logori u doba nacističke Nemačke formirani su na inicijativu predsednika pruske vlade i šefa pruske tajne policije Hermana Geringa.
Prvo su otvoreni logori Dahau, Mathauzen, Buhenvald, Ravensbrik, Flosenburg.
Formalno su to bili kazneno-radni logori, ali su u njima bile mučene i ubijane pristalice radničkih stranaka (Komunističke i Socijaldemokratske stranke Nemačke i Austrije) i Jevreji.
Od 1936. godine vlast nad logorima preuzeo je Rajhfirer SS trupa Hajnrih Himler i SS Totenkopfvebände (SS odredi mrtvačkih glava).
Od 1939. do 1945. broj logora se povećavao, a naročito logora za neposredno likvidiranje zatvorenika, od kojih su najpoznatiji oni na teritoriji okupirane Poljske - Aušvic, Treblinka, Majdan...
Američki istraživači su nedavno ustvrdili da je za vreme nacističke Nemačke postojalo 42.500 logora i getoa, od toga 30.000 logora za prisilni rad i 980 koncentracionih logora. Prethodno su smatrali da je bilo ukupno 7.000 logora.
Ljudi u logorima bili su izgladneli i zlostavljani, a masovno su umirali od bolesti i iznemoglosti.
Na mnogima su vršeni i medicinski eksperimenti (vivisekcija, sterilizacija, kastracija, cepljenje zaraznim bakterijama, provera neispitanih lekova).
Bolesni su odmah pri dolasku u logor ubijani u gasnim komorama i kremtorijumima.
Pretpostvalja se da je u logorima ubijeno 11.000.000 logoraša, od toga šest miliona Jevreja.
(MONDO, foto: screenshot/YouTube)
Britanski Daily Mail uz vest o fotografijama prenosi i stravičan video snimak iz logora Dahau 1933. godine.
Koncentracioni logori u doba nacističke Nemačke formirani su na inicijativu predsednika pruske vlade i šefa pruske tajne policije Hermana Geringa.
Prvo su otvoreni logori Dahau, Mathauzen, Buhenvald, Ravensbrik, Flosenburg.
Formalno su to bili kazneno-radni logori, ali su u njima bile mučene i ubijane pristalice radničkih stranaka (Komunističke i Socijaldemokratske stranke Nemačke i Austrije) i Jevreji.
Od 1936. godine vlast nad logorima preuzeo je Rajhfirer SS trupa Hajnrih Himler i SS Totenkopfvebände (SS odredi mrtvačkih glava).
Od 1939. do 1945. broj logora se povećavao, a naročito logora za neposredno likvidiranje zatvorenika, od kojih su najpoznatiji oni na teritoriji okupirane Poljske - Aušvic, Treblinka, Majdan...
Američki istraživači su nedavno ustvrdili da je za vreme nacističke Nemačke postojalo 42.500 logora i getoa, od toga 30.000 logora za prisilni rad i 980 koncentracionih logora. Prethodno su smatrali da je bilo ukupno 7.000 logora.
Ljudi u logorima bili su izgladneli i zlostavljani, a masovno su umirali od bolesti i iznemoglosti.
Na mnogima su vršeni i medicinski eksperimenti (vivisekcija, sterilizacija, kastracija, cepljenje zaraznim bakterijama, provera neispitanih lekova).
Bolesni su odmah pri dolasku u logor ubijani u gasnim komorama i kremtorijumima.
Pretpostvalja se da je u logorima ubijeno 11.000.000 logoraša, od toga šest miliona Jevreja.
(MONDO, foto: screenshot/YouTube)
