Muzičar koji će večeras nastupiti sa Kings of Strings za MONDO priča o trenutku u kom se za njega "otvara nebo".
Vlatko Stefanovski, Tomi Emanuel i Štokelo Rozenberg u subotu će nastupiti u Centru "Sava". Famozni trio majstora gitare promovisao je juče koncertno DVD izdanje "Live in Belgrade 2012", na kojem se nalazi i bonus dokumentarni film o dvogodišnjem procesu nastajanja grupe.
Kao što je i Tomi Emanuel rekao u razgovoru za MONDO, ova trojica vrhunskih muzičara konstantno se dopunjuju i postavljaju jedni drugima izazove.
"Pripremio sam neke stvari koje ću predstaviti Tomiju i Štokelu, pokušaćemo da ih naučimo i izvedemo. I oni su, siguran sam, pripremili i meni nešto novo. Predstavićemo publici te nove avanture, a ponovićemo staru i videćemo dokle smo stigli u našem muzičkom istraživanju", rekao je Vlatko Stefanovski za MONDO.
On kaže da činjenica da žive na tri različita kontinenta ne sputava kreativni proces, jer su uvek tu moderne metode komunikacije.
"Mi se stalno dopisujemo, čujemo putem Skajpa, šaljemo jedni drugima svašta i pitamo se za zdravlje (smeh). Kada baratate jezikom, ništa nije problem. Sve se može pročitati, naučiti, uvežbati, nova pesma, recitacija ili esej. Ako znate jezik gitare, koji nas trojica 'govorimo', sve je lako i sve se može tehnički savladati".
Šta Vam je najdraže dok ste na bini, pred publikom?
"Mene najviše uzbuđuju spore stvari, koje izazivaju jedan spiritualni momenat. Jedno su tehnikalije, brze fraze, a drugo su spore pesme nabijene emocijama, tada se za mene otvara nebo".
Šta je ono što Vas pogađa u muzici?
"Upravo taj trenutak kada se sve poveže. Ne zanimaju me toliko 'gimnastički' aspekti. Neko može da svira užasno brzo, najbrže na svetu, da ga čujem jednom i ne osetim ništa, ne poželim da ga ikada čujem ponovo. A postoji i druga muzika, na diskovima ili pločama, neke stvari koje u sebi imaju toliko strasti, ljubavi i avanture, da im se uvek vraćam".
Mislite li da postoji razlika u "pogađanju" kada je pitanju samo instrumentalna, ili muzika koja ima i reči? Da li nas one "rade" različito?
"Nema tu pravila. Postoje vokalne numere koje su prekrasne, i one koje nisu toliko dobre. Isto tako, instrumentalna muzika može da vas povede na neko sasvim drugo mesto, ili može da vas ne vodi nikuda. Baš nema pravila".
"Možete pitati nekoga da li više voli mleko ili jogurt, različite su stvari. Ali mogu vam reći šta duže traje, evo jednog poređenja. Kolor fotografija, ili crno-bela? Pitanje je ukusa, ali crno-bela duže traje, jer je nedorečena. Ona ostavlja vašoj mašti mogućnost da je dovrši, i na neki način oboji".
"Ako dugo gledate kolor fotografiju, dosadiće vam jer je tu sve rečeno, nekada i preterano. Zamislite fotografiju 'doteranu' u Fotošopu, sa prejakim bojama... To nije to. Smatram da često nedovršene stvari imaju više magije nego one koje su lakovane, finiširane i uglancane. Više će vam ostati u sećanju nešto što je otvoreno, što ostavlja deo sebe vama na tumačenje. Vaša mašta može da docrta, dopeva, dosvira ili dopiše neki stih, a to traje i ostaje", zaključio je Stefanovski.
Svoju magiju, i svoje otvaranje neba, Kings of Strings podeliće večeras sa beogradskom publikom.
(MONDO: Tekst - Bojana Zimonjić Jelisavac, foto - Petar Stojanović)
Kao što je i Tomi Emanuel rekao u razgovoru za MONDO, ova trojica vrhunskih muzičara konstantno se dopunjuju i postavljaju jedni drugima izazove.
"Pripremio sam neke stvari koje ću predstaviti Tomiju i Štokelu, pokušaćemo da ih naučimo i izvedemo. I oni su, siguran sam, pripremili i meni nešto novo. Predstavićemo publici te nove avanture, a ponovićemo staru i videćemo dokle smo stigli u našem muzičkom istraživanju", rekao je Vlatko Stefanovski za MONDO.
On kaže da činjenica da žive na tri različita kontinenta ne sputava kreativni proces, jer su uvek tu moderne metode komunikacije.
"Mi se stalno dopisujemo, čujemo putem Skajpa, šaljemo jedni drugima svašta i pitamo se za zdravlje (smeh). Kada baratate jezikom, ništa nije problem. Sve se može pročitati, naučiti, uvežbati, nova pesma, recitacija ili esej. Ako znate jezik gitare, koji nas trojica 'govorimo', sve je lako i sve se može tehnički savladati".
Šta Vam je najdraže dok ste na bini, pred publikom?
"Mene najviše uzbuđuju spore stvari, koje izazivaju jedan spiritualni momenat. Jedno su tehnikalije, brze fraze, a drugo su spore pesme nabijene emocijama, tada se za mene otvara nebo".
Šta je ono što Vas pogađa u muzici?
"Upravo taj trenutak kada se sve poveže. Ne zanimaju me toliko 'gimnastički' aspekti. Neko može da svira užasno brzo, najbrže na svetu, da ga čujem jednom i ne osetim ništa, ne poželim da ga ikada čujem ponovo. A postoji i druga muzika, na diskovima ili pločama, neke stvari koje u sebi imaju toliko strasti, ljubavi i avanture, da im se uvek vraćam".
Mislite li da postoji razlika u "pogađanju" kada je pitanju samo instrumentalna, ili muzika koja ima i reči? Da li nas one "rade" različito?
"Nema tu pravila. Postoje vokalne numere koje su prekrasne, i one koje nisu toliko dobre. Isto tako, instrumentalna muzika može da vas povede na neko sasvim drugo mesto, ili može da vas ne vodi nikuda. Baš nema pravila".
"Možete pitati nekoga da li više voli mleko ili jogurt, različite su stvari. Ali mogu vam reći šta duže traje, evo jednog poređenja. Kolor fotografija, ili crno-bela? Pitanje je ukusa, ali crno-bela duže traje, jer je nedorečena. Ona ostavlja vašoj mašti mogućnost da je dovrši, i na neki način oboji".
"Ako dugo gledate kolor fotografiju, dosadiće vam jer je tu sve rečeno, nekada i preterano. Zamislite fotografiju 'doteranu' u Fotošopu, sa prejakim bojama... To nije to. Smatram da često nedovršene stvari imaju više magije nego one koje su lakovane, finiširane i uglancane. Više će vam ostati u sećanju nešto što je otvoreno, što ostavlja deo sebe vama na tumačenje. Vaša mašta može da docrta, dopeva, dosvira ili dopiše neki stih, a to traje i ostaje", zaključio je Stefanovski.
Svoju magiju, i svoje otvaranje neba, Kings of Strings podeliće večeras sa beogradskom publikom.
(MONDO: Tekst - Bojana Zimonjić Jelisavac, foto - Petar Stojanović)
