Najskuplji objekat SFRJ vredan 4,6 milijardi dolara, pretvoren je iz Titovog bunkera u muzej moderne umetnosti.
Nekada jedna od najstrožije čuvanih vojnih tajni u SFRJ i jedan od naskupljih objekata u toj zemlji - Titov bunker u Konjicu, površine oko 6.500 kvadratnih metara, nedavno je pretvoren u muzej moderne umetnosti.
Za bunker, udaljen oko 40 kilometara južno od Sarajeva, čija je izgradnja trajala punih 26 godina - od 1953. do 1979. godine - u nekadašnjoj Jugoslaviji malo je ljudi znalo, dok je danas postalo mesto okupljanja umetnika iz regiona, Evrope i sveta.
To sklonište, koje može da izdrži veći nuklearni napad, poreske obveznike SFRJ koštao je oko 4,6 milijardi dolara, što ga čini jednim od najskupljih objekata bivše Jugoslavije.
"Biramo umetnike kod kojih ovo mesto i njegov kontekst izaziva reakciju. Ispričali smo im celu priču o bunkeru, jednom jedinstvenom postrojenju, koje je bilo jedna od najvećih tajni Jugoslavije", rekao je agenciji Frans pres kustos muzeja Branko Frančeski.
Dizajner iz Severne Irske Konor Mekgrejdi ovo mesto doživljava kao spomenik prošlim vremenima. "Za mene, ovaj bunker je spomenik, ali to je pre svega spomenik ideološkim podelama, to je spomenik podeljenoj Evropi i polarizovanom svetu, rasturenom Drugim svetskim ratom i Hladnim ratom", rekao je Mekgrejdi.
Prema njegovim rečima, za umetnost je karakteristično da postavlja pitanja o realnim savremenim temama. "To je zato što i dalje imamo tu klimu podela i strahova".
U tom bunkeru je ove godine prvi put održano Bijenale savremene umetnosti "D-0 ARK Underground - TIME MACHINE - No Network", na kojem je učestvovalo 47 renomiranih umetnika.
Bijenale je posetilo više od 10.000 ljudi, otprilike isti broj koliko je godišnje posećivalo Titov bunker pre nego što je pretvoren u muzej.
"Pokušavamo da izgradimo mostove među ljudima, a i da za buduće generacije zaštitimo ogromni prostor koji je perfektno očuvan, našu kulturnu i istorijsku zaostavštinu", rekao je direktor Bijenala Edo Hodžić.
Francuski umetnik Pijer Kurten smatra da bunker poseduje ogromnu energiju koja može da inspiriše.
"Ovo mesto ima takvo fizičko prisustvo, da, prema mom mišljenju, ono predsavlja veliki izazov za umetnike da izlažu njihov rad, zato što se oseća težina prošlosti, istorije, memorije pune pitanja. Ne nalazimo se na nekom obično mestu", ocenio je Kurten.
Postoje razne lokalne priče vezane za ovaj objekat, među kojima je i ona da su za vreme gradnje bunkera radnici dovoženi vezanih očiju, a da su im tek na gradilištu, unutar stene, povezi skidani.
Prema nepotvrđenim svedočenjima nekih radnika, nije bilo radne smene a da barem jedan radnik nije izgubio život za vreme izgradnje bunkera.
(Tanjug Foto Guliver Getty arhiva)
Za bunker, udaljen oko 40 kilometara južno od Sarajeva, čija je izgradnja trajala punih 26 godina - od 1953. do 1979. godine - u nekadašnjoj Jugoslaviji malo je ljudi znalo, dok je danas postalo mesto okupljanja umetnika iz regiona, Evrope i sveta.
To sklonište, koje može da izdrži veći nuklearni napad, poreske obveznike SFRJ koštao je oko 4,6 milijardi dolara, što ga čini jednim od najskupljih objekata bivše Jugoslavije.
"Biramo umetnike kod kojih ovo mesto i njegov kontekst izaziva reakciju. Ispričali smo im celu priču o bunkeru, jednom jedinstvenom postrojenju, koje je bilo jedna od najvećih tajni Jugoslavije", rekao je agenciji Frans pres kustos muzeja Branko Frančeski.
Dizajner iz Severne Irske Konor Mekgrejdi ovo mesto doživljava kao spomenik prošlim vremenima. "Za mene, ovaj bunker je spomenik, ali to je pre svega spomenik ideološkim podelama, to je spomenik podeljenoj Evropi i polarizovanom svetu, rasturenom Drugim svetskim ratom i Hladnim ratom", rekao je Mekgrejdi.
Prema njegovim rečima, za umetnost je karakteristično da postavlja pitanja o realnim savremenim temama. "To je zato što i dalje imamo tu klimu podela i strahova".
U tom bunkeru je ove godine prvi put održano Bijenale savremene umetnosti "D-0 ARK Underground - TIME MACHINE - No Network", na kojem je učestvovalo 47 renomiranih umetnika.
Bijenale je posetilo više od 10.000 ljudi, otprilike isti broj koliko je godišnje posećivalo Titov bunker pre nego što je pretvoren u muzej.
"Pokušavamo da izgradimo mostove među ljudima, a i da za buduće generacije zaštitimo ogromni prostor koji je perfektno očuvan, našu kulturnu i istorijsku zaostavštinu", rekao je direktor Bijenala Edo Hodžić.
Francuski umetnik Pijer Kurten smatra da bunker poseduje ogromnu energiju koja može da inspiriše.
"Ovo mesto ima takvo fizičko prisustvo, da, prema mom mišljenju, ono predsavlja veliki izazov za umetnike da izlažu njihov rad, zato što se oseća težina prošlosti, istorije, memorije pune pitanja. Ne nalazimo se na nekom obično mestu", ocenio je Kurten.
Postoje razne lokalne priče vezane za ovaj objekat, među kojima je i ona da su za vreme gradnje bunkera radnici dovoženi vezanih očiju, a da su im tek na gradilištu, unutar stene, povezi skidani.
Prema nepotvrđenim svedočenjima nekih radnika, nije bilo radne smene a da barem jedan radnik nije izgubio život za vreme izgradnje bunkera.
(Tanjug Foto Guliver Getty arhiva)
