Član grupe Borko priča za MONDO kako će proslaviti deset godina rada, seća se početaka i otkriva da li bi ponovo ušao na Farmu.
THC La Familija prvi nastup imala je pre deset godina, u maloj Sali Doma omladine, gde će i proslaviti svoj jubilej koncertom 17. maja. Borko Vujičić za MONDO priča o počecima, nastavcima i planovima za budućnost.
"Prvi nastup imali smo u aprilu 2003, kao predgrupa bendu Philosophy Smile, u maloj Sali Doma omladine. Uskoro su nas primetili ljudi, i nastupali smo na Akademiji zajedno sa izvođačima kao što su Bičarke Na Travi i Prti Bee Gee. Radio je tada bio skoro jedini izvor nove muzike, pa smo gostovali po radio emisijama, gde smo se upoznali sa ljudima iz kuće 'Bassivity'. Za njih smo potpisali ugovor 2004, sećam se da je bilo 9. aprila, na moj 19. rođendan", kaže Borko.
Usledili su brojni nastupi, EXIT, status predgrupe na koncertu 50 Centa u Beogradu i brojni drugi projekti, a prvi album "THC La Familija" objavljen je tri godine kasnije, 2007. godine.
"Na albumu su gostovali Relja iz VIP-a, Lud, Suid i mnogi drugi, a meni je tada bilo neverovatno da snimam pesmu sa Kojotom iz Eyesburna, pošto sam obožavao taj bend. Bukvalno, što se mene tiče, album je mogao da ima samo tu jednu pesmu s njim", smeje se Borko.
Nakon manjih promena u ekipi, Borko i Stefan Gligorijević ulaze u studio i snimaju naredno izdanje "Majmun idzuo" (2009), sa 15 pesama na kojima su gostovale brojne face sa rep scene, ali i pokojni Dušan Prelević Prele. Sa tog albuma izdvojili su se hitovi "Trenerka stil", "Život nije samo jedan", "Bulevar nasilja" i drugi. Godinu dana kasnije, iznenađenje za mnoge - Borko i Stefan osvanuli su u rijalitiju Farma.
"Učestvovali smo u snimanju jedne emisije na Pinku, a naša drugarica iz kraja Milica Vujović dobila je poziv od produkcije, pitali su je ima li neke repere koji bi ušli na Farmu. Imali smo jedan dan za dogovor, jedan dan da se spakujemo, i trećeg dana već smo bili unutra", kaže Borko, koji priznaje da pre ulaska nije naročito pratio Farmu, više Velikog Brata.
Na Farmi se, kao što znamo, dešava svašta, od svađa, preko muvanja, pa i pravih incidenata. Kako ste se vas dvojica snašli?
"Kada se sada setim, shvatam da je možda trebalo da se postavim drugačije. Ušao sam sa određenom dozom uzdržavanja, zbog porodice i okruženja. Postoji deo nas koji uvek čuvamo samo za sebe, i nisam želeo da uradim nešto ili prikažem sebe u nekom svetlu koje bi moje najbliže dovelo u neprijatnu situaciju. Zato se činilo da nisam zanimljiv, rijaliti je ipak šou, a ja sam imao gard. Stefan je tu mnogo bolje 'plivao', zato je i ostao sedam nedelja".
Da se "poklope sve kockice", da li bi ponovo ušao na Farmu, ovu sa trenutnom ekipom ili neku novu?
"Za dobar honorar, zašto da ne. Meni nije toliko ni bitno koja je ekipa tamo, sve dok ja mogu da ostanem - ja. Nama Farma možda nije donela toliko toga u smislu finansijske dobiti ili slave, gostovanja u ne znam kakvim emisijama ili odlaska u neke drugačije projekte, ali nas je predstavila u pravom i dobrom svetlu. Ljudi su očekivali repere kao neke divljake, mislili su da ćemo Stefan i ja ući i početi tamo da glumimo neko ludilo, a pokazali smo da smo normalni momci, ljudi na mestu. Zato mi je drago što mi i dan-danas dolaze klinci na nastup zajedno sa svojim roditeljima, jer su svi zajedno imali prilike da se preko TV ekrana uvere da smo mi normalni, i da pričamo jednu normalnu priču".
Kao i brojni drugi reperi kod nas i u svetu, imate i liniju odeće sa svojim motivima i logom benda."Prvi nastup imali smo u aprilu 2003, kao predgrupa bendu Philosophy Smile, u maloj Sali Doma omladine. Uskoro su nas primetili ljudi, i nastupali smo na Akademiji zajedno sa izvođačima kao što su Bičarke Na Travi i Prti Bee Gee. Radio je tada bio skoro jedini izvor nove muzike, pa smo gostovali po radio emisijama, gde smo se upoznali sa ljudima iz kuće 'Bassivity'. Za njih smo potpisali ugovor 2004, sećam se da je bilo 9. aprila, na moj 19. rođendan", kaže Borko.
Usledili su brojni nastupi, EXIT, status predgrupe na koncertu 50 Centa u Beogradu i brojni drugi projekti, a prvi album "THC La Familija" objavljen je tri godine kasnije, 2007. godine.
"Na albumu su gostovali Relja iz VIP-a, Lud, Suid i mnogi drugi, a meni je tada bilo neverovatno da snimam pesmu sa Kojotom iz Eyesburna, pošto sam obožavao taj bend. Bukvalno, što se mene tiče, album je mogao da ima samo tu jednu pesmu s njim", smeje se Borko.
Nakon manjih promena u ekipi, Borko i Stefan Gligorijević ulaze u studio i snimaju naredno izdanje "Majmun idzuo" (2009), sa 15 pesama na kojima su gostovale brojne face sa rep scene, ali i pokojni Dušan Prelević Prele. Sa tog albuma izdvojili su se hitovi "Trenerka stil", "Život nije samo jedan", "Bulevar nasilja" i drugi. Godinu dana kasnije, iznenađenje za mnoge - Borko i Stefan osvanuli su u rijalitiju Farma.
"Učestvovali smo u snimanju jedne emisije na Pinku, a naša drugarica iz kraja Milica Vujović dobila je poziv od produkcije, pitali su je ima li neke repere koji bi ušli na Farmu. Imali smo jedan dan za dogovor, jedan dan da se spakujemo, i trećeg dana već smo bili unutra", kaže Borko, koji priznaje da pre ulaska nije naročito pratio Farmu, više Velikog Brata.
Na Farmi se, kao što znamo, dešava svašta, od svađa, preko muvanja, pa i pravih incidenata. Kako ste se vas dvojica snašli?
"Kada se sada setim, shvatam da je možda trebalo da se postavim drugačije. Ušao sam sa određenom dozom uzdržavanja, zbog porodice i okruženja. Postoji deo nas koji uvek čuvamo samo za sebe, i nisam želeo da uradim nešto ili prikažem sebe u nekom svetlu koje bi moje najbliže dovelo u neprijatnu situaciju. Zato se činilo da nisam zanimljiv, rijaliti je ipak šou, a ja sam imao gard. Stefan je tu mnogo bolje 'plivao', zato je i ostao sedam nedelja".
Da se "poklope sve kockice", da li bi ponovo ušao na Farmu, ovu sa trenutnom ekipom ili neku novu?
"Za dobar honorar, zašto da ne. Meni nije toliko ni bitno koja je ekipa tamo, sve dok ja mogu da ostanem - ja. Nama Farma možda nije donela toliko toga u smislu finansijske dobiti ili slave, gostovanja u ne znam kakvim emisijama ili odlaska u neke drugačije projekte, ali nas je predstavila u pravom i dobrom svetlu. Ljudi su očekivali repere kao neke divljake, mislili su da ćemo Stefan i ja ući i početi tamo da glumimo neko ludilo, a pokazali smo da smo normalni momci, ljudi na mestu. Zato mi je drago što mi i dan-danas dolaze klinci na nastup zajedno sa svojim roditeljima, jer su svi zajedno imali prilike da se preko TV ekrana uvere da smo mi normalni, i da pričamo jednu normalnu priču".
"Mi ljude koji nas slušaju ne kapiramo kao fanove, obožavatelje, već kao istomišljenike koji razumeju našu priču. Oni vole da na majici ili duksu nose naš logo, a za nas je poseban osećaj kada izađemo na binu i vidimo 'uniformisanu' publiku. Do sada je to išlo preko naše Facebook stranice, ali u pripremi je i ozbiljan sajt na kojem će publika moći, između ostalog, i da kupi naše stvari".
Jesi li ti kao klinac nosio majicu sa imenom nekog benda?
"Jesam, naravno. U mom slučaju, to su bili Sunshine i Eyesburn".
Kada ste vi počinjali, nije bilo sajtova kao što je YouTube gde bi svako mogao da postavi novu pesmu, niti društvenih mreža gde bi ljudi mogli da se povežu sa muzičarima. Sve je išlo "od usta do usta". Sada mladi imaju šansu da se probiju putem Interneta, ali sa druge strane, donosi i onaj drugi problem - što bi neko kupio disk, kada sve može da sluša na netu. Šta misliš o tome?
"Internet se tako može posmatrati iz dva ugla. S jedne strane, postoje kvalitetni klinci koji postavljaju stvari na net, i tako dobijaju šansu koju zaslužuju. S druge, YouTube nema selekciju kvaliteta, bukvalno svako može da postavi pesmu, nadmeće se sa nekim ko će imati više klikova, ali to ga ne čini reperom, jer sedi u sobi i snima se kako repuje o stvarima koje nikada nije video niti doživeo. Što se tiče kupovine CD-ova, to nije veliki problem, jer muzičari najveći deo para prave od nastupa".
"Društvene mreže su zgodne jer možemo da najavimo nastup, gostovanje, novu pesmu, ali sa druge strane, koriste ih i ljudi koji ne shvataju da to što smo sada prijatelji na 'fejsu' ne znači da mogu da nam pišu svašta, zahtevaju nešto od nas ili nas pljuju. Uvek se začudim i mislim - daj, bre, priđi kad nas vidiš, pruži ruku i predstavi se, pa reci šta imaš, lepo ili ružno".
Deset godina obeležićete "povratkom u prošlost", u maloj sali DOB-a. Kako će izgledati koncert?
"Mala sala nam znači povratak počecima, osećamo neku nostalgiju i romantiku u tom prostoru. Gostovaće nam Timbe, VIP, Marlon Brutal, Žobla i Triumph iz Pančeva. Žao nam je što Beogradski Sindikat, drugari koji su nam dosta pomogli i sa kojima blisko sarađujemo, neće moći da budu tu, ali imaju zakazan nastup istog dana. Mogu da otkrijem da će koncert biti doslovna hronologija, dakle nećemo ređati hitove ili ostavljati nešto za kraj, nego ćete čuti sve od početka do sada, i nešto novo".
Karata ima još malo, ulaz je otvoren od 20.30, a koncert će, simbolično, početi tačno u 22 h.
Novi album je u pripremi, kada možemo da ga očekujemo?
"Ne želimo da se zalećemo niti da žurimo. I Stefanu i meni je potrebno da se ozbiljno udubimo, da neke stvari proživimo, da bismo i kao tekstopisci mogli da ih prenesemo publici. Mogu ja svake nedelje da 'štancujem' novu pesmu, ali to ubrzo neće ličiti ni na šta, neće imati suštinu. Okvirno bih rekao - čekajte decembar. Kada se dobro napravi, muzika traje, nebitno je da li je izašla danas ili za pola godine".
Da li je u planu i neki spot?
"Svakako jeste, ali ćemo videti kako će izgledati. U poslednje vreme sam opčinjen spotovima francuskih repera, vi slušate tu muziku, ali paralelno gledate i pravi mali film. Voleo bih da napravimo tako nešto".
Pogledajte spot koji vam Borko preporučuje!
Kako biste voleli da proslavite 20. rođendan grupe?
"Na bini, sa publikom. Puna Arena je, recimo, lep san".
Poruka koju šalje "cela familija" je emotivna, lična i proživljena, a Borko zazire od onih koji pokušavaju da na silu muzici i muzičarima pripišu neke druge poruke.
"Naš život je već deset godina prepleten sa našom muzikom. Ne mislim samo na Stefana i sebe, već i sve ljude oko nas. Da nismo radili ovo što radimo čitavu deceniju, ne bismo upoznali divne ljude, ne bi se dogodila neka zaljubljivanja, čak postoje i bebe koje se ne bi rodile", kaže kroz osmeh Borko.
"Postoje ljudi koji muzikom iznose neku političku poruku, ili oni koji bi voleli da mi to radimo, ali mislim da muzika ne sme da bude obojena nacionalizmom ili čak nacizmom. Sujetni ljudi, ograničeni ljudi, oni mnogo gube, to mi je svojevremeno rekao Kojot i u pravu je. Ljudi na našim prostorima su ograničeni, ali ne mogu da shvate da je rep muzika i kultura koja spaja ljude. Ja sam ponosni Srbin, kao što je 2Pac bio ponosni crnac, ali neću sigurno zbog toga napadati nekog drugog. Znam ko sam i šta sam, i ne dam na sebe i svoje", zaključuje on.
(MONDO: Bojana Zimonjić Jelisavac)
