Građani koji moraju da kupe određeni komad nameštaja sve se češće okreću salonima koji nude polovne krevete, ormare, pa čak i cele kuhinje. Polovan nameštaj stiže najčešće iz Nemačke.
Zbog krize i niskih zarada kupovina novog nameštaja postala je nedostižna za najveći deo građana Srbije.
Oni su zato stanove počeli da opremaju upola jeftinijim polovnim pokućstvom koje stiže iz inostranstva.
Kao posledica povećane tražnje za jeftinijim nameštajem, otvara se sve više salona koji se bave njegovom prodajom. A u salonima polovnog nameštaja može se naći sve, od kašičice do američkih plakara.
"Kupci koji kupuju kod nas kažu da ne mogu da poveruju da je nameštaj polovan jer izuzetno je očuvan i kvalitetan. Stolovi su sa debelim staklima kakvi se kod nas ne mogu kupiti, drvo je jako, materijali kvalitetni. Više od 10 godina sarađujemo sa robnim kućama u Nemačkoj, gde se ako nešto stoji neko vreme u izlogu, već tretira kao polovno", kaže za "Blic" Ana Bojić, vlasnica salona koji se bavi prodajom polovnog nameštaja.
Ona objašnjava da joj svakog meseca stiže šleper nameštaja, a u prilog velikoj popularnosti jeftinih korišćenih ormara, stolica i fotelja i stolova govori i to da svaki od ovih predmeta kupca nađe već u prvih desetak dana.
"Dolaze nam glumci, pevačice, kreatori, režiseri koji kupuju nameštaj za snimanje filmova, ljudi sa skromnim primanjima, ali i oni ljudi koji su spremni da odvoje nešto više novca za pojedine komade jer znaju šta žele i znaju da je kvalitetan nov nameštaj u Srbiji precenjen", objašnjava Bojić i dodaje da čak i saloni polovnog nameštaja daju robu na rate.
Miloš Krsmanović, profesor u penziji, nije menjao nameštaj u kući više od tri decenije, a da ga je neko tada pitao, rekao bi da nikada ne bi mogao da spava u tuđem krevetu.
"Danas, kada celu penziju dajem na račune i na hranu, ne mogu da kupim ni nov krevet, a kamoli nešto više. U mom bivšem bračnom krevetu sada spava sin sa ženom, a ovaj polovan krevet koji sam platio nekoliko hiljada dinara deluje mnogo očuvanije od mog starog", kaže Krsmanović.
Iako Beograđanka Jelica Mišić i njen suprug imaju plate nešto iznad proseka, ipak sebi ne mogu da priušte kupovinu novog nameštaja.
"Suprug i ja se snalazimo, popravljamo i presvlačimo stari i kupujemo još upotrebljiv polovan nameštaj. Novo pokućstvo nam je još luksuz, a ne želimo, kao što to mnogi čine, da živimo iznad svojih mogućnosti", kaže ona za "Blic."
(MONDO, foto ilustracija: Guliver/Getty Images/Thinkstock)
Oni su zato stanove počeli da opremaju upola jeftinijim polovnim pokućstvom koje stiže iz inostranstva.
Kao posledica povećane tražnje za jeftinijim nameštajem, otvara se sve više salona koji se bave njegovom prodajom. A u salonima polovnog nameštaja može se naći sve, od kašičice do američkih plakara.
"Kupci koji kupuju kod nas kažu da ne mogu da poveruju da je nameštaj polovan jer izuzetno je očuvan i kvalitetan. Stolovi su sa debelim staklima kakvi se kod nas ne mogu kupiti, drvo je jako, materijali kvalitetni. Više od 10 godina sarađujemo sa robnim kućama u Nemačkoj, gde se ako nešto stoji neko vreme u izlogu, već tretira kao polovno", kaže za "Blic" Ana Bojić, vlasnica salona koji se bavi prodajom polovnog nameštaja.
Ona objašnjava da joj svakog meseca stiže šleper nameštaja, a u prilog velikoj popularnosti jeftinih korišćenih ormara, stolica i fotelja i stolova govori i to da svaki od ovih predmeta kupca nađe već u prvih desetak dana.
"Dolaze nam glumci, pevačice, kreatori, režiseri koji kupuju nameštaj za snimanje filmova, ljudi sa skromnim primanjima, ali i oni ljudi koji su spremni da odvoje nešto više novca za pojedine komade jer znaju šta žele i znaju da je kvalitetan nov nameštaj u Srbiji precenjen", objašnjava Bojić i dodaje da čak i saloni polovnog nameštaja daju robu na rate.
Miloš Krsmanović, profesor u penziji, nije menjao nameštaj u kući više od tri decenije, a da ga je neko tada pitao, rekao bi da nikada ne bi mogao da spava u tuđem krevetu.
"Danas, kada celu penziju dajem na račune i na hranu, ne mogu da kupim ni nov krevet, a kamoli nešto više. U mom bivšem bračnom krevetu sada spava sin sa ženom, a ovaj polovan krevet koji sam platio nekoliko hiljada dinara deluje mnogo očuvanije od mog starog", kaže Krsmanović.
Iako Beograđanka Jelica Mišić i njen suprug imaju plate nešto iznad proseka, ipak sebi ne mogu da priušte kupovinu novog nameštaja.
"Suprug i ja se snalazimo, popravljamo i presvlačimo stari i kupujemo još upotrebljiv polovan nameštaj. Novo pokućstvo nam je još luksuz, a ne želimo, kao što to mnogi čine, da živimo iznad svojih mogućnosti", kaže ona za "Blic."
(MONDO, foto ilustracija: Guliver/Getty Images/Thinkstock)
