Režija: Mark Forster
Uloge: Bred Pit, Danijela Kertes, Dejvid Mors
Distributer: Taramaunt
...Akcioni, ljubavni, komedije, parodije, pa TV serije, crtaći, stripovi, igrice, sve što možete da zamislite, samo da ima očnjake i da pije krv ili da se vraća iz mrtvih. U nemrtve. Stvarno, desetine proizvoda koji samo prate trendove i to besomučno. Ali čini se da postoji dosta velika razlika između ova dva podžanra. Zombiji su, da budem direktan, počistili vampire. Razbili su ih. I na platnu i na malom ekranu. Bred Pit i ''Svetski rat Z'' samo potvrđuju ovu besmislenu i nepotrebnu teoriju, rekao bih. J. se složila sa mnom.
Ali pre nego se pozabavimo najnovijim zombi spektaklom, igrom slučaja sam, samo pre par dana, imao prilike da pogledam još jednu Z seriju, naravno ne ovako velikog formata – jedan mali, britanski mini serijal od tri epizode pod imenom ''In the Flesh''. Pronađite ga negde, idealan je kompanjon ''Svetskom ratu Z''. U njemu, naučnici su pronašli lek za zombi bolest.
Sinoć u bioskopu, Bred Pit je takođe tražio lek. Neću otkriti šta je pronašao, prošlonedeljnim spojlerom sam ispunio kvotu. Uostalom, nikad ne otkrivam bitne stvari kod dobrih filmova.
I još nešto – nisam neki specijalni fan 3D projekcija (naočare me nerviraju, teške su i žuljaju, trikovi su uglavnom jeftini i već viđeni), pa ovakvim projekcijama pribagavam samo kad nemam izbora, kao sinoć. Srećom, potrefio sam ne samo film, već i bioskop – nigde u gradu 3D projekcije nisu kao u Cineplexx-u, tako da...ako se odlučite da ove dane provedete u ledenoj (hladno je dobro) dvorani uz uzbudljiv holivudski spektakl u kojem tehnologija ima glavnu ulogu, onda je ovo pravi film za vas.
Volim ja i Breda Pita, stvarno, a u ovom filmu on je, pa recimo, službenik Ujedinjenih nacija koji sa porodicom direktno učestvuje u provali zaraze koja napada Filadelfiju, a u stvari i čitavu Ameriku i planetu Zemlju. Priroda se opasno naljutila na čovečanstvo i Bred dobija zadatak da zaustavi ovu pošast. Naučnici su ubeđeni da je virus taj koji je izazvao globalnu katastrofu, pa je traganje za nultim pacijentom logičan potez. Međutim, stvari baš i ne idu onim putem koji su svi priželjkivali.
Reditelj Mark Forster (''Monster's Ball'', ''Quantum of Solace'') od prvog minuta radi dve fenomenalne stvari: prva je možda isprovocirana željom za dobijanjem što boljeg sertifikata (što širi starosni dijapazon posetilaca sa kupljenom kartom, to bolje), ali svejedno – kod njega je skoro apsolutno odsustvo krvi, otkinutih organa, sluzavih materija i sličnih tvari toliko rabljenih u horor filmovima pre u funkciji nagoveštaja pravog užasa nego dodvoravanja cenzorima. Uostalom, ništa ne ume da bude toliko strašno kao naša mašta, jel'da, tako da je efekat sjajan – publika nije nijednog trenutka zgađena, već zaista prestravljena.
Naravno, niko u sali nije vrištao i histerisao, ali napetost i uzbuđenje su mogli da se namirišu bez problema. Druga stvar koja me je kupila je tehnologija – ne sećam se kada sam bio toliko fasciniran CGI i montažnim tehnikama u službi žanra. Jeste, fenomenalan je tigar kod Anga Lija, ali ni podivljali zombiji ne proizvode ništa manji efekat.
Uostalom, eto još jednog plusa za ''Svetski rat Z'' – Forster zna da radi visokobudžetni horor/triler sa Bredom Pitom i umetnost ga nimalo ne zanima. Ne zanima ga ni Romerova veličanstvena zombi trilogija (znam da ih ima 6). Bez takvih pretenzija, dobili smo jedan od najuzbudljivijih ovosezonskih blokbastera.
I kad se sve sabere (o oduzimanju nešto kasnije), ovo je spektakl koji se gleda gotovo bez daha, naročito prvih pola sata, mada ni kasnije film ne oboljeva od klasične holivudske boljke koja svaki dobar početak nepogrešivo poništi dosadnom sredinom i negledljivom akcionom završnicom. Ovaj apokaliptični triler je od početka do kraja inteligentan, napet, zabavan i nepredvidljiv (do određenih granica).
Takav je bio i razgovor sa J. po završetku filma, ali nisu nam promakle ni neke sitne gluposti i aljkavosti u scenariju. To valjda pokazuje i 5 ili 6 potpisanih scenarista (znate ono sa babicama i kilavom decom), ali iskreno, očekivao sam poplavu nelogičnih i budalastih rešenja. Kraj je – pažnja, evo malog spoilera – možda malo razblažen, do te mere da će se neko osetiti i prevarenim, ali ništa što se ne bi moglo oprosttiti.
J. se zbog svega toga i mučila sa ocenjivanjem: ''3 ipo mi je malo, a 4 puno, ne znam kako da to rešim''. ''Jednostavno'' - rekao sam joj – ti mu daj 4, ja ću tri ipo i tako dobijamo idealnu ocenu od 3, 75''.
Momentalno je pristala i tu se otprilike i završila priča o ovom Svetskom ratu. Uđeš, pogledaš, provedeš uzbudljivih dva sata vremena i vratiš se kući. U svet u kojem smo odavno izgubili rat protiv zombija.
