Bivši predsednik Republike Srpske Radovan Karadžić rekao je danas, iznoseći svoju odbranu pred Haškim tribunalom, da nije bio upoznat o događajima na području Srebrenice sredinom jula 1995.
"Za nas je bilo najvažnije sarajevsko ratište, gđe je svakodnevno postojala opasnost da dođe do probijanja linija i do masakra srpskog stanovništva", rekao je Karišik.
Tužilac Džulijan Nikols prigovorio je zbog ispitivanja svedoka o događajima u Sarajevu, a Karadžić je istakao da je hteo da pokaže da je "Srebrenica bila od marginalnog značaja".
Na Karadžićevo pitanje da li ga je svedok ikada izvestio o nekom nezakonitom ubijanju, odnosno o egzekucijama posle pada Srebrenice, Karišik je odgovorio: "Ne, gospodine predsedniče".
Tužilac je tvrdio da je Karišik bio redovno obaveštavan o događajima na području Srebrenice, uključujući pogubljenja muslimanskih zarobljenika. Svedok je na to odgovorio da "on nije čovek koji je izveštavao o operaciji Srebrenica u bilo kom delu".
Karišik, koji je prvi deo iskaza dao prošlog četvrtka, rekao je da se na tom području nalazio radi pregovora o razmeni jednog policajca.
Odgovarajući na pitanje šta je bio uslov za puštanje policajca, Karišik je rekao da je to "verovatno bilo oslobađanje koridora, kako bi izašle ogromne snage koje su izlazile u velikim grupama - i civili i vojnici".
Na pitanje da li su pominjani zarobljenici ili samo zahtev za prolazak, Karišik je odgovorio da zarobljenici nisu pominjani i da je muslimanima "jedini cilj bio da izađu i nastave prema Tuzli".
Povodom tužiočeve tvrdnje da MUP Republike Srpske "nije poveo nijednu istragu u vezi sa događajima u Srebrenici, osim istrage protiv novinara Dejvida Rodea koji je izvestio i hteo da sazna više o pogubljenjima", Karišik je odgovorio da je "MUP kasno saznao za zločine".
Za novinara Rodea, svjedok je rekao da se "očigledno ogrešio o zakonske propise i došao pod udar zakona".
Odluku o aboliciji američkog novinara, Karadžić je doneo 8. novembra 1995. godine, oslobodivši ga krivičnog gonjenja zbog snimanja vojnih objekata kod brane u Petkovcima.
Nedelju dana kasnije, naveo je tužilac, ministar policije Tomo Kovač rekao je na konferenciji za novinare da se Rode "bavio špijunažom za šta je zaprećena kazna od tri do 15 godina zatvora i da je imao sreće što su u toku bili pregovori, pa ga je predsednik abolirao da ne bi Srbi bili odgovorni za sve".
Na tvrdnju tužioca da je "ministar Kovač upozorio druge novinare da ne rade isto i da je to još jedan dokaz da je MUP učestvovao u prikrivanju zločina", Karišik je odgovorio da "o tome šta je govorio, treba pitati ministra", a da se on "ne slaže da je MUP prikrivao zločine".
Naredni svedok odbrane, policajac iz Bratunca Nenad Deronjić, u julu 1995. bio je pripadnik Druge čete posebne jedinice policije. On je pobijao tvrdnje zaštićenog svedoka tužilaštva koji ga je imenovao kao jednog od četvorice ljudi koji su 13. jula ujutro strijeljali 15 muslimana na obali reke Jadar, blizu Konjević Polja.
Deronjić je izjavio da nikada nije učestvovao u pogubljenjima i da nije ni radio na području Konjević Polja.
"Bio sam raspoređen u stanici milicije u Srebrenici 12. jula i radio sam u Srebrenici i 13. jula, u vreme kada je svedok tvrdio da sam bio u Konjević Polju", istakao je Deronjić.
Glavni pretres biće nastavljen sutra, kada će biti saslušan novi svedok odbrane.
KARADŽIĆ TRAŽI UKIDANJE OPTUŽNICE
Nekadašnji predsednik Republike Srpske Radovan Karadžić zatražio je da se optužnica protiv njega ukine pošto se zatvaranjem Haškog tribunala "krši njegovo pravo na žalbu", prenosi sarajevska agencija Fena.
U podnesku Tribunalu Karadžić je istakao da Savet bezbednosti Ujedinjenih nacija nije imalo ovlašćenja da osnuje Mehanizam za međunarodne krivične sudove, koji će okončati rad Haškog tribunala nakon njegovog zatvaranja 2016. godine.
Po rečima Karadžića, činjenica da će njegov žalbeni postupak biti održan pred Mehanizmom predstavlja "kršenje osnovnog prava na žalbu pred kompetentnim sudom", zbog čega bi optužnica protiv njega trebalo da bude odbačena, javlja BIRN Justice Report.
Mehanizam za međunarodne krivične sudove osnovan je u decembru 2010, a s radom je počeo u ponedeljak. Mehanizam će imati početni mandat od četiri godine, a njegove funkcije će biti okončanje žalbenih postupaka preostalih suđenja Haškog tribunala, obezbeđenje zaštite žrtava i
svedoka, nadgledanje izdržavanja kazni i čuvanje i vođenje arhiva.
Karadžić je pojasnio da je SB UN osnovao Mehanizam koristeći ovlašćenja kojima "obezbeđuje mir", međutim, kako je rekao, u 2010. godini "nije postojala pretnja miru na području bivše Jugoslavije".
Zbog toga, Karadžić je zatražio od Sudskog veća Haškog tribunala da proglasi Mehanizam nenadležnim za njegov žalbeni postupak.
Nakon toga, kako je naveo Karadžić u podnesku, u roku od 60 dana bi trebalo da se odredi da li će žalbeni postupak raditi Haški tribunal ili će njegov predmet biti prosleđen sudovima u regionu.
Suđenje Karadžiću za genocid, zločine protiv čovečnosti i kršenje zakona i običaja ratovanja počelo je 2009. godine.
