Bdenja i protesti u 100 američkih gradova planirani su za sledeći vikend kako bi se stvorio pritisak na federalne vlasti da ponovo optuže bivšeg pripadnika tzv. građanske straže oslobođenog za ubistvo nenaoružanog crnog tinejdžera.
"Ljudi iz čitave zemlje će se okupiti da pokažu da naš bes nije prošao za dva-tri dana. Ovo je društveni pokret za pravdu", izjavio je juče velečasni Al Šarpton najavljujući plan protesta ispred ministarstva pravde u Vašingtonu.
Protesti i bdenja će biti održani ispred zgrada federalnih sudova u subotu u podne u gradovima među kojima će biti i Los Anđeles, Čikago, Filadefija i Njujork.
Martin je bio u poseti kod oca i vraćao se u kuću očeve verenice u Sanfordu, na Floridi, posle svraćanja u prodavnicu, kada ga je Cimerman identifikovao kao potencijalnog kriminalca.
Cimerman ga je, zatim, smrtno ranio tokom fizičkog obračuna. Ova tragedija se dogodila u februaru 2012. godine.
Martin je bio crn, a Cimerman se predstavlja kao Hispanac.
On je uhapšen tek posle 44 dana, pa su zbog tog kašnjenja, oni koji smatraju da je rasizam faktor u rešavanju ovog slučaja, protestovali širom SAD.
Šarpton kaže da će posle bdenja sledeće nedelje u Majamiju biti održana konferencija na kojoj će biti napravljen plan za preispitivanje zakona koji ljudima daje pravo da primene smrtonosnu silu iz samoodbrane ako smatraju da im je ugrožen život ili da im preti nanošenje fizičkih povreda bez obaveze da prvo pokušaju da se povuku, prenosi AP.
Američki državni tužilac Erik Holder kaže da takvi zakoni, koji važe u mnogim državama, a ne samo na Floridi, moraju biti preispitani.
"Nezavisno od slučaja koji je privukao pažnju čitave nacije, vreme je da se preispitaju zakoni kojima se nerazumno proširuje pojam samoodbrane i podstiču opasni sukobi u našim sredinama", poručio je Holder u govoru pre konvencije građanske organizacije NAACP.
Ministarstvo pravde je reklo da razmatra Martinovu smrt kako bi utvrdilo da li će federalni tužioci podneti krivičnu civilnu tužbu protiv Zimermana koji je sada slobodan čovek.
Da bi mogli da optuže Cimermana mora postojati dokaz da je bio motivisan rasnom mržnjom kada je ubio Martina.
Tokom prvog suđenja nije bilo dokaza da je Cimerman bio rasno pristrasan.
Optuženi je tvrdio da je delovao u samoodbrani, da je Martin udario njegovom glavom u betonski trotoar i da je zato pucao.
Cimermanovi prijatelji i porodica uporno su tvrdili da on ne gaji mržnju prema crncima.
