Na sceni se pojavila pre 50 godina i odmah je dovela do revolucije u muzici. Audio kaseta slavi 50 rođendan i mnogi priželjkuju njen povratak.
Pa ipak, kaseta je izazvala revoluciju na tržištu pop muzike, a na njoj su odrasle čitave generacije. Uprkos tome što slavi pola veka postojanja, što je za neki medij veoma mnogo, kaseta doživljava novo "proleće". Mixtape-žurke niču poput pečuraka posle kiše, a potražnja za kasetama ponovno raste.
Veterani "kasetaške" scene danas sa zadovoljstvom prate povratak plastične kutijice sa magnetnom trakom. Novinar i autor knjige "Kasetofon" (Kassetendeck) Jan Drez u razgovoru za "Dojče Vele" podseća na ulogu koju su kasete odigrale na svom početku, kada se snimalo sa radio programa (nezaobilazni Radio Luksemburg koji je prvi puštao najnovije muzičke trendove). Oni napredniji snimali su čak i radio-drame ili kvizove. Bila je stvar prestiža to ko će na neku žurku da donese kasetu sa najuspelijim miksom.
To malo tehničko čudo, koje je, za razliku od gramofonske ploče svako kod kuće mogao da snimi (a ponekad i da distribuira, što je kod nas bilo naročito popularno), od samog početka nije odgovarala zaštitnicima autorskih prava. Za njih je kaseta bila i ostala delo "pirata" koji umnožavanjem zaštićenog materijala kradu hleb kompozitorima i autorima. Današnja borba zaštitnika autorskih prava protiv digitalnih medija i internet-platformi, dokazuje da se istorija ponavlja, samo su objekti napada drugi.
Medijska kampanja muzičke industrije iz osamdesetih u obliku nalepnica sa natpisom "Home taping is killing music" bi bez problema mogla da se nađe i na današnjim nosačima zvuka. Pritom poznavaoci scene poput Jana Dreza tvrde da snimanje kućnih kompilacija ne utiče negativno na prodaju originalnih nosača zvuka.
Drez se u svojoj knjizi osvrće i na različite uloge koje je kaseta odigrala na istoku i zapadu Evrope. Osim činjenice da se na istoku kontinenta (gde je, bar što se tržišne ekonomije tiče, spadala i bivša Jugoslavija) mnogo teže se dolazilo do kvalitetnih kaseta i da su one bile znantno skuplje nego na Zapadu (pa su tu značajnu ulogu odigrali rođaci na privremenom radu), mala traka je odigrala i značajnu ulogu u širenju "kontrarevolucionarnih" ideja.
Legendarni rok gitarista The Rolling Stones Kit Ričards u autobiografskoj knjizi "Život" (Life) dotakao se i pojava kaseta, u ono vreme, 60-ih godina, što je bila revolucija i velika pomoć mladim bendovima i stvaraocima. Zahvaljujući kaseti i "kasetašima", nastala je i čuvena "Satisfaction".
"Uvek sam odlazio u krevet sa gitarom i budio se narednog jutra i odmah bih pritisnuo kasetaš da bih video šta sam snimao. Često sam pomislio: 'Nisam uradio ništa, verovatno sam u snu pritisnuo dugme stop. Međutim, premotao sam kasetu na početak i pustio je i tako sam čuo početak pesme koja će kasnije postati 'Satisfaction'. Posle toga usledilo je snimak od 40 minuta mene kako hrčem", prisetio se Kit Ričards.
Danas kaseta doživljava pravu malu renesansu i to ponovno u subkulturnom podzemlju. Poznati nezavisni DJ-evi šalju svoje kasete na festivale, a kasete s poznatog festivala "Melt!" odavno kruže scenom i u imaju kultni status. Neke od njih mogu da se, da ironija bude veća, digitalno "skinu" sa stranica festivala.
Ali kaseta je i kao simbol otpora digitalizaciji zauzela istaknuto mesto u današnjoj pop-kulturi.
"Kaseta je preživela ne samo kao upotrebni već i kao umetničkih objekat", kaže Jan Drez. Bilo kao nalepnica, motiv za majice, ali i kao umetnički objekat - kaseta je sveprisutna. "Mnogi umetnici su od starih kaseta napravili umetnička djela koja se izlažu širom sveta. Berlinski umetnik Gregor Hildebrant specijalizovao se za takva dela i među njegovim najvećim poklonicima su i članovi benda Beastie Boys", kaže Drez.
Kaseta i dalje živi, uprkos 50. rođendanu, u klubovima i u umetničkim galerijama.
