Tužilaštvo za ratne zločine Srbije je u dosadašnjim predmetima koje vodi došlo do imena 2.918 žrtava koja se pominju u optužnicama ovog tužilaštva.
Prema podacima Komisije za nestala lica Vlade Srbije i Međunarodnog komiteta Crvenog krsta, broj nestalih na Kosovu i Metohiji je 1.726, u BiH 7.949, a u Hrvatskoj 2.246 lica.
U saopštenju se dodaje da srpsko tužilaštvo sarađuje sa Specijalnim istražnim timom EU Džona Klinta Vilijemsona i da je do 1. jula u prostorijama Tužilaštva za ratne zločine Srbije saslušano više od 400 svedoka u predmetu "trgovina organima".
Srpsko tužilaštvo navodi da radi i na drugim slučajevima u kojima su tela ubijenih prebacivana u sekundarne masovne grobnice na teritoriji Srbije, ali i Hrvatske i BiH.
Na teritoriji Srbije su, kako navodi srpsko tužilaštvo, ukupno otkrivene tri sekundarne masovne grobnice sa ukupno 843 skeletna ostatka i to u Batajnici, Petrovom selu i u jezeru Perućac.
O nestalima treba govoriti i u Briselu Koordinator Udruženja nestalih na Kosovu i Metohiji Milorad Trifunović zatražio je danas u Gračanici od svih međunarodnih i institucija na Kosovu i u Srbiji, da doprinesu rešavanju pitanja nestalih.
On je na protestnom skupu porodica nestalih u Gračanici kazao da mnoge porodice i posle 15 godina veruju da su njihovi rođaci još živi, a da Udruzenje još dobija prijave o nestalima i da spiskovi nestalih još nisu konačni.
Porodice nestalih zahtevaju od premijera Srbije i Kosova, Ivice Dačića i Hašima Tačija, da u Briselu konačno počnu i dijalog o rasvetljavanju nestalih na Kosovu.
Prema podacima Međunarodnog komiteta Crvenog krsta, na listi nestalih nalazi se još 11.859 lica, a od tog broja jednu trećinu čine Srbi, rečeno je danas na konferenciji povodom obeležavanja Međunarodnog dana nestalih.
Tom prilikom predstavnici koordinacija srpskih udruženja porodica nestalih na prostorima bivše Jugoslavije apelovali su da se pokrenu ozbiljne i efikasne istrage, odgovornost za organizatore i počinitelje svih zločina, ali i otvaranje arhiva.
Oni su zatražili sistemsko rešenje za civilne žrtve rata, rešavanje pravnog i socijalnog statusa porodica žrtava rata u svim segmentima, ali i da se efikasno sprovede istraga o svim detaljima vezanim za trgovinu organima Srba na Kosovu i Metohiji.
Predsednik Komisije za nestale Vlade Srbije Veljko Odalović rekao je da je važno istaći da je Amnesti internešnel "najzad otvorio dušu, odnosno da je Savetu bezbednosti obelodanjen jedan dokument koji može da se nazove dokumentom svedočenja porodica nestalih".
