Pitanje zagađenja životne sredine zbog rada termoelektrana u Srbiji je - prenaglašeno, tvrdi posebni savetnik ministra energetike Ljubomir Aksentijević.
Aksentijević je, na skupu o značaju materijalnih uslova u oblasti energetike za pristupanje Srbije Evropskoj uniji, napomenuo da se Srbija priprema za ispunjenje evropskih direktiva iz tog domena, koje stupaju na snagu 2017. godine.
U ekologiju 1,7 milijardi evra
EPS je planirao da 2015. godine uloži oko 1,7 milijarde evra u ekološke projekte u elektranama što je, uz preciznu analizu zagađenja svake elektrane u Srbiji, već izloženo u "Zelenoj knjizi" EPS-a, rekao je on, komentarišući analizu iz studije Istraživačkog foruma Evropskog pokreta u Srbiji, koja se odnosi na rad termoelektrana u Srbiji.
Aksentijević je naglasio da Srbija ne poklanja pažnju samo uglju, već su prioritet Srbije u energetici i ulaganja u "zelenu energiju", hidroelektrane i povećanje energetske efikasnosti.
Ti planovi, kao i procene potrošnje struje u Srbiji narednih godina, izložene su u Strategiji razvoja energetike Srbije do 2025. godine, za koju je u toku javna rasprava.
Srbija bi, rekao je, trebalo da ispuni uslove EU iz oblasti energetike pre svega zbog svojih građana, kao i zbog preuzetih međunarodnih obaveza, jer time dobija čistiju životnu sredinu, optimalan energetski miks, energetsku stabilnost i veći stepen izvoza struje.
Član Istraživačkog foruma Evropskog pokreta u Srbiji Aleksandar Kovačević je rekao da je cilj da investicije u energetici vode povećanju zaposlenosti i standarda života građana, i dodao da za to treba doneti i odgovarajuće odluke i propise.
Važno je rešiti pitanje zagađenja životne sredine iz termoelektrana, naglasio je on i dodao da u Evropi postoji višak kapaciteta, a potrošnja struje opada, uz procene da će i dalje da se smanjuje, kazao je Kovačević. Zato je, rekao je, pitanje da li će i dalje strani investitori zbog toga biti zainteresovani da ulažu kod nas ili će iz uvoza konkurisati nižim cenama struje domaćem proizvođačima električne energije.
Iz uglja triput skuplje
Odgovarajući na pitanje učesnika koliko košta megavat-čas struje proizvedene iz uglja jer, kako su istakli, proizvodnja struje na taj načim zagađuje okolinu i šteti zdravlju građana, Aksentijević je naveo da megavat-sat električne energije iz uglja košta 2,4 do 2,8 evra, a megavat iz protočne hidroelektrane od 0,8 do 1,1 evra.
Jedno od glavnih pitanja je i što Srbija, po osnovu ugovora o Energetskoj zajednici jugoistočne Evrope, ulazi u otvoreno tržište električne energije, gde za sve učesnike važe isti ekološki i ostali uslovi, i zato je neophodno da naši energetski objekti budu u proseku ili malo iznad proseka ostalih učesnika iz regiona, da bi bili konkurentni, dodao je Kovačević.
On je ukazao i da je važno da donesemo prave odluke da li će se rekonstruisati postojeća energetski objekti ili graditi novi i na koji način, kao i da li možemo putem javne nabavke pribaviti najnovije tehnologije za elektrane, jer proizvođači opreme čuvaju svoje patente i intelektualnu svojinu koja može da im donese komercijalnu korist.
Pod materijalnim uslovima za oblast energetike se podrazumevaju obaveze da se, u predviđenom roku, načine fizičke promene u objektima, tehničkim procesima ili kvalitetu materijala (goriva i drugih), a koje se mogu izraziti fizičkim mernim jedinicama.
Ispunjenost ili neispunjenost ovih materijalnih obaveza utiče na očekivano trajanje života, bolesti i produktivnost stanovništva, mogućnost nesmetanog uživanja imovine, osnovna ljudska prava, javnu sigurnost i drugo, istaknuto je na skupu.
