Dominik Stros Kan je priznati svetski makroekonomista koji je bio četiri godine na čelu Međunarodnog monetarnog fonda i u dva mandata ministar francuske vlade. Iz MMF-a otišao zbog afere silovanja u njujorškom hotelu.
Ostavku na mesto šefa MMF-a 2011. godine, podneo je posle skandala kada je optužen za seksualni napad na sobaricu u njujorškom hotelu. Tokom te afere, koja je bila opširno praćena u medijima, bio je i uhapšen, ali je tužilašto ubrzo povuklo optužbu, a on se sa sobaricom dogovorio o vansudskom poravnanju od milion i po dolara. Njegov privatni život je i kasnije dolazio u žižu interesovanja medija, sa još dve sudske afere pokrenute u Francuskoj. U jednoj od njih, u Lilu, i dalje je u toku proces protiv njega zbog navodnog organizovanja okupljanja prostitutki u elitnim hotelima u Francuskoj, Belgiji i SAD. Stros-Kanovi advokati tražili su odbacivanje optužnice zbog navodne pristranosti sudija. Izbijanje afere iz njujorškog hotela politički je povezivano sa kandidovanjem Stros-Kana na prošlogodišnjim predsedničkim izborima u Francuskoj.
Kao kao ministar industrije (1991-93) i ministar privrede, finansija i industrije (1997-98), bio je zagovornik masovne privatizacije javnih preduzeća.
Na mestu direktora MMF-a (2007-11), on je po izbijanju svetske ekonomske krize davao izjave koje se mogu smatrati kritikom globalnih finansijskih aktera.
Po njegovim rečima, direktori najvećih američkih banaka su mu priznali da su suviše pohlepni i da snose deo odgovornosti za krizu, zbog čega bi vlada SAD trebalo da je više uključena u ekonomiju.
Smatraju ga centralnom figurom u zadržavanju ključne uloge MMF-a u globalnom montetarnom sistemu. Stručnjaci ocenjuju da je MMF pod njegovim vođstvom 2011. godine postao bliži proaktivnim, nego neoliberalnim vrednostima.
Rođen je aprila 1949. u porodici francuskih Jevreja koja je do 1961. živela u Maroku.
Studirao je prava i ekonomske nauke. Bavio se advokaturom, bio profesor, poslanik i predsednik opštine.
Nedavno je postao član nadzornog odbora Ruske regionalne razvojne banke koja je u vlasništvu naftnog giganta Rosnjefta, pod rukovostvom Igora Sečina, bliskog prijatelja ruskog predsednika Vladimira Putina.
