Građani Hrvatske gaje podjednako veliku ksenofobiju i prema onima koji su im blizu (Romi i Srbi), kao i prema onima koji žive veoma daleko od njih (Kinezi i Arapi)
U istraživanju, koje je sprovela agencija Target tokom maja i juna 2013. na nacionalno reprezantativnom uzorku od 800 ispitanika, građani su pokazali uglavnom podjednak stepen ksenofobičnosti i blagonaklonosti prema doseljenicima, ali je 63 odsto ispitanika pokazalo strah da bi im doseljenici mogli uzeti posao i da strancima interes Hrvatske neće biti na prvom mestu, kazao je saradnik Targeta Anton Vukelić.
Pozitivan stav većine prema multikulturalizmu i podrška zaštiti od diskriminacije nešto su slabiji kad su u pitanju jednaka prava na zapošljavanje.
Ispitivanja su pokazala da iznad 20 odsto stanovništva pokazuje ksenofobiju prema drugim nacijama, rasama i skupinama, pri čemu najviše, 44 odsto, prema Romima, a najmanje, 14 odsto, prema doseljenicima iz zapadnih zemalja Evropske unije.
Građani Hrvatske prilično veliku ksenofobiju pokazuju prema grupama s kojima imaju iskustva suživota, na primer, prema Srbima (38 odsto), ali i onima s kojima nisu dolazili u dodir, kao sa Kinezima (32 odsto) i Arapima (27 odsto), objavljeno je danas na regionalnom poslovnom portalu SEEbiz Hrvatska.
Treba, međutim, napomenuti da se ovde radi o stavovima ispitanika i da to ne znači da su oni spremni na delovanje, upozorio je Vukelić.
Sara Lalić iz Centra za mirovne studije je rekla da je pravo vreme da se Hrvatska ozbiljno posveti rešavanju tog problema, s obzirom da ulazak u EU otvara mogućnost većeg doseljavanja stranaca i da bi teška ekonomska situacija mogla biti okidač za još veću netrpeljivost. Ona je posebno pozvala političare, institucije i medije da se time pozabave.
Narodna pravobraniteljica (ombudsman) Lora Vidović je zahvalila Centru na ovom istraživanju, ocenivši da je obavio sjajan posao. Bez ozbira što se radi tek o jednom istraživanju, njegova važnost je velika, kazala je ona.
Njena kancelarija je prošle godine dobila oko 200 pritužbi građana, a, sem toga, dobija informacije od udruženja i podatke istraživanja, što sve ukazuje da Hrvatska ne može biti zadovoljna i da treba da intenzivira edukaciju i primenu antidiskriminatorskog zakonodavstva, zaključila je Lora Vidović.
