Judžin F. Fama, Lars Piter Hansen i Robert Šiler dobitnici Nobelove nagrade za ekonomiju.
Američki ekonomisti nagrađeni su za "empirijsku analizu cene kapitala", saopštio je danas Nobelov komitet u Stokholmu.
U saopštenju se navodi da su oni svojim analizama omogućili dugoročno predviđanje cena akcija i hartija od vrednosti.
Njih trojica podeliće novčani deo nagrade od osam miliona kruna (1,2 miliona dolara).
U obrazloženju se navodi da je Fama (74) s kolegama 60-ih godina ustanovio da je kratkoročno izuzetno teško predvideti cene akcija, pošto nove informacije brzo ulaze u cene.
Ti nalazi su imali značajni uticaj na istraživanja, ali i ponašanje na tržištima, pre svega na pojavu takozvanih "indeksnih fondova", odnosno investicionih fondova koji sačinjavaju akcije svih kompanija s berzanskog indeksa.
Šiler (67) je, međutim, ustanovio da iako skoro da nije moguće predvideti cene akcija za period od nekoliko dana, da to ne važi za periode od više godina.
On je ustanovio da cene akcija fluktuiraju znatno više nego dividende korporacija i da odnos cena prema dividendama teži da pada kada je visok, a da raste kada je nizak. Ovaj obrzac ne važi samo za akcije, već i za obveznice i drugi kapital.
Hansen (60) je razvio statistički metod koji je posebno pogodan za testiranje teorija u analizi cena, navodi se u obrazloženju Kraljevske švedske akademije nauka.
Profesor sa štokholmskog ekonomskog fakulteta Per Stremberg, tokom objave nagrade, naveo je da su radovi današnjih dobitnika imala "ogroman uticaj" na razmišljanje o akademskom istraživanju finansija.
Vol strit džurnal navodi da je od današnjih laureta najpoznatiji Šiler koji je u ekonomskim krugovima poznat i kao koautor Kejs-Šilerovog indeksa cena nekretnina u SAD.
Šiler je na konferenciijhi za novinare rekao da finansije rukovode modernom civilizacijom.
"Naše najbolje aktivnosti moraju buti finansirane i želim da vidim dalji razvoj finansija kako bi služile čovečanstvu", rekao je Šiler i dodao da "smo prošli kroz mnogo finansijskih kriza i da smo generalno nešto iz njih naučili".
Proglašenjem današnjih laureta završeno je proglašnje ovogodišnjih dobitnika nagrade. Nagrada za ekonomiju nije striktno Nobelova nagrada, pošto nije ustanovljena testamentom industrijalca Alfreda Nobela 1895. godine.
Nagradu dodeljuje švedska centrlna banka od 1968. godine i njeno zvanično ime je Nagrada Švedske banke za ekonomske nauke u znak sećanja na Alfreda Nobela.
U oblasti ekonomije među Nobelovcima dominiraju američki naučnici i autori. Među nagrađenima poslednji put nije bilo Amerikanaca 1999. godine.
Najmlađi dobitnik nagrade za ekonomiju je bio Kenet Erou 1972. koji je tada imao 51 godinu. Najstariji je Leonid Hurvic koji je nagradu dobio sa 90 godina. Obojica su poznata po svojim doprinosima teoriji odlučivanja i teoriji igara za koju je Nobela dobio i matematičar Džon Neš.
