Lordan Zafranović u intervjuu za MONDO govori o svojim poslednjim projektima, dokumentarcu o Titu i filmu Karuzo, o odlasku iz Zagreba u Prag, novim filmskim tehnologijama...
Lordan Zafranović bio je gost prvog medjunarodnog festivala kratkog filma "Kratkofil" koji je od 7. do 10. juna održan u Banjaluci. Čuveni hrvatski režiser, koji trenutno živi i radi u Pragu, za MONDO kaže da mu je neophodno, s vremena na vreme, da svrati na područje gde se govori njegov jezik."Naravno, ovo je moja zemlja, tu sam se rodio, tu je moja publika... Mislim da će granice koje su sada stvorene jednog dana nestati. Jezik nije samo sredstvo komunikacije, već je mnogo više. Čim se govori istim jezikom, znači da je to ista zemlja.".
Zafranović trenutno radi dva projekta - dokumentarni film i seriju "Tito" i igrani film "Karuzo". O dokumentaracu o Titu Zafranović kaže:
"Snimili smo 45 sati materijala, intervjuisali oko tridesetak najvažnijih svedoka Titove epohe koji su još živi. Nažalost, neki su u medjuvremenu umrli. Dobili smo izuzetan materijal.
Naravno, jedan od najznačajnijih svedoka je Berta Has, druga Titova žena. Pričali smo i sa Lenkom Kidrič, ženom Borisa Kidriča, sa Oskarom Danonom, u Sloveniji sa Janezom Stanovnikom, i čitavim nizom drugih ljudi koji su na ovaj ili onaj način sa Titom bili bliski. Neki od njih nisu se 50 godina oglašavali u javnosti."
Interes za bivšeg predsednika SFRJ u poslednje vreme sve više raste i u regionu bivše Jugoslavije, ali i u svetu. Hrvatski režiser Anton Vrdoljak takodje snima film o Titu, a nedavno je objavljena i vest da dva velika holivudska glumca - Robert De Niro i Silvester Stalone, takodje žele da prave film o Josipu Brozu. Jeste li upoznali Tita?
"Samo jednom sam kratko bio sa Titom - u Budvi, na kongresu SUBNOR-a. Tada sam nešto tamo snimao i tako smo se upoznali i malo pričali, možda pet minuta. U svakom slučaju to je jedna impresivna istorijska ličnost koja zahteva ozbiljnu analazu.
Desetak stručnjaka i istraživača su se bavili tim vremenom i Titom za potrebe našeg filma. To su sve autoriteti u istorijskoj nauci, tako da ćemo pokušati da damo objektivnu sliku tog vremena i njegovu ulogu u njemu. Ako sve bude bilo u redu film o Titu trebalo bi da bude završen negde do kraja ove godine."
Osim filma o Titu, šta još radite?
"Radim paralelno film koji se zove 'Karuzo'. To je tragikomedija iz vremena pred Drugi svetski rat, smeštena u Split, što mi je bliska tema. Radimo preko "Jadran" filma. Prvi put smo učestvovali na konkursu Ministarstva kulture Hrvatske i dobili smo neka mala sredstva, istina najmanja od svih, ali nadam se da ćemo film uspeti da završimo do iduće godine."
O odlasku iz Zagreba Zafranović kaže:
"Pred sam početak našeg užasa u Zagrebu sam završavao film o sudjenju Artukoviću ('Testament, zalazak stoljeća' iz 1994). To je bio povod da se napravi film o ustašama i o tom periodu Hrvatske istorije, izmedju 1941 i 1945. godine. Bio je to dosta obiman film, u dva dela, u ukupnom trajanju od skoro tri i po sata.
Kako u Hrvatskoj više nisu postojali uslovi da se radi, emigrirao sam sa filmom da bih mogao da ga završim. Otišao sam u Beč, pa onda u Pariz, a iz Pariza sam se vratio u Prag gde sam nekada studirao. Tamo sam ga konačno završio, i odatle razvio široku distribuciju po svetu. Tako sam ostao u Pragu, gde i sada živim, sa povremenim boravcima u Zagrebu."
Poslednjih godina u svetu je sve popularniji dokumentarni film, šta mislite o tom trendu?
"Ova forma mi se jako dopada, posebno mi je bila draga u ono vreme kad su filmovi bili pod ideološkom cenzurom. Tada smo mimo interesa te jedne ideologije mogli da pravimo filmove koji su u to vreme bili udarniji po porukama, nego sami igrani filmovi.
Uvek sam izmedju dva-tri igrana filma radio pet-šest dokumentarnih filmova, tako da je meni ta forma bliska i jako je volim. Dokumentarni film uvek ima neke svoje specifične puteve, a u poslednje vreme i neki veliki festivali, kao što su Kan i Berlin, kao i neki američki festivali, prikazuju dugometražne dokumentarne filmove koji čak, kao u slučaju Majkla Mura na primer, dobijaju Zlatnu palmu. Dokumentarna forma postaje sve popularnija, što je dobro."
Mislite li da je svetski film u krizi?
"Film nije u krizi, više se menja tehnika. Imao sam otklon od moderne tehnike, medjutim, kasnije sam shvatio da ona stvara potpuno novu estetiku. Naravno, ta estetika još nije sazrela, još nije dobila konačine obrise, ali mi se čini da film zahvaljujući tehnici ide još jedan korak dalje.
I prenos filmova na nove medije, na primer DVD ili nove tehnologije koje će se tek pojaviti, je nešto što je napravilo revoluciju u distribuciji filmova.
Verovatno ćemo ubrzo moći preko satelita da pratimo premijeru filma u gotovo svim bioskopima sveta, tako da je za nas koji se čitav život bavimo filmom ta tehnička revolucija izuzetno pozitivna.
Puno više može da se stvori uz pomoć tehnike koja je danas na raspolaganju nego sa onom koju smo koristili ranije. Nekada nam je za špicu trebalo po 15-20 dana duple ekspozicije kako bi dobili kakav-takav snimak, danas je to pojednostavljeno, rešava se jednom rukom."
Kakvi su vam utisci iz Banjaluke?
"Čini mi se da je ovo dobar festival. Značajno je da je Banjaluka upisana u filmsku mapu, da su ovde došli filmovi iz svih zemalja sveta. To je jako dobro jer se film brzo širi, a za grad je to veliko bogatstvo", kaže na kraju razgovora za MONDO Lordan Zafranović, režiser koji je internacionalnu slavu stekao 1978. godine čuvenim filmom “Okupacija u 26 slika”.
(Siniša Stanić, MONDO)
