Član Nacionalnog saveta reditelj Dušan Kovačević u otvorenom pismu objavljenom u listu "Politika" rekao da "napušta Nacionalni savet za kulturu, jer ne želi da bude hajduk".
Sada je član saveta reditelj Dušan Kovačević u otvorenom pismu objavljenom u listu "Politika" rekao da "napušta savet, jer ne želi da bude hajduk".
Pismo vam prenosimo u celosti.
"Shvatio sam da niko nije zainteresovan za probleme kulture u ovoj zemlji. Mi, članovi Nacionalnog saveta za kulturu, ispisali smo stranice i stranice predloga, sastajali se, trošili vreme, a da se na to niko iz ministarstva nije osvrnuo. Zato sam odlučio da napustim članstvo u Nacionalnom savetu za kulturu.
U ovoj zemlji je najvažniji gasovod. Od kulture se svi sklanjaju. Ona je skrajnuta i ne postoji. Radimo reciklirane predstave. Evo, u Zvezdara teatru je obnovljena predstava 'Lari Tompson', koja nije igrana godinama.
Imam osećaj da Nacionalni savet radi kao neka ilegalna grupa, kao da smo neki hajduci pa istrčavamo i prepadamo! Meni nije stalo da u ovim godinama izigravam hajduka!
Možda je sad najvažnije da celu zemlju premrežimo gasom!
Scenarista sam i reditelj nekih filmova koji se emituju jednom nedeljno u zemlji Srbiji i regionu. Nikada nisam dobio ni jedan jedini dinar od toga. Zato što od vremena potpisivanja ugovora koji su bili klasični ugovori, iz vremena socijalizma, po kojima se odričemo svih prava, to niko nije hteo da revidira.
Procenat koji se izdvaja za kulturu je samo kiseonik koji je održava na veštačkim plućima. Nijedan ministar ne može da uradi ništa. Nije problem da li je ministar Pera, Sima ili Žika, jer onaj ko u ovakvim okolnostima pristane da radi taj posao, taj unapred zna da ne može ništa da uradi.
Vlada bi trebalo da kaže: 'Naš je interes da Srbija ima kulturu', a ne da se te kulture setimo samo kad obeležavamo godišnjice naših velikih stvaralaca. Sledeće godine je 130 godina od rođenja Nušića, čime ću se ja baviti. U ime SANU, u ime grada Smedereva, koji ima Nušićeve dane kulture, i u ime Zvezdara teatra koji će praviti predstavu o Nušiću. To je sve privatna inicijativa i dobra volja pojedinaca. Niko nije za to zainteresovan. A onda kada krene priča o Nušiću, onda se svi zaplaču i kunu se da ga vole.
Ministar će dobiti dopis ovih dana da ta svečanost u Smederevu mora biti dostojanstvena ako iko želi da se seti tog čoveka.
Sve to pokreće na razmišljanje o tome da li je živ čovek iz kulture ovde uopšte bitan? Izgleda da mora da umre i da odleži. I to dosta, preko 100 godina da bi ga se neko setio. Živ čovek iz kulture nije živ. Nema uslova da živi.
Pa bitan je taj novac koji bi trebalo da se isplaćuje članovima saveta za kulturu. Pa zašto bi čovek iz Novog Pazara ili Subotice dolazio u Beograd o svom trošku da razgovara o problemima koji se tiču kulture?!
Pitate me koju bih ocenu da ministru za dosadašnji rad.
Nijednu. Jer, ocenjuje se rad, a kad neko ništa ne može da uradi, to ne može da se ocenjuje.
Investicije u kulturi moraju biti minimum jedan posto. Mogu da se finansiraju mnogi nacionalni projekti. Danas pozorišta rade ili obnove ili predstave sa dva i po glumca.
Ja sam direktor Zvezdara teatara i znam šta radimo. Presipamo iz šupljeg u prazno. Pa dokle?
Šta ćemo mi u kulturi ostaviti za potomstvo? Ko ima snage da individualno preživi, on će ostaviti nešto. Kakav ćemo potpis staviti ispod našeg vremena? Taj će potpis biti nečitak.
Dušan Kovačević
