Zdravstvo Srbije je drugu godinu zaredom zauzelo poslednje, 35. mesto u Evropi u rangiranju zdravstvenih sistema, navodi se u istraživanju koje je sprovedeno za potrebe Evropskog parlamenta.
Istraživanje, pod nazivom European Health Consumer Index (EHCI), uradila je ekspertska organizacija sa sedištem u Švedskoj za potrebe Evropskog parlamenta, a kako prenosi dnevnik "Politika", prošlogodišnji zbir poena Srbija nije popravila ni za jedan bod.
U ovogodišnjem istraživanju zdravstveni sistemi su rangirani u šest indikatora više nego lane, ukupno u 48 tačaka, koje su obuhvatile šest područja: poštovanje prava pacijenata i informisanost, vreme čekanja na pojedine operacije i preglede, ishodi po zdravlje, prevencija i dostupnost usluga koje se pružaju, farmaceutska sredstva koja dobijaju bolesnici, a prvi put ove godine rangirana je i oblast prevencije.
Zdravstvo Srbije je od 1.000 mogućih poena dobilo 451, a najviše opet Holandija sa 870.
Dno lestvice Srbija deli sa Rumunijom, Letonijom, Poljskom i Bugarskom.
Negativno smo ocenjeni zbog toga što našim pacijentima nisu dostupni elektronski recepti, što nemaju mogućnost elektronskog zakazivanja pregleda, zbog čekanja dužeg od 21 dan za terapiju karcinoma i čekanja više od sedam dana za pregled skenerom, kao i čekanja na velike operacije - više od 90 dana.
Pozitivnu ocenu dobili smo u istim oblastima kao i lane: za vakcinaciju dece, zakonom uređena prava pacijenata, za uvid u medicinsku dokumentaciju, dok smo nešto slabije, ali ipak pozitivno ocenjeni jer do porodičnog lekara možemo da stignemo u istom danu.
Ako je za utehu, kako piše "Politika", u značajnom području ocenjivanja vremena čekanja dobili smo 117 poena, što je više nego što su dobile neke razvijene zemlje.
U Norveškoj se čeka duže nego kod nas i oni su dobili samo 83 boda, gora je situacija i u Španiji i Švedskoj, koje su ovde ocenjene sa po 100 bodova, ali je zato Albanija na ovom području dobila neverovatnih 217 poena - više nego Nemačka i Grčka, koje imaju 200 bodova.
Nažalost, ovo Srbiji nije mnogo pomoglo kad je reč o konačnom zbiru, jer su negativni poeni dobijeni za veliku smrtnost od infarkta, smrt beba na rođenju, porast stope obolevanja od raka, neotkrivene slučajeve dijabetesa, kao i za bolničke infekcije izazvane otpornom bakterijom stafilokoka - čuvena MRSA infekcija.
Na molbu "Politike" da prokomentarišu ove rezultate, Ministarstvo zdravlja je odgovorilo da će zatražiti od EHCI da dostave izvore podataka na osnovu kojih je formiran pomenuti indeks, "s obzirom na činjenicu da jedina relevantna institucija iz Srbije - Institut za javno zdravlje 'Dr. Milan Jovanović Batut', nikakav upit nije dobio, niti je dostavljao podatke".
