Veliki broj građana, čak 81 odsto veruje da bi se kvalitet njihovog života popravio ako bi većina kompanija u Srbiji poslovala društveno odgovorno, govori najnovije istraživanje koje je danas predstavljeno u Beogradu.
Istraživanje su sproveli Smart kolektiv i Ipsos Strategic Marketing uz podršku USAID-a preko Instituta za održive zajednice.
Direktorka istraživanja Svetlana Logar rekla je na predstavljanju istraživanja da većina građana smatra da država nema kapaciteta, niti je dužna da sama nađe rešenja za sve probleme u društvu, već da stvari mogu da se popravljaju kroz zajednički, partnerski angažman različitih članova društva, uključujući i kompanije i nevladine organizacije.
"Ukoliko bi se našli pred izborom između dve kompanije, od kojih jedna posluje društveno odgovorno, ali su joj cene nešto više i plate nešto manje, a druga ima sumnjivu reputaciju u pogledu poštovanja propisa u poslovanju i zapošljavanju ljudi, ali joj to omogućuje da ima nešto niže cene i nešto veće plate, većina građana rekla je da bi pre radila u društveno odgovornoj kompaniji (87 odsto, kupovala u prodavnici koja pripada toj kompaniji (73 odsto) i koristila usluge te kompanije iako bi ona bila prostorno udaljenija (68 odsto).
Da kompanije u Srbiji u ovom trenutku zaista rade u interesu društva, veruje manje od trećine građana.
Ipak, primetan je porast poverenja u odnosu na 2005. godinu kada je rađeno isto istraživanje (za 24 odsto). Zanimljiv je stav da je odgovornost za opšte dobro društva u većoj meri na domaćim nego na međunarodnim kompanijama, ali su međunarodne kompanije u većem procentu ocenjene kao društveno odgovorne.
Samo 16 odsto građana smatra da kompanije u Srbiji u ovom trenutku zaista posluju društveno odgovorno i kada bi se društvena odgovornost kompanija bodovala ocenama kao u školi, od građana bi, u proseku, dobile ocenu 2,6.
Prema mišljenju građana, kompanije su najmanje odgovorne prema zaposlenima. Samo osam odsto građana smatra da su kompanije zaista odgovorne prema zaposlenima, 18 odsto smatra da su zaista odgovorne prema potrošačima, 20 odsto da su zaista odgovorne prema lokalnoj zajednici u kojoj posluju i 35 odsto da su zaista odgovorne prema poslovnim partnerima i dobavljačima.
Kada su u pitanju oblasti u koje kompanije treba da ulažu, građani su podeljeni, ali je zanimljivo da se kao prva, prioritetna oblast, najčešće bira borba protiv korupcije (30 odsto), a zatim slede humanitarne akcije (22 odsto) i obrazovanje (20 odsto). Zaštitu ljudskih prava kao prioritet izabralo je 10 odsto građana, zaštitu životne sredinepet odsto, nauku sedam odsto a kulturu, umetnost i sport samo dva do tri odsto.
Najvažnija ciljna grupa koju prema mišljenju građana kompanije treba da podržavaju su talentovani učenici i studenti (30 odsto), zatim ugrožene gupe - siromašni, bolesni ili stari (28 odsto), a deca i mladi su na trećem mestu (23 odsto). Obrazovne institucije kao prioritet bira 7 odsto građana, a žene, lokalne samouprave, talentovane sportiste, kulturne institucije i nevladine organizacije, dva do tri odsto građana.
Istraživanje, čiji su rezultati su po prvi put predstavljeni na konferenciji CSR Forum, sprovedeno je u novembru ove godine i obuhvata stavove građana o tome koliko kompanije rade u interesu društva i kolika je njihova odgovornost za opšte dobro, šta građani od kompanija očekuju kao zaposleni, kao potrošači i kao članovi lokalne zajednice i koje su prioritetne teme i ciljne grupe oko kojih kompanije treba da se angažuju u svojim programima društvene odgovornosti.
Istraživanje je sprovedeno uz podršku USAID-a preko Instituta za održive zajednice u okviru programa „Građansko društvo za budućnost".
