Poslanici Skupštine Srbije večeras posle 20 sati završili su raspravu u načelu o Predlogu zakona o budžetu za 2014. godinu, koja će biti nastavljena sutra u 10 sati.
Popodnevni deo rasprave o Predlogu zakona o budžetu za 2014. obeležio je duel bivšeg i sadašnjeg ministra finansija, Mlađana Dinkića i Lazara Krstića, o očekivanom rastu privrede, odobravanju subvencija preduzećima, poljoprivredi.
Krstić je rekao da je Vlada predvidela rast privrede od jedan odsto u narednoj godini, što je pesimistični scenario, ocenjujući da će rast BDP-a verovatno biti i veći, replicirajući Dinkiću koji tvrdi da će rast biti manji od jedan odsto.
Povodom Dinkićevog pitanja zašto je vlada predvidela 20 milijardi dinara za 153 preduzeća u restrukturiranju, Krstić je objasnio da je potrebno očistiti bilanse u tim preduzećima da bi ona mogla da se privatiziju, kao i za plate i otpremnine zaposlenima, a sve to košta.
"Niko ne misli da su 153 preduzeća u restrukturiranju razvojna šansa Srbije", rekao je ministar finansija i podsetio da ta preduzeća koštaju državu oko 750 miliona dolara godišnje i to mora da se jednom reši.
Krstić je danas izjavio da je sramna ocena da vlada planira otpuštanje 60.000 ljudi u narednoj godini I da, navodno, zbog toga uzima kredit od Svetske banke.
On je ukazao da je zajam od 500 miliona dolara namenjen za podršku republičkom budžetu za isplatu plata i penzija u 2014. godini.
"Tih 500 miliona dolara biće namenjene za isplatu plata i penzija iz budžeta", istakao je Krstić u Skupštini Srbije tokom rasprave o budžetu za narednu godinu,demantujući tako tvrdnju poslanika DS-a Borislava Stefanovića.
Krstić je podsetio da je Svetska banka uslovila kredit od 500 miliona dolara sprovođenjem najavljenih reformi i donošenjem novih i izmenama nekih postojećih zakona iz sfere realnog i ekonomskog sektora.
Ministar finansija je demantovao i tvrdnje da će u Srbiji biti drastično smanjene penzije, plate lekarima i učiteljima i drugim korisnicima budžeta, kao što Stefanović tvrdi, podsećajući da je dinar stabilan, a inflacija jednocifrena.
On je ponovio da je u 2014. predviđeno samo smanjenje neto plata iznad 60.000 dinara, tako što će biti oporezovane stopom od 20 odsto.
Premijer Srbije Ivica Dačić je predstavljajući poslanicima Skupštine Srbije predlog budžeta za 2014, istakao da je u tom dokumentu sabrano sve ono što je vlada proklamovala kao ciljeve svoje politike, pre svega odgovornost.
"Ovaj naizgled jednostavan zadatak u godinama iza nas nije bio urađen kako valja, a posledice osećamo i sada, zato je vlada odlučna da se takve greške ne ponavljaju, a dokaz toga je i rekonstrukcija vlade", rekao je premijer.
"Pozivam vas da podržite Predlog zakona o budžetu, da damo šansu realnosti, da se umesto velikih reči i predstava za javnost, okrenemo rešavanju životnih problema i budemo svesni situacije u kojoj se nalazimo", istakao je Dačić.
On je naglasio da su budžetom za narednu godinu obezbeđeni stabilnost plata i penzija, za trećinu veći budžet za kulturu, sačuvana je stabilnost i obezbeđene garancije za strane investicije da imaju odgovarajući ambijent za ulaganje, da evropintegracije teku nesmetano, i da se približavamo evropskim standardima.
"Predloženi budžet nije definitivno rešnje za probleme Srbije, ali jeste korak ka njemu i preduslov da se pokrene reformski proces koji mora da traje nekoliko godina", kazao je Dačić u Skuštini Srbije ne početku načelne rasrave o predlogu budžeta.
Predsednik skupštine Nebojša Stefanović je večeras izrekao opomenu poslaniku Narodne seljačke stranke Marjanu Rističeviću, zbog omeatnja poslanika Liberalno demokratske partije Bojana Đurića tokom izlaganja. Rističević je u jednom trenutku nepristojno dobacivao Đuriću dok je ovaj govorio o predlogu budžeta za narednu godinu, a posle izricanja opomene, javio se za reč, i objasnio da ga Djurić provocira ceo dan, i to ne samo njega, već i druge poslanike, ali da "stoički prihvata kaznu". Tokom izlaganja, Đurić je ukazao da je premijer napravio grešku u proceni kada je rekao da "NIS puni 10 odsto budžeta godišnje."
Dačić je kazao da će ukupni deficit budžeta Srbije u 2014. godini biti 7,1 odsto bruto domaćeg proizvoda (BDP) samo zahvaljujući merama koje je preduzela Vlada Srbije i da bi u suprotnom bio devet odsto BDP.
"Fiskalne i strukurne mere grantuju rast privrede od jedan odsto BDP u 2014. godini", rekao je srpski premijer.
Dačić je istakao da je Vlada odlučna da suzbije sivu ekonomiju. "U Srbiji svi moraju da plaćaju porez i tu nema izuzetka", kazao je on.
On je naglasio da proces restrukturiranja preduzeća mora da se okonča, ali ne u korist tajkuna, i da javna preduzeća ne smeju da budu samo trošak za državu i recept za očuvanje krhkog socijalnog mira, jer je profit tih firmi i profit za državu.
Dačić je je pozvao poslanike da podrže usvajanje budžeta da bi se svi okrenuli rešavanju životnih problema.
"I pored nimalo prijatne realnosti, Vlada je stvorila uslove da se voz koji je krenuo ka provaliji zaustavi", rekao je Dačić napominjući da je sprečeno da država ne doživi "grčki scenario".
On je naveo i da rešenje za finansiranje Vojvodine i lokalnih samouprava mora da bude takvo da specifičnosti budu uvažene, ali tako da to ne bude na štetu drugih građana Srbije, i da uz to ide i specifična odgovornost.
Ministar finansija Lazar Krstić objasnio je poslanicima da predlog budžeta za 2014. godinu predstavlja jedini mogući put i smer u ovom trenutku.
"Smatram da smo, u ograničenom prostoru u kome moramo da delujemo, postigli maksimum", rekao je Krstić predstavljajući poslanicima Skupštine Srbije predlog budžeta za narednu godinu i dodao da će predloženim merama biti postignut minimum potreban da država nastavi da normalno funkcioniše.
"Ono što mogu da vam obećam jeste da put kojim se krećemo neće biti lak. Obećavali su vam to i ranije, ali se dešavalo da smo sa prvim rupama na putu vozilo zaustavili, okrenuli ga na drugu stranu, da nastavimo udobnijim i komfornijim putem koji je, nažalost, vodio na pogrešnu stranu. To nećemo raditi. Ovaj budžet je zaokret u tom smislu", rekao je ministar Krstić.
Kako je istakao, minimum cilja budžeta je stabilizacija javnog duga, a postavljeni cilj je da se javni dug zadrži na oko 70 odsto BDP-a do 2016. godine.
On je podsetio da će konsolidovani budžetski deficit naredne godine biti 7,1 odsto BDP-a a da će na republičkom nivou deficit budžeta biti smanjen za 0,1 odsto u odnosu na deficit predviđen rebalansom budžeta za 2013.
Krstić je naveo da će u idućoj godini, prema predlogu budžeta, na republičkom nivou prihodi biti 930 milijardi dinara, što je nominalni rast od 6,5 odsto u odnosu na rebalans, a rashodi 1.112 milijardi dinara, što je rast od 5,8 odsto, dok će deficit biti 182 milijarde, odnosno 4,6 odsto BDP-a.
"Ovo nije ni idealan, ni najbolji budžet već jedini mogući put i smer, odnosno sve što moramo da uradimo da ne bismo imali deficit od devet odsto i da se ne bismo se suočili sa krizom javnog duga za godinu-dve, rekao je on.
Kako je naveo Krstić, predloženim budžetom za 2014, pratećim merama i trogodišnjim planom predviđenim u Fiskalnoj strategiji, to se neće desiti.
On je naveo da se, kao i prethodnih godina, najveći prihodi planiraju od naplate PDV-a - 430 milijardi dinara, odnosno 46 odsto ukupnih prihoda, dok na rashodnoj strani transferi organizacijama obaveznog socijalnog osiguranja, pre svega PIO fondu, iznose 280 milijardi, odnosno 25 odsto ukupnih rashoda.
Kapitalni rashodi biće 52 milijarde dinara, što je značajno povećanje u odnosu na 2013. godinu, a neki od najvažnijih projekata su navodnjavanje u poljoprivredi, obnova kliničkih centara, istraživanje i razvoj u nauci, naveo je ministar.
Ukupni rashodi za zaposlene su 272 milijarde, odnosno 24 odsto ukupnih rashoda, što je nominalni rast od 3,2 odsto u odnosu na 2013, dok će rashodi za robu i usluge biti 96 milijardi, precizirao je ministar.
Rashodi za kamate biće 114 milijardi dinara, što je povećanje od 20 milijardi u odnosu na 2013, a subvencije će biti 81 milijarda, što je smanjenje za tri milijarde, dodao je on.
Ministar finansija je rekao da će neto zaduživanje Srbije u narednoj godini biti 1,6 milijardi evra, odnosno da će za toliko biti povećan javni dug.
Krstić je, tokom rasprave o predlogu budžeta za 2014. godinu, pojasnio da cifra od 5,6 milijardi evra, o kojoj govore poslanici opozicije, predstavlja bruto zaduživanje države i da se javni dug neće povećati u tom iznosu.
Od toga 3,3 milijarde evra idu na otplatu domaćeg javnog duga, 0,3 milijarde na otplatu spoljnog javnog duga, otplata garantovanog duga je 0,4 milijardi evra, a 1,5 milijardi je zaduživanje za finansiranje deficita koje povećava dug, kao i 0,1 milijarda za nabavku finansijske imovine, objasnio je ministar.
On je pozvao poslanike da tokom rasprave govore o neto zaduživanju države i da ne manipulišu ciframa.
Krstić je napomenuo da se budžetom za narednu godinu menja model subvencionisanja i u privredi i poljoprivredi, a stimulacije će biti da bi preduzeća zarađivala na "zdravim nogama", i da bi poljoprivrednici proizvodili više.
On je naglasio da se planira uvođenje reda u javnom sektoru i da su nova zapošljavanja pretila da uruše sistem koji više nije u stanju da se održava, zbog čega je to moralo da bude regulisano zakonom.
"Kada bismo u budžet uračunali te efekte zaustavljanja zapošljavanja, uvođenja platnih razreda, na kojima ćemo raditi i planiramo da ih uvedemo već do 1. jula, cifre koje smo dali u ovom budžetu bile bi, da smo to uključili, još manje, tako da je na neki način ovaj budžet realan", naveo je Krstić.
Povodom primedbi da predlog budžeta nema razvojnu komponentu, Krstić je istakao da postoji nekoliko razvojnih elemenata i da preduzeća u restrukturiranju zahtevaju razrešenje, a ona su bila razvojni motor određenih regiona, i to je tema kojom će se Vlada baviti.
Prema njegovim rečima, postoji Fond za razvoj, predviđen je garantni fond kako bi se omogućili povoljniji krediti privredi, zatim "apeks 5" krediti kao jeftini izvor finansiranja, a biće poboljšan i privredni ambijent kroz postizanje makrofiskalne stabilnosti.
"Suština je da država ne može da bude razvojni motor privrede, to više nije moguće kao prethodnih godina, nažalost, imajući u vidu fiskalnu situaciju u kojoj se nalazimo", naglasio je Krstić.
KO ĆE GLASATI "ZA" A KO NE
Lider Ujedinjenih regiona Srbije (URS) Mlađan Dinkić, izjavio danas da ta stranka neće glasati za predlog budžeta za 2014. godinu, "jer ne predviđa privredni rast Srbije u narednoj godini, ne nudi prostor za zdrave investicije, smanjen je budžet poljoprivrede, a ne nudi ni politiku agresivnog razduživanja".
Dinkić je novinarima u Skupštini Srbije rekao da predloženi budžet ne nudi apsolutno nikakve šanse da građani žive bolje i predviđa visoko zaduživanje od gotovo šest milijardi evra, umesto da nudi agresivno razduživanje i prevremenu otplatu skupih kredita.
Dinkić je rekao da je struktura budžeta Ministarstva privrede skandalozna, jer se šest puta povećavaju subvencije za propala društvena preduzeća u restrukturiranju, a 300 miliona evra "baca se bez ikakvog smisla" u uslovima kada država pokušava da štedi na platama, lekara, profesora i penzionera.
"URS je uložio tridesetak amadmana i nadam se da će ministar Lazar Krstić, još jednom proučiti rashodnu stranu prdloženog budžeta. Prema mišljenju Dinkića, izjava ministra privrede Saše Radulovića, da su društvena preduzeća u restrukturiranju najveća šansa srpske privrede je skandalozna, a URS smatra da novac koji bi prema budžetu trebalo da bude uložen u njih, treba preusmeriti na oljoprivredu, investicije, kulturu, nauku.
Dinkić je rekao da troškovi kamata "galopiraju'' i da će, ako se Srbija sledeće godine ne razduži za makar 2,5 milijarde evra i time trajno uštedi, ni jedan stabilizacioni program neće moći da uspe.
Poslanik Demokratske stranke Srbije (DSS) Nenad Popović kazao je da ta stranka neće glasati za budžet jer nema razvojnu komponentu i nije realan, a prihodi su precenjeni.
Popović je ocenio da je možda bolje da se poslanici povuku na par nedelja kako bi se budžet doradio i kako sledeće godine ne bi morao da se pravi rebalans.
"Planira se rast budžetskih prihoda za 2014. godinu je 6,5 odsto, sa 873 na 930 milijardi dinara, ali ove godine realne procene pokazaju da prihodi neće biti veći od 820 milijardi, što znači da bi, ako se uzmu realni prihodi ove i planirani prihodi naredne godine, predviđeni rast bio 13,5 odsto", kazao je on i istakao da takav rast prihoda nije moguć.
Poslanik Demokratske stranke (DS) Dragan Šutanovac istakao je da sadašnja Vlada Srbije povećala javni dug Srbije sa 15 na 20 milijardi evra, a da budžetom za 2014. planira dodatno zaduživanje od oko šest milijardi evra.
"To je urađeno po sistemu šta zna dete šta je 11 milijardi evra, a to je gotovo onoliko koliko smo već dugovali. Cele prošle godine ste nas ubeđivali kako se zadužujete kako biste vratili dugove, sada se zadužujemo jeftino da bismo vratili stara dugovanja, a dug je povećan na 20 milijardi evra", kazao je Šutanovac.
Zamenik predsednika Poslaničke grupe DS Janko Veselinović je ocenio i da Vlada troši za stvari koje nisu investicije, putevi, infrastruktura, otvaranje radnih mesta, već na zapošljavanje političkih kadrova.
"U Elektroprivredi Srbije je zaposleno više od 100 ljudi za jedan sat pred donošenje zakona", kazao je Veselinović.
Poslanik iz redova Nove Srbije Velimir Stanojević rekao je da će ta stranka podržati predlog budžeta za 2014. jer je realan, njime je Vlada situaciju sagledala u celini, bez skrivenih troškova, i ide se ka tome da se troši srazmerno onome koliko se prihoduje.
U realnost je ubežen i poslanik iz redova Socijaldemokratske partije Srbije Milorad Mijatović, čija će partija takođe podržati budžet "koji ima svoju blago restriktivnu, blago investicionu i blago socijalnu komponentu".
Šef poslaničke grupe Zajedno za Srbiju Dušan Petrović izjavio je da ta stranka neće podržati predloženi budžet, jer u njemu ne postoji komponenta razvoja.
"Suštinski se ne slažem sa predlogom budžeta, ne vidimo odgovor ni plan, štednju pozdravljam i podržavam, ali gde je razvoj", postavio je pitanje Petrović i dodao da, prema njegovom uverenju, poljoprivreda, energetika, rudarstvo, IT sektor treba da budu pravci razvoja Srbije.
Poslanik Savezavojvođanskih Mađara (SVM) Zoltan Pek najavio je danas da ova poslanička grupa neće glasati za predloženi budžet za2014.godinu zato što „ni ove godine nisu ispoštovanasredstva koja bi trebalo da dobija Autonomna pokrajinaVojvodina".
Budžet za narednu godinu je realno planiran, nije populistički i poslanička grupa Socijalističke partije Srbije (SPS) će ga podržati, izjavio je danas poslanik socijalista, Zoran Kasalović.
Ne treba sumnjati da će biti i plata i penzija i čak investicija od 52 milijarde dinara u narednoj godini, rekao je Kasalović u skupštinskoj raspravi o Predlogu zakona o budžetu za 2014.
Pitanje finansiranja Vojvodine treba rešiti sistemski, i to posebnim zakonom, smatra poslanik SPS-a.
U narednoj godini treba završti restruktuiranje 153 društvenih preduzeća u koja je vlada godišnje ulagala oko 750 miliona evra, rekao je Kasalović, najavljujući takođe da će vlada u tom poslu imati punu podršku SPS-a.
Poslanik Partija ujedinjenih penzionera Srbije (PUPS) Momo Čolaković izjavio je da će ta partija podržati predloženi budžet Srbije za 2014. godinu.
Čolaković je u popodnevnom delu načelne rasprave Skupštine Srbije o budžetu kazao da se njegova partija zalaže za socijalnu i humanu državu koja će obezbediti socijalni mir i stabilnost i izrazio očekivanje da će se to postići novim budžetom.
Čolaković je istakao da je PUPS posebno podržava odluku da se u budžetu za narednu godinu za aktivne mere zapošljavanja izdvoji dve milijarde dinara.
On je kazao i da se PUPS zalaže za nastavak reforme penzionog sistema, ali ne na način na koji se to radilo do sada, iako je naveo i da je svaka od dosadašnjih vlada imala neka dobra rešenja.
Poslanici Skupštine Srbije započeli su danas načelnu raspravu o Predlogu budžeta za narednu godinu. Predlog budžeta, koji bi skupština trebalo da usvoji do 15. decembra, predviđa prihode od 930 milijardi dinara i rashode 1.113 milijardi.
Poslanici su prethodno usvojili set pratećih zakona - izmene zakona o budžetskom sistemu, penzijskom i invalidskom osiguranju, porezu na dohodak građana, duvanu, porezu na dodatu vrednost, porezu na dobit pravnih lica, poreskom postupku i poreskoj administraciji, doprinosima za obavezno socijalno osiguranje, platama državnih službenika i nameštenika i vraćanju oduzete imovine i obeštećenju.
Usvojen je i Zakon o umanjenju neto prihoda lica u javnom sektoru.
Na Predlog zakona o budžetu za 2014. godinu podnet je 171 amandman, od kojih je Vlada Srbije podnela ukupno 12.
Među vladinim amandmanima nalazi se i predlog da se u razdelu koji se odnosi na garancije za zaduživanje Srbijagasa radi održavanja tekuće likvidnosti, smanje rashodi sa 200 miliona evra na 200 miliona dolara.
Vlada je amandmanom predložila i izmenu stavke o davanju bankarske garancije Elektroprivredi Srbije za zaduživanje od 100 miliona evra za održavanje tekuće likvidnosti, tako što je predložila smanjenje na 107 miliona dolara i ujedno promenu svrhe uzimanja kredita, i to za učešće u realizaciji druge faze paketa Termoelektrane Kostolac i proširenje kapaciteta rudnika.
U razdelu koji se odnosi na troškove Vlade Srbije, za plate, dodatke i naknade zaposlenih u Generalnom sekretarijatu, amandmanom je predloženo povećanje budžetskih izdataka sa 157,5 miliona dinara na 163,1 milion, a za usluge po ugovoru traženo je povećanje troškova sa 36 miliona na 44 miliona dinara.
Srbija će naredne godine, prema projekciji budžeta, ostvariti blag privredni rast od jedan odsto, pre svega zbog nedovoljne ekspanzije investicija i realnog pada lične i državne potrošnje.
Budžet Srbije za 2013. prvi put je u proteklih desetak godina usvojen na vreme, najpre na sednici vlade, a potom u Skupštini, a prema Zakonu o budžetskom sistemu zemlje.
Prethodnih godina budžet je u Skupštini uglavnom usvajan krajem decembra, a 2008. sat i po pre ponoći i završetka jesenjeg zasedanja parlamenta.
