Kada posle tri i po sata leta Milano - Marakeš i četiri sata vožnje lokalnim autobusom Marakeš - Agadir oko ponoći konačno stignete u hotel, mislite da ćete se samo srušiti u krevet? Varate se!

Agadir je ovog decembra domaćin FIFA Svetskog prvenstva za klubove, a grad na obali Atlanskog okeana je mesto za žurke navijača egipatskog Al Ahlija, meksičkog Montereja, kineskog Gvangžua, Radža Kazablanke i Bajern Minhena.

Na turniru je i Atletiko Mineiro, ali su Brazilci stacionirani u Marakešu, dok je novozelandski Oukland ispao već na startu od domaćina iz Kazablanke koji je na iznenađenje mnogih pobedio i Monterej pa će igrati u polufinalu sa Atletiko Mineirom.

Drugi par čine evropski šampion iz Minhena i prvak Azije Gvangžu koji sa klupe predvodi Marćelo Lipi, a koji je rastužio brojne navijače koji su iz Kaira došli da bodre svoj Ahli. Umesto željene pobede doživeli su bolan poraz 0:2, uz povredu svog miljenika Abutrike, žive legende kluba koja se ovim turnirom oprašta od igračke karijere.

Upravo to što je 36-godišnji napadač morao da bude zamenjen već na poluvremenu, pri rezultatu 0-0, najviše je pogodilo Egipćane.

Nisu, međutim, dugo tugovali...

Agadir je grad koji to jednostavno i ne dozvoljava. Atraktivna turistička destinacija, koja po malo čemu podseća na tradicionalni Maroko, prepuna je restorana, barova i noćnih klubova koji rade do ranih jutarnjih sati. Muzika odzvanja na sve strane, a posebno sa trga na početku dugačke plaže, gde je napravljena velika bina kao centar Fan zone.

Tu su koncerti preko celog dana i dobar deo noći, a navijači sa svih strana sveta pomešani "đuskaju" u masi.

Logično, najbrojniji su zeleno-beli iz Kazablanke, pa crveni iz Kaira, mada ne manjka ni Meksikanaca.

Otkud Srbin među svima njima, lokalcima uopšte nije jasno, ali to ih ne sprečava da nam sa osmehom i visoko podignutom pesnicom, posle par sekundi zamišljene face, poruče "Novak Đoković" ili "Tito".

Posebno interesantno bilo je gledati navijanje tokom utakmice Al Ahli - Gvangžu.

Pošto su igrali pre meča Radža - Monterej, ove godine otvoreni stadion od 45.000 gledalaca bio je prilično popunjen, a u jednom trenutku navijalo se za tri kluba - Ahli, Gvangžu i Radžu. Na "čekanju" su bile jedino pristalice Montereja koje su bile smeštene odmah ispod Ahlijevih navijača, pa su procenili da im je bolje da sačekaju da Egipćani završe svoj šou.

A bio je šou. Nisu prestajali da pevaju svih 90 minuta, razvili su ogromnu koreografiju i iritirali organizatora paljenjem baklji.

Poraz su pokušali da im ublaže domaći navijači, kada je ceo stadion zagrmeo: "Ahli, Ahli". Primetno je, inače, da Marokanci izuzetno cene Egipćane.

To se videlo i u restoranu kraj plaže, kada se po ulasku navijača iz Kaira sa zvučnika ubrzo začula egipatska muzika.

Da li će i tradicionalno "hladni" Nemci biti isto prihvaćeni, videćemo. Navijači Bajerna tek su počeli da stižu u Agadir, pošto njihov klub igra u utorak.