Lideri EU složili su se danas na samitu u Briselu da bliže sarađuju na polju odbrane i da ipak prošire smanjene vojne budžete. Britanski premijer Kameron decidirano protiv formiranja evropske vojske.
Razgovarajući o odbrani prvog dana dvodnevnog samita u Briselu, prvi put posle pet godina, lideri EU pozvali su države članice da zajedno rade na proširivanju troškova razvoja skupe vojne opreme i pozvali ih da obezbede pravedne uslove za kompanije EU koje prodaju vojnu opremu preko evropskih granica.
Oni su obećali da će lansirati projekte u cilju razvijanja evropske bespilotne letelice i razmotriti mogućnost uvođenja nove generacije satelitskih komunikacija vlada, preneo je Rojters.
Obećali su, takođe, da će raditi na povećanju evropskih kapaciteta snabdevanja gorivom u vazduhu i da će ojačati kibernetičku odbranu.
Izvršna komisija EU iznela je mogućnost da bi sama Unija mogla da kupi određenu opremu koja je potrebna za vojne misije, kao što su nadžorne bespilotne letelice.
Istovremeno, Kameron je danas odbacio ideju o stvaranju evropskih oružanih snaga.
"Ima smisla da nacionalne države sarađuju na pitanjima odbrane, ali EU nema pravo na vojsku, vazduhoplovne snage i ostalo. Moramo da napravimo razliku između saradnje koja je u redu i mogućosti EU koje su pogrešne", rekao je Kameron, preneo je AFP.
Britanija je oduvek bila sumnjičava kad je reč o davanju prevelike vojne uloge EU, strahujući da bi to moglo da potkopa NATO, navodi britanska agencija.
Generalni sekretar NATO Anders Fog Rasmusen, koji se pridružio liderima EU na samitu u Briselu, rekao je da nema protivrečnosti između snažnije evropske odbrane i snažne Severnoatlantske alijanse.
Lideri EU su na samitu ocenili i da bi zemlje članice trebalo da razmotre poreske podsticaje kako bi ohrabrile vlade da zajedno rade na projektima vojne opreme, iako se zemlje kao što su Poljska i Španija boje da bi takva saradnja mogla da potkopa lokalne industrije.
Oni su pozvali vlade da povećaju troškove u oblasti kooperativnih istraživačkih programa kako bi se osnažila vojna industrija Evrope, koja je pretrpela smanjenja rashoda usled finansijske krize.
Lideri EU žele, takođe, da pojačaju zajedničku bezbednosnu politiku evropskog bloka unapređujući evropske sposobnosti brzog odgovora i omogućujući brže raspoređivanje civilnih savetodavnih misija.
Evropski blok ima 7.000 vojnika raspoređenih širom sveta u 12 civilnih misija i četiri vojne operacije, uključujuci suzbijanje piratstva pored obala Somalije i obuku vojske u Maliju, navodi britanska agencija.
