NBS je zadovoljna što je obavila svoj zadatak i inflaciju zadržala u granicama cilja, rekla je Tabaković na godišnoj konferenciji za novinare.

"Onima koji kažu da su u postizanju niske inflacije pomogli Bog i dobra poljoprivedna sezona, poručujem da sreća prati hrabre", rekla je guverner, i napomenula da se niska inflacija "nije desila sama od sebe".

Ona je navela da je tačno da je kupovna moć građana niska, ali da je isti slučaj bio i 2012. godine, kada je inflacija iznosila 12, 2 odsto.

Tabaković je istakla i da će u narednoj godini posao cele države biti borba protiv sive ekonomije, posebno na tržištu prerađene hrane.

Zbog praćenja kretanja cena hrane, NBS sarađuje sa svim velikim trgovinskim lancima u zemlji, koji su spremni da pruže pomoć podacima koji treba da pomognu u istraživanju toga ko, koliko i kojIm kanalima unosi robu u zemlju mimo carine, kao i ko navodno izvozi robu, koja zatim završi na crnom tržištu.

Prema njenim rečima, NBS je u 2013. godini uspela da ostvari relativnu stabilnost kursa dinara i u plusu je 10 miliona evra što se tiče intervencija na međubankarskom deviznom tržištu.

Tabaković je navela da je kada je došla na mesto guvernera u avgustu prošle godine zatekla kurs od 119,07 dinara za evro, a za stabilizaciju kursa potrošeno je oko 1,4 milijardi evra.

Devizne rezerve NBS su na nivou od oko 11,1 milijardi evra i povećane su za oko 200 miliona u odnosu na kraj prošle godine, dok su neto devizne rezerve 7,8 milijardi, što je istorijski maksimum.

Direktor Direktorata za ekonomska istraživanja i statistiku, Branko Hinić, istakao je da su glavni dezinflatorni pritisci u prethodnom periodu dolazili sa tržišta hrane, od stabilnosti kursa, smanjenja tražnje i pada inflacionih očekivanja i očekuje se da se nastave i u narednoj godini.

Hinić je napomenuo da će NBS svim merama nastojati da inflaciju održi na nivou od oko četiri odsto.

Kao makroekonomska kretanja koja su obeležila 2013. on je izdvojio znatno smanjenje inflacije i inflatornih očekivanja, smanjenje spoljnotrgovinske neravnoteže po osnovu rasta izvoza, stabilnost kursa, oporavak ekonomske aktivnosti i smanjenje spoljnog duga.

Hinić je naveo i da NBS očekuje da u 2014. privredni rast Srbije bude 1,5 odsto, ističući da u narednim godinama mora da se poveća značaj investicija koje su u ovoj godini imale negativan doprinos ekonomskom rastu.

Priliv stranih direktnih investicija u Srbiju za 11 meseci ove godine iznosio je 630 miliona evra, a očekuje se da će do kraja godine dostići oko 700 miliona, rekao je on.

U 2014. očekuje se blagi rast stranih direktnih investicija tako da bi one trebalo da budu na nivou od oko milijardu evra, naveo je Hinić.

Prema njegovim rečima, posle više od dve godine usporavajućeg rasta, kreditna aktivnost je u 2013. zabeležila pad na međugodišnjem nivou, i u odnosu na kraj 2012. taj pad je u oktobru iznosio 4,1 odsto.

Hinić je istakao da ključni problem nije u sposobnosti banaka da daju kredite već da ograničenja dolaze iz sektora privrede koja je u lošoj situaciji.