Koje su kompanije značajno profitirale, a koje nazadovale zahvaljujući sposobnosti direktora pokušao da odgovori britanski javni servis Bi-Bi-Si.
Na petom mestu među najuspešnijim poslovnim liderima u 2013. nalazi se izvršni direktor Nefliksa (Neflix), pretplatničkog servisa za internet filmove i TV, Rid Hejstings, koji se pre dve godine našao na Bi-Bi-Si-jevoj listi najgorih direktora.
Servis za prodaju DVD disketa kompanije Netfliks pod nazivom "kvikster" proglašen je 2011. za jedan od marketinških promašaja. Netfliks, koji se u SAD i Kanadi bavi onlajn slanjem popularnih filmova i poštanskom dostavom DVD disketa, podelio je ta dva servisa i podigao cene, izazvavši oštru kritiku korisnika.
Iako se pokazalo da je podela poslovanja imala smisla, kompanija je potom uputila izvinjenje korisnicima zbog neuvažavanja njihovog mišljenja i pokrenula brojne inovacije, koje su joj omogućile da sadržaj korisnicima dostavlja na originalne načine.
Na četvrtoj poziciji našao se izvršni direktor njujorške modne kuće "Majkl Kors" Džon Ajdol, koji je na čelo kompanije došao 2003, kada je ona imala prihode od 20 miliona dolara.
Ajdol je redefinisao ciljeve kompanije i njene modele definisao kao modu sa pista po prihvatljivim cenama, što je kategorija koja je "Majkl Kors" pozicionirala ispod "Luja Vitona", ali i iznad gotovo svih ostalih dizajnera. "Kors" sada ima prihode od oko tri milijarde dolara, od čega milijardu samo od prodaje satova.
Na listi najuspešnijih šefova treće mesto zauzima Poni Ma, izvršni direktor kineske internet kompanije Tensent (Tencent), čija je tržišna vrednost skočila iznad 100 milijardi dolara nakon lansiranja nove platforme za ćaskanje WeChat, zahvaljujući kojoj je broj aktivnih korisnika utrostručen.
Unuk osnivača japanskog proizvođača automobila Tojota, Akio Tojoda, našao se na drugom mestu na listi najuspešnijih. On je na čelo kompanije došao 2009. u izuzetno teško vreme, obleženo masovnim povlačenjem vozila, globalnom finansijskom krizom, cunamijem u Japanu koji je prekinuo lance dostave i rastom jena.
Tojoda je pokrenuo radikalne promene i, umesto na bezbedne modele koji se nikome nisu sviđali, fokusirao se na uzbudljive automobile koje su ljudi voleli. Odlučio je da testira svaki novi model i objavi rezultate testiranja. Smanjio je birokratiju i uveo fleksibilan sistem odlučivanja u kompaniji.
Najvažniju inovaciju predstavlja nova globalna strategija TNGA, utemeljena na razvoju više različitih modela na istoj modularnoj platformi. Tojota veruje da će nova platforma smanjiti troškove i vreme potrebno za razvoj za oko 30 odsto, što će omogućiti reinvestiranje novca u nova tehnološka rešenja i proizvode.
Bi-Bi-Si je na sam vrh liste najboljih poslovnih lidera stavio osnivača kompanije Amazon, Džefa Bezosa, čija kompanija sprovodi strategiju inovacija i dugoročnog fokusa na korisnike, što je prilično redak slučaj u svetu koji je pod pritiskom da ostvari kratkoročnu zaradu.
Američka multinacionalna kompanija sa sedištem u Sijetlu jedna je od najvećih svetskih firmi u oblasti internet poslovanja koje nude izuzetno niske cene. Bezos je 1995. počeo da se bavi onlajn prodajom knjiga, a ubrzo je posao proširio i na distribuciju VHS, DVD, CD, MP3, računarskih softvera, video igrica, ali i nameštaja, hrane i igračaka.
Bezos se nikada nije plašio da eksperimentiše i deluje kao da ima šesto čulo za biznis.
Najveće kompanije su često najsporije i najranjivije. Bezos je od Amazona napravio pravog giganta, koji je brži i pametniji od ostalih i zato je on najbolji direktor u 2013, navodi Bi-Bi-Si.
Pored uspeha, kraj godine je pravo vreme da se sumiraju neuspesi. Da li je neka kompanija pretrpela štetu zbog odluka njenog šefa? Koji direktor je kriv što je brod počeo da tone i konačno, čiji su potezi prekršili poslovnu politiku? Bi-Bi-Si je listu najgorih direktora formirao isključujući iz računice velike neuspehe koji su bili van kontrole poslovnih lidera ili su nastali zbog spoljnih faktora.
Na petom mestu liste nalazi se čovek čiji izbor možda deluje čudno, budući da njegova kompanija beleži neto profit veći od 20 milijardi dolara godišnje. Ipak, kada se pogledaju sredstva sa kojima je izvršni direktor Majkrosofta (Microsoft) Stiv Balmer preuzeo kompaniju 2000, začuđujuće je da on nije postigao veći uspeh.
Balmer je dobio kompaniju koja ostvaruje ogromnu zaradu i ima gotovo monopolsku tržišnu poziciju, i to u vreme kada su uslovi za rast u Kini, Indiji, Rusiji, Brazilu i drugom zemljama bili odlični. Balmer i Majkrosoft su, međutim, propuštali priliku za prilikom i zaostajali u razvoju muzičkih i platformi za pametne telefone, kao i internet pretraživača.
Kultura poslovanja u Majkrosoftu još je jedan od problema, budući da postoji sistem hijerarhije, po kojem visoko rangirani radnici dobijaju bonuse, a oni niže na lestvici otkaze, što obeshrabruje saradnju i motivaciju za rad i promoviše konzervativan način donošenja odluka.
Iako Majkrosoft i dalje zarađuje milijarde dolara, to ne znači da njegov direktor obavlja odličan posao. Kao što velike banke zarađuju novac i kada su kamate blizu nule, takav je slučaj i sa velikim firmama koje imaju skoro monopolsku poziciju na ključnim tržištima.
Samo što je, u slučaju Majkrosofta, ta pozicija postojala i pre Balmera, čak je bila i snažnija za vreme Bila Gejtsa, ocenjuje Bi-Bi-Si.
Na listi najgorih direktora četvrto mesto zauzeo je Edi Lampert, koji je američki maloprodajni lanac Kmart 2003. spasao od bankrota. Nakon toga kupio je popularni lanac Sirs (Sears), ali je uprkos hrabrim odlukama, a možda i baš zbog njih, 2013. bila teška godina za Lamperta.
Naime, Sirs 27 uzastopnih kvartala beleži pad prodaje, a neto gubitak je u devet meseci od početka godine iznosio 800 miliona dolara, ukupan dug više od sedam milijardi. Lampert je po dolasku na funkciju pokrenuo klasičnu finansijsku strategiju: smanji troškove, prodaj imovinu i otkupi akcije, što se nije pokazalo kao naročito uspešan plan.
Na listi je treći Torsten Hajns, novi izvršni direktor Blekberija (Blackberry), kome je olakšavajuća okolnost to što je na čelo kompanije došao u vreme krize. Blekberi je beležio gubitke, ne uspevajući da uhvati korak sa Eplovim ajfonom i Samsungovim "galaksi" modelima.
Iako je preuzeo kompaniju u teškom trenutku, Hajns je tokom svoje kratke vladavine dodatno pogoršao situaciju. Prvo je zbunio javnost komentarima da drastične promene nisu potrebne, zatim nije uspeo da ubrza razvoj novih modela i sustigne Epl, Samsung i Gugl.
Kvartalni gubici počeli su da se približavaju cifri od milijardu dolara, a hiljade radnika dobile su otkaze. Jedina velika prilika da se spasi kompanija bila je da se pronađe odgovarajući kupac, što je upravo ono što su uradili direktori Motorole, Eriksona i Nokije. Blekberi je, međutim, sa kanadskim ulagačem postigao dogovor o investiciji, ali ne i akviziciji.
Kada je Hajns otpušten u novembru ove godine, akcije Blekberija pale su za dodatnih 43 odsto na nivou godine i gotovo 60 odsto od početka njegovog 22-mesečnog mandata.
Ronu Džonsonu pripalo je drugo mesto na listi najgorih poslovnih lidera. On je u aprilu dobio "šut-kartu" iz američkog maloprodajnog lanca "Džej Si Peni" (JC Penney) nakon 17 meseci na funkciji.
To je bio logičan sled događaja za direktora koji je odlučio da radikalno izmeni vezu koju je kompanija 111 godina imala sa kupcima, bez ikakvog testiranja tih promena i uz odbijanje da razmotri rizike.
Džonson je došao u "Peni" sa reputacijom čoveka koji je Stivu Džobsu pomogao da pretvori Epl u jedan najuspešnijih prodajnih koncepata u svetu. U novu kompaniju doneo je ciljeve primenjene u Eplu: moderan stil, duboku povezanost kupaca sa brendom i visoke cene.
Treba li reći da ta strategija nije urodila plodom u relativno nemaštovitom lancu odeće, čiji proizvodi nisu bili preterano prepoznatljivi? Zar je bilo teško proceniti da Epl nije "Peni", pita se Bi-Bi-Si.
Džonsonove navike takođe su mu odmogle. Putovao je svake nedelje poslovnim avionom iz svog doma u kalifornijskoj Silikonskoj dolini u sedište kompanije u Dalas. Pored toga, nije želeo da sarađuje sa zaposlenima i javno je govorio da kupci treba da se upoznaju sa njegovom strategijom, a ne da se on upoznaje sa njihovim potrebama.
"Titula" najgoreg direktora u 2013. pripala je jednom od najbogatijih ljudi na svetu (osmo mesto na Forbsovoj listi), koji je u roku od godinu dana uspeo da izgubi 99 odsto bogatstva.
To je pošlo za rukom brazilskom poslovnom lideru Eikeu Batisti, koji se obogatio na rudnicima zlata u Brazilu i Kanadi.
Batista se hvalio da želi da postane najbogatiji čovek na planeti. Oženio je Plejbojevu zečicu, parkirao automobil vredan milion dolara u dnevnu sobu i nije izlazio iz novina u Brazilu.
Iako predimenzioniran ego nije retkost među tajkunima, uspešno poslovanje je jedina "valuta" koja se računa, a Batista u toj oblasti nije bio najuspešniji. Pored rudarstva, uplovio je u naftni biznis, gradeći tankere i kupujući kompanije za prevoz tereta.
Nakon što je u martu prošle godine njegovo bogatstvo bilo na vrhuncu od 34,5 milijardi dolara, posle transakcije iz fonda Mubadala, ono je pocelo da se topi, budući da je odluka o smanjenju proizvodnje u ključnoj naftnoj kompaniji OGX navela investitore da povuku ulaganja i iz ostalih postrojenja te kompanije.
OGX i još nekoliko Batistinih kompanija trenutno imaju dugove veće od tržišne vrednosti, a cene njihovih akcija su od početka godine potonule za 95 odsto, sasvim dovoljno da Batista uzme "zlatnu medalju" među najgorim šefovima u svetu, navodi Bi-Bi-Si.
