Nemačka centralna banka (Bundesbanka) vratila je ove godine u zemlju 37 tona zlata, vrednog 1,1 milijardu evra, koje je čuvala u Njujorku i Parizu.
Planove da vrati u zemlju deo zlatnih rezervi Bundesbanka je prvi put objavila sredinom januara ove godine.
Do tada se u Nemačkoj čuvala samo jedna trećina zlatnih rezervi. Do 2020. godine Bundesbanka planira da u zemlju preveze do 1.700 tona zlata, što znači da će za šest godina polovina ukupnih zlatnih rezervi Nemačke biti u zemlji.
Zlatne rezerve Nemačke dostižu 3.400 tona i druge su po obimu u svetu, posle SAD.
Vajdman je ponovio da Bundesbanka ne vraća zlato u zemlju zato što sumnja u pouzdanost stranih partnera, nego u okviru koncepcije o kojoj se govorilo početkom godine.
Nemački nadzorni organi su više puta kritikovali centralnu banku, ukazujući da praksa čuvanja dragocenih metala u inostranstvu komplikuje proces potvrđivanja njegove autentičnosti i inventara.
Prošle godine Bundesbanka je objavila detaljne podatke o mestu čuvanja svojih zlatnih rezervi, čija se ukupna vrednost procenjuje na više od 150 milijardi evar.
Od toga se 1.536 tona zlata (45 odsto) u tom momentu nalazilo u američkom Sistemu federalnih rezervi, 450 tona (13 odsto) u Banci Engleske, 374 tona (11 odsto) u Banci Francuske.
Približno trećinu zlatnih rezervi (1.036 tona ili 31 odsto) Bundesbanka je držala u svojim trezorima u Frankfurtu.
Nemačka je počela da gradi svoje zlatne rezerve 1951. godine. U toku hladnog rata zlato je kupovala u Njujorku, Londonu i Parizu, gde ga je i ostavljala na čuvanju, zbog straha od sovjetske invazije.
Prvo mesto u svetu po rezervama zlata drži SAD, sa više od 8.000 tona.
U Rusiji su rezerve zlata sredinom ove godine iznosile nešto više od 1.000 tona, što je sedmi po obimu pokazatelj u svetu, preneo je Itar tas.
