Ovu pomalo jezivu tradiciju započela je Vev (udovica) Kliko (Veuve Clicquot), rođena Ponsarden, po kojoj je dobio ime jedan od najčuvenijih šampanjaca na svetu.

Ali, i druge legendarne vinarije su pokrenule žene koje su rano izgubile svoje muževe. Tu su i neki manji poznati vinski podrumi koji još uvek u svom nazivu imaju reč udovica: Vev Furni i Vev Duso.

Od oblika boce do ukusa, boje, etikete pa čak i reklame, sve to francuska oblast Šampanja duguje čitavom nizu udovica sa početka 19. veka koje su znale da iskoriste ponekad misterioznu smrt svojih muževa kako bi ušle u biznis kojim su dominirali muškarci.

Udovice su postale tako uspešne da su mnoge vinarije dodale reč "Vev" u svoje nazive iako nije bilo nikakve udovice u kući. Tek radi mistike i marketinga.

"Istorija Šampanje je istorija udovica", kaže Fransoa Godar iz vinarije "Vev Godar i sinovi".

Položaj udovice je tim ženama dalo nezavisni društveni status. Za razliku od drugih žena, koje su u to vreme u Francuskoj bile u "vlasništvu" muževa ili očeva, udovice su mogle da postanu direktori kompanija.

"U 19. veku, žena koja nije bila udata pripadala je svom ocu. Nije mogla da ima račun u banci i nije bila platežno sposobna. A ako je bila udata, zavisila je od supruga", objašnjava Fabjen Moro, arhivistkinja kuće "Vev Kliko".

"Samo je kao udovica mogla da stane na čelo kompanije", navodi ona.

Stručnjaci ističu da je šampanjac bio jedna od prvih industrija u modernom svetu kojoj su žene dale svoj pečat i u kojoj su imale vodeću ulogu.

Istorija šampanjca započela je sa gospođom Barb Nikol Kliko. Jednog hladnog oktobarskog dana 1805, Fransoa Kliko, mladi naslednik šampanjske dinastije, umro je iznenada nakon berbe grožđa, nekoliko godina nakon što se oženio lepuškastom Barb Nikol.

U konzervativnoj Šampanji je nastao pravi karambol kada je udovica, stara samo 27 godina, na zaprepašćenje muškaraca, preuzela vođstvo kuće. Uporna i nepokolebljiva, mlada žena pretvorila je malu vinariju u globalno carstvo. Gospođa Kliko je iskoristila haos koji su izazvali Napoleonovi ratovi da bi se nametnula na evropskom tržištu, a potom osvojila Rusiju i Ameriku.

"Šampanja joj puno duguje. Gospođa Kliko je bila prva poslovna žena Francuske, a možda i cele Evrope", kaže Moro, dodajući da je čuvena vinarija 1972. ustanovila nagradu za poslovnu ženu godine.

Radeći sve do smrti u 89. godini, udovica Kliko ostavila je za sobom neverovatnu baštinu: izmislila je šampanjac roze, prvu žutu etiketu za šampanjac i osmislila prepoznatljivu, modernu bocu šampanjca - vitku i elegantnu, za razliku od zdepaste flaše koja se pre toga koristila. Udovica Kliko je izmislila i revolucionarnu tehniku, zvanu "ridling" - okretanja boce koja je vino oslobađala od nezgodnog sedimenta i činila ga bistrim i ugodnim za piće.

Druga značajna figura bila je udovica Pomeri čiji je muž umro u nerazjašnjenim okolnostima 1860. "Ne znamo da li je gospodin Pomeri pio previše šampanjca, ili premalo, ali je umro i svoju vinariju ostavio mladoj udovici", kaže istoričarka Kristin Pridom.

"Njegova smrt joj je zaista dala krila. Kao da je to bila prilika koju je čekala", dodaje ona, navodeći da je šampanjska kuća dugo bila poznata kao "Vev Pomeri", pre nego što je iz svog naziva izbacila reč "Vev".

Uslovljene smelošću i velikom ambicijom, obe udovice, Kliko i Pomeri, ugledale su se na svoju slavnu savremenicu, kraljicu Viktoriju, koja je takođe bila udovica. Britanska monarhinja, poznata po svojoj slabosti prema šampanjcu, bila je jedan od glavnih klijenata obe kuće.

Udovica Pomeri izmislila je prvi šampanjac brut, današnji suvi šampanjac, kao odgovor na zahtev kraljice Viktorije da se proizvodnja diversifikuje.

Pre šampanjskih udovica, penušavac je bio veoma sladak, ponekad sa 250 do 300 grama šećera po litru. Bio je poput džema ili marmelade.

Nakon uspeha udovica Kliko i Pomeri, mnogi muškarci koji su vodili vinarije počeli su da u svojim porodicama pronađu neku ženu koja je ostala bez muža po kojoj bi mogli da nazovu svoj podrum i tako pospeše prodaju.

To je bio slučaj sa kućom "Vev Godar". "Postoje prave udovica, a postoje i 'marketinške' udovice"', navodi Pridom.

Danas u Šampanji postoji 349 šampanjskih kuća koje godišnje ostvare obrt od 4,4 milijardi evra.

Jedna od poslednjih udovica bila je Lili Bolenže koja je preuzela vođstvo u svetu čuvenog podruma nakon smrti supruga 1941. Bila je poznata po svom vickastom humoru: "Pijem šampanjac kada sam srećna i kada sam tužna. Ponekad ga pijem kada sam sama, a kada sam u društvu smatram to svojom obavezom. Pijem ga kada nisam gladna i kada to jesam. Inače ga nikada ne pijem, osim možda kada sam baš žedna".