Vera Vida iz Udruženja potrošača Srbija uverena je da će potrošači ubuduće najmanje kupovati meso i suhomesnate proizvode jer je to nešto što je najviše poskupelo i što, kako kaže, jedan prosečan potrošač sebi neće moći da priušti, prenosi RTS.

Država očekuje da se povećanje PDV-a minimalno prelije na cene - u brojkama - 150 dinara na nivou korpe od 20.000 dinara. Ipak, iz te korpe, ponešto će morati da se izbaci.

"Kako će se odraziti na potorošačku korpu? Ja mislim da ona zaista nije ono što statistika pokazuje, život je jedno, statistika je drugo i, nažalost, u novoj godini potrošači neće imati puno razloga za sreću jer nam Deda Mraz neće doneti mnogo", upozorava Vera Vida.

Sve oči uprte su u trgovce koji bi mogli da deo tereta preuzmu na sebe. Izvesnije je, međutim, da će rast cena kočiti smanjena potražnja, prema prognozama za 7,5 odsto, i dolazak novih trgovinskih lanaca koji će biti konkurentni postojećim.

Ekonomista Saša Đogović očekuje da će potrošačka korpa u narednoj godini će biti siromašnija i da će se smanjivati nabavke.

"Manje će se kupovati bilo da je reč o mesu ili ulju, trgovci neće imati bilo kakvog prostora za povećanje cena, nego će motrati da razmišljaju o svojim maržama kako bi zadržali i postojeći nivo prometa, a on će imati tendenciju pada

Država nema mnogo prostora da pomogne. Dragovan Milićević iz Ministarstva spoljne i unutrašnje trgovine podseća da je Zakonom o trgovini zabranjeno uticati na politiku cena.

"Politika cena je stvar tržišta tako da su nam, što se tiče tržišnog mehanizma, ruke vezane. Ali, ako bi došlo do velikih turbulencija što se ne očekuje onda država može intervenisati iz Robnih rezervi, pre svega za osnovne namirnice i na taj način regulisati ponudu i tražnju", napominje Milićević.

Ekonomisti prognoziraju - dobro je ako se postojeći standard u ovoj godini zadrži. Za blagi rast treba sačekati narednu godinu.

I SA POVEĆANOM STOPOM - MEĐU "NIŽIMA"

Međutim, i pored povećanja od 25 odsto, ova stopa je i dalje međi nižima u Evropi.

Početak 2014. je doneo povećanje PDV u tri zemlje EU - u Hrvatskoj je međustopa  stopa povećana sa 10 na 13 odsto, u Francuskoj sa sedam na 10 odsto, a standardna sa 19,6 na 20 odsto, dok se na Kipru od 13. januara međustopa povećava sa osam na devet odsto, a standardna sa 18 na 19 odsto, preneo je portal EurAktiv Srbija.

Osnovna stopa PDV-a od 20 odsto, koja se u Srbiji primenjuje od oktobra 2012, ista je kao i u šest članica EU - Bugarskoj, Estoniji, Holandiji, Austriji i Slovačkoj, ali i Francuskoj od 2014, dok samo četiri zemlje imaju nižu stopu od Srbije, a u ostalima je ovaj porez viši, i ide do 27 odsto, koliki je u Mađarskoj.

Odlika velikog broja članica EU, u poređenju sa Srbijom, jeste, međutim, razuđeniji sistem PDV-a, jer u 15 zemalja članica pored standardne i niže stope postoji i međustopa.

U ovim zemljama, međustopa je između sedam i 18 odsto, a niža stopa se kreće oko pet i šest odsto.

Pored toga, zemlje imaju pravo u određenim okolnostima da primenjuju super snižene stope ili čak poreska oslobađanja. Mnoge zemlje EU primenjuju ove mogućnosti na novine i knjige, koje zbog ovoga i niže posebne poreske stope imaju bolji poreski tretman nego u Srbiji.

Prema propisima EU stopa PDV-a mora iznositi najmanje 15 odsto, a niža stopa pet odsto.

Međutim, članice koje su zbog propisa u Uniji 1993. godine morale da povećaju svoje stope za više od dva procentna poena mogu da primenjuju i nižu štopu od pet odsto na proizvode i usluge za koje je niža stopa dozvoljena.

Nulte stope ili super niske su dozvoljene uglavnom u Velikoj Britaniji i Irskoj, koje su ih imale i 1991. godine, dok su takozvane parking stope, odnosno snižene stope za proizvode i usluge za koje evropski propisi predviđaju standardnu stopu, odobrene onim zemljama koje su ih primenjivale pre januara 1991. godine.