Rešenje za lažne azilante u saradnji s Nemačkom

"Ovo nije jednosmeran proces, radi se pre svega o Saveznoj Republici Nemačkoj... Zato je važno da mi u partnerskom odnosu, shvatajući ozbiljnost ovog problema, i sa Nemačkom bilateralno i sa Evropskom komisijom i Evropskom unijom, dođemo do rešenja", rekao je on.

Jedno od rešenja, prema Ružićevim rečima, jeste da Berlin svrsta Srbiju na spisak sigurnih zemalja jer se to u praksi pokazalo kao veoma dobar mehanizam za radikalno smanjenje broja lažnih azilanata.

"Uveren sam da sve ove mere koje država Srbija čini jesu dovoljne, i naravno da ćemo mi još više unaprediti svoje polje delovanja, ne samo u pogledu sankcija, nego i u pogledu prevencije", kazao je Ružić.

On je podsetio da Srbija, zajedno sa EU, radi na mnoštvu projekata koji bi trebalo da spreče da stanovništvo s margina egzistencije poželi da iz finansijskih razloga zatraži azil u zemljama Unije, uključujući projekte za romsku populaciju u Beogradu i Vojvodini.

"Međutim, ne vidimo krucijalni problem među tom populacijom, već isključivo među onim organizovanim grupama koje to rade zarad nekog finansijskog interesa i tu državni organi zaista predano rade na slamanju tih grupa i sprečavanju da se taj njihov takozvani 'poslovni poduhvat' raširi i da dovede u problem i samu državu i građane i građanke Srbije", rekao je Ružić.

Srbija je, prema njegovim rečima, već predupredila delovanje mnogih takvih grupa.

On se u potpunosti složio sa ocenom evropske parlamentarke Tanje Fajon da bi eventualno ponovno uvođenje viza Srbiji predstavljalo veoma loš signal.

"Ali, takođe bih morao da istaknem da sam uveren, skoro optimista, da ćemo doći do jednog zajedničkog rešenja, pre svega s Nemačkom, i smanjiti taj broj lažnih azilanata bez dovođenja države Srbije i građana i građanki Srbije u tu kritičnu situaciju da im se ukine bezvizni režim", rekao je Ružić.

Ministar Ružić je istakao i da stupanje na snagu mehanizma za privremeno uvođenje viza 9. januara ne znači automatski i ukidanje bezviznog režima.

On je objasnio da procedura podrazumeva da jedna ili više zemalja članica EU pokrenu inicijativu, na osnovu koje bi bilo formirano telo koje bi utvrdilo u kojoj meri lažni azilanti ugrožavaju određenu državu, a konačna odluka o aktiviranju mehanizma donosi se na nivou EU dvotrećinskom većinom.

"To, naravno, nije opravdanje niti argument da mi zatvaramo oči kao država pred ovim problemom niti je Srbija to ikada činila", rekao je Ružić i naglasio da je Evropska komisija prepoznala kredibilitet Vlade Srbije, nadležnih ministarstava i državnih organa, koji, kako je istakao, preduzimaju sve mere kako bi broj lažnih azilanata bio sveden na najmanju moguću meru.

Tanja Fajon, bivši izvestilac Evropskog parlamenta za viznu liberalizaciju, upozorila je prethodno da Srbiji realno preti opasnost od privremenog vraćanja viza zbog porasta broja lažnih azilanata.

Fajon je pozvala srpske vlasti da preduzmu sve što mogu, ali je ocenila da i zemlje EU treba da revidiraju politiku azila i pozdravila nedavnu odluku Nemačke da Srbiju i druge države Zapadnog Balkana za koje važi bezvizni režim svrsta na spisak bezbednih zemalja, što će, kako je primetila, znatno skratiti postupak za dobijanje azila, a samim tim najverovatnije smanjiti i broj zahteva za azil.

"Još jednom ističem da bi, u trenutku kada Srbija počinje pregovore sa EU, ponovno uvođenje viza, iako privremeno, bilo jako loš politički signal, a najgore posledice bi imalo za građane Srbije, koji bi upravo u procesu pridruživanja EU morali da osete da stvari idu na bolje", rekla je Fajon.

Ministri policije i pravosuđa zemalja članica EU usvojili su u decembru takozvani zaštitni mehanizam, koji je usaglašen posle dugih pregovora u okviru evropskih institucija, i koji stupa na snagu 9. januara. Mehanizam omogućava suspenziju bezviznog režima na šest meseci.

Zemlje EU su 2009. godine dobile oko 11.500 zahteva za azil sa Zapadnog Balkana, ali ta brojka je 2013. godine više nego učetvorostručena.