ANKETA: "Slučaj Gašić", vaše mišljenje?

Malo koji događaj uzburkao je zvezdašku javnost kao neobična sudbina mladog Milana Gašića, za kojeg je do petka ujutru znao jedan broj njegovih sugrađana iz Kruševca i okoline, a iste večeri cela Srbija.

Prvi su "pripucali" navijači i novinari koji prate Crvenu zvezdu. Čim se pročulo ko je zapravo anonimni Milan Gašić i da on nema status profesionalnog sportiste, odnosno da se teško može reći da se uopšte ozbiljno bavi velikim fudbalom, na društvenim mrežama, forumima, Facebooku, Twitteru, počeo je da se širi bes navijača i da se šalju gotovo pa preteće poruke i prema momku i prema "onima koji su ga doveli u klub".

Nije prošlo mnogo, a blizu ulaza u kancelarije čelnika kluba, na Zapadu "Marakane", osvanuo je grafit: "Stranačka deca, leteće na keca!"

Kada su Gašići saopštili da odlaze iz Zvezde, uticajni portal navijača kluba "Red Star Belgrade" proglasio je veliku "pobedu".

Победа Звездашке јавности! http://t.co/dIAbJjoQT9pic.twitter.com/Pgv1O80szF

Poruka je bila kratka i jasna, kao što su se i novinari gotovo jednoglasno složili da to ne priliči Crvenoj zvezdi, da je to skandal na pomolu, bez obzira što se radi "samo" o probi i da je katastrofalna poruka poslata mladim talentima koji godinama treniraju vredno u Omladinskoj školi i čekaju šansu da odrade trening s prvotimcima. Pre svih, mislilo se na vunderkinda Luku Jovića, kojem nije pružena šansa da radi sa prvim timom ove zime.

U nedostatku informacija o Milanu Gašiću, brzinom munje pronela se informacija da je njegov otac Bratislav, poznat i kao Bata Santos, aktuelni gradonačelnik Kruševca i visoki funkcioner Srpske napredne stranke. Malo ko je u tekstovima objavljenim u periodu između prozivke i parking konferencije za medije izbegao da i to pomene, što je posebno zamereno novinarima od strane čelnika kluba Nebojše Čovića i Dragana Džajića, ali i samog Bratislava Gašića.

Šteta je već uveliko bila napravljena, ali je onda postala još veća.

FK Crvena zvezda po hitnom postupku pozvao je novinare svih beogradskih redakcija, ne samo sportskih, već i informativnih. Gašići su se emotivno oprostili od "Marakane" i poručili da odlaze, uz očevu opasku "da je detetu uništena karijera" (!?), a potom je počeo prvo Čovićev monolog, kojem se negde ne polovini priključio Džajić i u kojem su novinari optuženi da su naneli neviđenu štetu klubu, da su neprofesionalno radili svoj posao, pa je čak pominjano i da su korumpirani i da ih plaća Fali Ramadani, da pojedinci među novinarima "nisu mentalno stabilni", da "sve ovo ima političku pozadinu" (!?), itd.

Kao što je svaki napad najbolja odbrana, Čović je upotrebljavao i konstrukcije poput "podrigivanja na uši" i slično. "Bre", "alo", "ej"... Toga je teško bilo nabrojati.

Cilj je bio samo jedan - da se od Gašića i Zvezde napravi oštećena strana i da se proba kao proba u najtrofejnijem srpskom klubu potpuno banalizuje, do te mere da je Čović izjavio da "svako može da dođe na probu u Crvenu zvezdu i da je njegov broj telefona u tom smislu svima dostupan".

Ironično, ušavši na pola Čovićevog izlaganja, Džajić je takođe povišenim tonom, novinarima poručio "da oni neće određivati ko će doći na probu u Crvenu zvezdu", ali i rekao "da posle ovoga više neće dovoditi igrače na probu".

Pitanja je bilo mnogo, ali ne i odgovora. Postojao je samo jedan: "Isključivo je pravo Crvene zvezde koga će dovoditi na probu".

I tu treba biti realan i priznati da zaista jeste tako. Stav aktuelne Uprave kluba je da "svako ima pravo na probu na adresi Ljutice Bogdana 1a".

Amin!



Navijačima i novinarima taj stav može da se dopadne ili ne, ali isto tako jednu stvar niko ne može da porekne - revolt zbog ovakvog načina rada bio je potpuno spontan i masovan, kao retko kada ujedinio se ton u izveštajima u novinama i na portalima, bez obzira da li se radilo o kućama koje vode umerenu uređivačku politiku ili onima koje vole senzacionalizam. Ovaj potez Zvezdine uprave, uprkos nastojanjima pre svih Čovića, da ceo događaj predstavi kao "politički obračun" i "rad iza leđa aktuelnoj Upravi kluba", kakvu apsolutno niko na relaciji Gašić-Čović-Džajić nije očekivao.

Da jeste, dolazak anonimnog Milana na probu u Zvezdu bio bi organizovan drugačije. Medijima bi na vreme bila preneta informacija da će se to dogoditi, možda bi Milanu bilo napravljeno društvo u vidu još dvojice, trojice jednako anonimnih momaka, kako bi se izbegla "politizacija" celog događaja, jer su u Ljutice Bogdana morali da znaju da Milan ipak nije bilo čiji sin i da će neko to, svakako, povezati sa protekcijom, itd.

Da jeste, ne bi se iz inostranstva javio takođe potpredsednik kluba Slaviša Kokeza i javno rekao "da će tražiti odgovore za ovo što se dogodilo na Upravnom odboru" i "da on s tim nema nikakve veze".

Da je ovakav talas nezadovoljstva bio očekivan, Milanovo ime našlo bi se na spisku onih koji su bili očekivani tog dana (ime nedužnog Gašića jedino nije bilo ispisano na listi igrača koje je pozvao Slaviša Stojanović).

Na kraju, da se sa Gašićem ozbiljno računalo od starta, Zvezda bi mu pripremila "PR" u danima pre prozivke i njegov otac ne bi bio doveden u situaciju da na parkingu ispred stadiona objašnjava kako je njegov sin bio pozivan u reprezentativne selekcije Fudbalskog saveza Srbije, i ne bi mladi Milan sramežljivo morao da priča kako ga je svojevremeno selektirao Aleksandar Janković, što nije odgovaralo istini.

Zapravo, Milan Gašić je 2011. godine bio učesnik projekta "Nike Chance", koji je ispred Saveza vodio Aleksandar Janković, koji je bio otvoren za sve dečake odgovarajućeg uzrasta i kojih je na nivou republike bilo 600, od čega 130 iz Kruševca i okoline.

Kao pobednik projekta istakao se Petar Golubović, koji je završio na velikom finalu u Barseloni.

Sve, apsolutno sve, odrađeno je pogrešno i nespretno, posle čega je najlakše bilo povisiti ton i reći: "Ako imate i vi nekoga za probu, dovedite ga".

Nas na kraju cele ove priče, koja je imala munjevit početak i brz kraj, zanima vaše mišljenje.