Proširena lista deficitarnih zanimanja u Nemačkoj probudila je nadu nezaposlenih ili loše plaćenih Srba da se može otići negde gde se živi bolje. Međutim, put do tradicionalnog srpskog "Eldorada", je sve pre nego posut ružama.
Zapravo i sam put je "rudarski posao".
Već više od pola veka tradicionalna destinacija pečalbara iz Srbije, Nemačka, ponovo je posebno interesantna mnogima iz velike populacije nezaposlenih. Ništa čudo, jer u privrednoj "lokomotivi" Evrope nezaposlenost je negde oko pet odsto. To je oko pet puta manje nego u Srbiji, i praktično može da se gleda kao puna zaposlenost.
U Nemačkoj ne samo da "svi rade" nego u mnogim profesijama, od "majstorskih" preko medicinskih do inžinjerskih, nedostaje srednje ili visokostručan kadar.
U takvoj situaciji "ulje na vatru" interesovanja armije nezaposlenih u Srbiji dolilo je i relativno nedavno proširenje liste deficitarnih zanimanja, koju izdaje nemačka Savezna agencija za rad. Ta lista nije, kako je u Srbiji u pravi mah shvaćena "pozivna lista", već lista zanimanja za koje se nemačkim firmama dozvoljava da zaposle strance, jer kod kuće manjka tog kadra.
Kao industrijski visokorazvijena zemlja Nemačka, ali i EU u celini, ima problema sa stalnim nedostatkom visokostručnog kadra. Zbog toga je i uvedena "plava karta EU".
To j i najidealnija varijanta dobijanja posla u inostranstvu, da vam neko ponudi posao u privredno vodećoj državi EU.
Kada dobijete konkretnu ponudu za rad u Nemačkoj, a ona nosi i platu od najmanje 46.400 evra (bruto, godišnje, za 2013 godinu) možete se nadati i "plavoj karti". Radi se o kombinovanoj dozvoli boravka i rada u nekoj državi članici EU.
Iako formalno važi za sve profesije i zanimanja, u praksi se ne daje stručnjacima iz oblasti društvenih nauka, ali je česta kod profesija i zanimanja koja su u Nemačkoj podvedena pod skraćenicu MINT – matematika, informatika, prirodne nauke i tehnika.
Pored pomaganja zapošljavanju medicinara u Nemačkoj, NZS je u 2013. posredovala i za zapošljavanje recimo nastavnika engleskog jezika za rad u Japanu, diplomiranih farmaceuta za rad u Srpskoj, poljoprivrednih i mašinskih inženjera, veterinara, laboratorijskih tehničara, mehaničara... u Ujedinjenim Arapskim Emiratima, a trenutno je otvoren poziv za zapošljavanje medicinskog osoblja u Kataru.
Prema navodima Instituta nemačke privrede, samo u ove četiri oblasti nedostaje oko 120.000 visokokvalifikovanih ljudi.
Potreba Nemačke za tim profesionalcima je tolika da im se može dodeliti "plava karta" i kada im je ponuđena manja plata od navedene (ukoliko odgovara nemačkim platama iz tih profesija) ali samo najmanje do iznosa 36.192 evra godišnje.
Do posla se, međutim, dolazi sopstvenom inicijativom, i tu samo na krajnje uopštenom informativnom nivou mogu da pomognu nemačke institucije u Srbiji, poput Ambasade odnosno Konzulata Nemačke ili Delegacije nemačke privrede.
U obe institucije su za MONDO rekli da zapošljavanje u principu nije u delokrugu njihovog rada, jer Ambasada predstavlja državu, a ne pojedinačne (privatne) firme, a Delegacija je posrednik između firmi, odnosno privreda, i može pružiti nemačkim firmama informacije o određenim profilima na ovdašnjem tržištu rada.
"Visoko stručne osobe su tražene, ali one bi morale da same pronađu posao, najlakše preko pretraživača sličnih ovdašnjim Infostud ili Lako do posla, recimo popularnog Monster.de", savetuje Milan Vučković iz Delegacije nemačke privrede u Srbiji.
BEZ PLAVE KARTE
Nemačke firme ne traže samo one najvišeg stepena obrazovanja, naprotiv. Na listi je pedestak zanimanja. U Institutu nemačke privrede kažu da je i nova "pozitivna lista" prekratka i da nedostaje bar još sedamdesetak zanimanja. Naveden je i primer i da se u junu 2013. na oglase za elektrotehničare javilo 94 odsto ljudi neodgovarajuće struke.
Pošto je varijanta sa "plavom kartom" za veliku većinu nezaposlenih građana Srbije više-manje utopistička varijatna, potencijalnim gasterbajterima predstoji rudarski posao pre nego što odu u "obećanu zemlju". "Rudariti" se može preko interneta, što je jeftinija varijanta, a za visokoobrazovane i na licu mesta.
Kao prvo mesto gde na internetu treba "zabiti ašov" je internet portal državne medijske kuće Dojče vele, na kom postoji dovoljna broj linkova ka državnim institucijama ali i oglasima za posao, koji mogu da pomognu jednom budućem gasterbajteru.
Jedna od korisnih informacija sa tog sajta je da za traženje posla u samoj Nemačkoj možete dobiti namensku vizu koja važi šest meseci. Da bi postali zvanični tražilac posla" potrebna je dokumentacija kao i novac. Za dobijanje vize u Konzulatu Nemačke u Beogradu treba priložiti dokaz o završenom visokom obrazovanju, kao i dokaz da za vreme boravka u Nemačkoj sami možete da se izdržavate. Sa tom vizom zabranjen je rad.
Ali, pre nego se zaputite ne za Nemačku, već do njenog konzulata u Beogradu, trebalo bi da budete načisto za dve stvari – jezik i kvalifikacije koje posedujete.
Jezik i provera kvalifikacija
Da biste dobili posao u Nemačkoj prvo i nezaobilazno je znanje nemačkog jezika. Niko ne očekuje da govorite kao da ste rođeni u Frankfurtu, ali osnovno znanje je neophodno. Drugo, i takođe nezaobilazno, je potvrđena kvalifikacija stečena "kod kuće".
Od stranaca koji mogu da se zaposle u deficitarnim zanimanjima traži se znanje jezika na evropski standardizovanom stepenu "A2", kao minimalno, a prednost je "B1" i više. Kategorija "A" podrazumeva elementarnu upotrebu jezika i snalaženje u jednostavnim temama, recimo možete da opišete svoje potrebe, na primer, prilikom kupovine ili u drugim poznatim svakodnevnim situacijama. Kategorija "B" podrazumeva mogućnost iznošenja stavova i saopštavanje svojih iskustava i doživljaja, nada i ciljeva, planova....
Koliko je jezik važan mogu da vam potvrde medicinari koji su se prijavili na konkurse Nacionalne službe za zapošljavanje u februaru i junu ove godine.
Traženi su zdravstveni radnici sa srednjom stručnom spremom, koji su imali završenu srednju medicinsku školu opšteg i pedijatrijskog smera te položen stručni ispit, kao i bar tri godine radnog iskustva.
Ponuđena plata je bila 1900 evra (bruto) mesečno, za početno vreme (do 12 meseci) na poziji "asistenta za zdravstvenu negu" dok se ne nostrifikuje diploma. Sa dobijanjem stastusa zdravstvenog radnika povećava se i plata.
Kako nam je rečeno u NSZ od 1.731 ljudi koji su se javili za dobijanje obezbeđenog posla u Nemačkoj (projekat "Triple Twin" u saradnji NSZ, Savezne agencije za zapošljavanje Nemačke i Nemačke agencije za tehničku saradnju), trijažu jezičkog testa je prošlo samo njih 202.
I ono koji su prošli razgovore sa jezičkim stručnjacima Gete instituta, morali su da nastave jezičku i stručnu pripremu pre nego što bi mogli da se zapute za Nemaćku. Od te grupe ljudi do sada je stiglo do mogućnosti da rade uz konnkretne kontakte sa posolodavcima, njih pedesetak, a samo je tridesetak potpisalo ugovor o radu u Nemačkoj.
Ako se snalazite s nemačkim, ili ga govorite dovoljno dobro za posao na koji "pucate", sledeća prepreka je pitanje formalne kvalifikacije. Postoji nekoliko mogućnosti da proverite kako stoje stvari sa priznanjem diplome ili potvrde o stručnoj spremi u Nemačkoj.
Recimo, na internet-portalu na nemačkom i engleskom jeziku (koji ima i opciju „jednostavan nemački") koji pripada Ministarstvu za obrazovanje i istraživanje.
Ako i dalje niste sigurni gde da pitate da li se vaša diploma priznaje, tu je i dežurna telefon službe koja pripada Saveznoj kancelariji za imigrante i izbeglice i sa njom možete komunicirati na nemačkom i engleskom jeziku ( + 49 30 1815-1111, 030-1815-111).
Svoj sajt za proveru visokoškolskih diploma ima i Ministarstvo kulture.
Reč je o velikoj banci podataka u koju su uneti nazivi diploma iz 180 zemalja, među kojima je i Srbija.
Stvar je još komplikovanija time što Nemačka ima svoj sistem imenovanja diploma i prevođenja inostranih diploma. U banci podataka su originalni (srpski) nazivi diploma, ali sam portal je samo na nemačkom jeziku.
Na sajtu Dojče vele ima detaljan opis kako se do "moje diplome" stiže, što je veoma korisno za one koji će nemački jezik tek savladati, a žele već sada da vide gde sa diplomom "stoje".
Tako, na primer, srpska diploma " inženjer elektrotehnike i računarstva" glasi "Ingenieur der Elektrotechnik und des Rechnerwesens", ima oznaku "A3" (ravno studijama u Nemačkoj kraćim od četiri godine). Zanimljivo je i da se priznaju, odnosno navedena su samo dva fakulteta – Elektrotehnički fakultetu Univerziteta u Beogradu (status H+) i Fakultet tehničkih nauka Univerziteta u Novom Sadu (H+).
Za sva pitanja u vezi sa postupkom priznavanja diplome, na raspolaganju je sledeća adresa elektronske pošte: zabinfo(et)kmk.org.
Ako niste sigurni kako stoje stvari sa Vašom diplomom/potvrdom o kvalifikaciji, možete diplomu ili svedočanstvo poslati ovoj službi. Ona će onda ispitati kako se Vaša diploma vrednuje u Nemačkoj. O podnošenju odgovarajućeg zahteva se možete raspitati telefonski i to na broju:
+49 228 501 664 (Iz Nemačke: 0228 501 664) i to ponedeljkom, utorkom i četvrtkom od 10 do 12 sati.
Cena odgovarajuće potvrde o priznanju/vođenju Vaše diplome je 100 evra, za svaku sledeću potvrdu o drugim diplomama ili ponovno izdavanje prve potvrde plaće se 50 evra.
KONKURSI
Kada ste se uverili s kakvom diplomom i potrebnim znanjem raspolažete, iz ugla gledanja jednog poslodavca u Nemačkoj, kreće pravi posao. Potragu preko interneta najbolje je započeti na sajtu Savezne agencije za rad kao i mreže EURES, koja pokriva celu EU i specijalizovanim internet portalima. Na nekim portalima objašnjenja su na nemačkom i engleskom jeziku a na nekima je ta jezička lista veća ali naravno ne bi trebalo očekivati da je tu ubrojen i srpski jezik.
Oglasi firmi ali i agencija za zapošljavanje su, prirodno, u velikoj većini na nemačkom jeziku.
Tako je na sajtu make-it-germany jedna od aktuelnih ponuda za električara-mahatroničara u Ejlenburgu, koji je dala jedna privatna agencije za zapošljavanje. Od kandidata se zahteva poznavanje instalacija električnih elemenata u mašinama, čitanje šema i osnovano znanje insatalacija Siemens S7 i Beckhoff TwinCat. Takođe, kandidat bi trebalo da ima setifikate o zanatu, vozačku dozvolu B kategorije, svoje vozilo i spremnost da putuje...
Pored traženja oglasa na internetu, moguća je, da ne kažemo poželjna i obavezna, svaka druga privatna inicijativa – od praćenja oglasa u nemačkoj dnevnoj štampi do samoinicijativnog slanja svog CV-a i firmama koje nisu oglasile potrbu za radnim mestom vašeg proifila. Nikad se ne zna.
Ako niste sigurni odakle da počnete, Dojče vele kaže da možete telefonom zvati Saveznu agenciju za rad na poseban broj u Bonu (+ 49 228 713 13 13, iz Nemačke: 0228 713 13 13), i tamo pitati odakle da svoju potragu počnete.
Ako ste našli posao koji vas privlači, bacite se na pisanje CV-a. Nemačku mustru za to imate na sajtu Delegacije nemačke privrede u Srbiji.
Tek kada sve to obavite, možete (nakratko) odložiti ašov i sačekati odgovore.
Srećno.
