MONDO u Užicu, gradu "bolesnih" slavina

Reporteri Monda obišli su Užice, posetili bolnicu, vrtić, kafiće, jedno domaćinstvo, prošetali centrom grada, razgovarali sa građanima i videli kakvu Užičani muku muče.

Međutim, to što nemaju vodu nije sve. Građani se žale i da ne mogu da dišu, jer kako kažu, nemaju više čist vazduh, već zagađen, isto kao i vodu. Smog i magla od novembra do aprila, pa zimi sunce jedva i da vide. I šlag na torti – prljave, klizave i blatnjave ulice.

Već na ulazu u Užice vidi se da je stanje vanredno, jer cisterne sa vodom su skoro na svakom ćošku, a na ulicama veliki broj ljudi koji nose pune ili prazne flaše u rukama. Kraj cisterni uvek stoji neko. Na ulicama su i vojni kamioni koji dovoze vodu u grad.

Kada smo ušli u jedan od kafića na centralnom gradskom trgu i pitali zaposlene kako se snalaze, skoro svi su u isti glas odgovorili – teško!

"Više od pet puta dnevno u smeni moramo da idemo po vodu sa cisterni. Sve je komplikovano, pre svega zbog pranja sudova i donošenja vode", rekla je za MONDO Irena koja radi u kafiću u centru Užica, koji je bio pun gostiju.

Svratili smo i do obližnje kafe-palačinkarnice. Rada koja ovde radi kaže da na svakih sat vremena moraju da donose novu vodu.

"Smesu za palačinke mesimo vodom iz cisterne. Ima i onih koji nisu u centru, pa im je dosta komplikovanije. Meni je problem kod kuće, jer nemam blizu cisternu, a imam malo dete i onda svaki dan moram da teglim vodu.

Na poslu sudove ne smemo da peremo vodom iz česme, već moramo da je ugrejemo, pa da isperemo sudove u toploj, pa u hladnoj vodi, a to je čitav proces", priča Rada.

Mušterije dolaze redovno, ali kada je velika gužva ne dobijaju čašu vode uz palačinku, već samo mogu da kupe flaširanu.

U palačinkarnici su nam natočili čašu "česmovače" koja je bila puna hlora, a imala je i neku žutu boju. Nismo je probali.

Većina Užičana, koja je vodu pila, kaže da osim boje ima i čudan ukus. Oni kojima su ruke često u vodi dobili su alergije, razne osipe i pečate po koži. Neki se žale i na stomačne probleme.

U državnom vrtiću u centru Užica, u koji ide više od 300 mališana, dočekala nas je kuvarica Radmila koja se žali da imaju znatno više posla od kada ne mogu normalno da koriste "česmovaču", ali dodaje da ipak završavaju posao i da im pored svega to nije teško.

"Svako jutro nam cisterna dovozi vodu. Sa tom vodom peremo sudove i kuvamo, a deci dajemo da piju flaširanu vodu. Komplikovanije nam je, jer moramo sudove ručno da peremo, a inače koristimo mašinu. Posteljinu nosimo na pranje. Vodu za pranje ruku dobijamo u balonima, a svakom detetu moramo da operemo ruke i sve to traži dodatno vreme", kaže Radmila koja je šef kuhinje u tom vrtiću.

Ona je dodala da im posao olakšava to što vrtić ne radi punim kapacitetom, odnosno, zbog odmora i novogodišnjih i božićnih praznika neki roditelji su decu ostavili kod kuće. Tako od 300 upisane dece u vrtiću bude oko 140.

Ispred vrtića pitali smo Užičanina Vojina Avramovića koji ima malu unuku kako se njegova porodica snalazi.

"Nas je šest članova i potrebno nam je oko 20 litara vode dnevno. Decu kupamo isključivo vodom iz cisterni, a mi odrasli koristimo česmovaču", priča Avramović koji je naveo i da su članovi njegove porodice, kao i još neki poznanici, imali stomačnih problema zbog vode.

Srednjoškolac Aleksandar Cvetić, koga smo zatekli kako toči nekoliko flaša iz cisterne, rekao je za MONDO da njegova porodica koristi flaširanu vodu. Međutim, porodica ima i restoran pa svaki dan mora da toči vodu na cisterni i nosi u kafanu.

"To mi oduzme oko 20 minuta dnevno, ali nije problem kad se mora. Natočim sigurno 50 litara. Imam malu sestru i samo zbog nje je komplikovano, a nama i nije mnogo teško. Mora flaširana voda za kuvanje, zato ovoliko i nosim. Što se kupanja tiče, idemo u selo, jer ne bi hteli da rizikujemo zbog deteta", rekao je Cvetić.

Mlada mama Slađana koja je na ulici držala bebu od tek nekoliko meseci kaže za MONDO da uopšte nije navikla na ovakve uslove života i da joj se često desi da posegne za česmovačom.

Isto nam priča i Slavica Knežević. Ipak, kaže da joj nije naporno da donosi vodu, jer živi sama. Česmovačom pere sudove i veš i kupa se. Kada joj dođu unuke obavezno kupuje flaširanu vodu.

Ona strepi da se ne zaledi voda u cisternama, a kaže da je najviše razljutilo to što su vandali porazbijali česme sa jedne cisterne, zbog čega su morali da je premeste na drugu lokaciju.

Knežević se požalila i na vazduh i dodala da ima respiratorne tegobe, iako nije pušač.

MUKE JEDNE PORODICE

Užičanka Dragana Smiljanić, koja nas je ugostila u svojoj kući, kaže da njena porodica kupuje vodu, jer nisu sigurni ni u onu iz cisterni.

"Ne koristimo vodu iz cisterni, jer ne znamo ni da li je ta ispravna. Sve nam je ovo veliko opterećenje, jer stalno razmišljam da dete ne ode samo i otvori slavinu i krene da pije vodu. Moja mala ćerka prosto vodu obožava i njoj je to baš teško palo", rekla je Smiljanićeva.

Dok smo razgovarali o vodi otišli smo do kuhinje da Dragana zakuva kafu. Desetak praznih i punih flaša poređano je odmah pored šporeta, kao i balon od pet litara iz kog je presula malo vode u džezvu.

Ona kaže da u rezervi uvek mora da ima oko pet litara vode.

"Za sada mi se nije desilo da sam krenula da pijem vodu iz česme, ali kupanje je problem. Kažu voda nije za piće i kuvanje, a kao valja da se u njoj kupa i da se peru zubi.

Ćerkicu kupam jedva deset minuta, istuširam je na brzinu. Od kako se sve ovo desilo nisam joj napunila kadu vodom. Pre neko veče je plakala što ne može da se kupa, krokodilske suze, a mogu da zamislim kako je tek ljudima sa još manjom decom", priča Dragana.

Veš peru "česmovačom", ali bez obzira što je ne piju i ne koriste za kuvanje, strahuju da se neko ne razboli.

"Svekrva kad opere sudove sa česme, ponovo ih ispere vodom iz cisterne, a ja to ne radim, kao i većina ljudi, jer mislim da je to stvarno nemoguće. Koliko sudova u toku dana ima jedna petočlana ili šestočlana porodica, bez kafe, samo za doručak, ručak i večeru... Gde su još šerpe, tiganji."

Prema njenim rečima, voda je normalnog izgleda kad je pustiš iz česme, ali se pre par dana, naročito kod tople vode, osećao neki čudan miris.

"Ko zna koliko dugo smo pili takvu vodu, jer nam je izgledala normalno... Znam ljude koji se zeznu pa popiju vodu sa česme, ali meni je to zbog deteta negde u malom mozgu, pa moram da pazim."

"Kum ima malu bebu i njemu je jedna medicinska sestra rekla da ne bi preporučila da dete kupaju u vodi sa česme, već iz cisterni ili da kupe vodu", kaže Dragana Smiljanić.

U svakom slučaju, mnogo je komplikovanije i teže živeti kad stalno moraš da presipaš, dogrejavaš, polivaš... nego kad voda teče slavinom.

PROTESTI I PETICIJA OGORČENIH UŽIČANA

Užičanin Zoran Milovanović, jedan od organizatora građanskih protesta i pokretač peticije za hitnu sanaciju akumulacije Vrutci sa koje se napaja Užice, rekao je za MONDO da taj problem mora da se reši na "duže staze", a ne privremeno.

"Od puštanja u rad jezera Vrutci mi smo pili, prema rečima stručnjaka, najbolju česmovaču i hvalili se time, ali u poslednjih par meseci ljudi koji su ljubitelji tog jezera, vikendaši, izletnici... počeli su da prijavljuju da su se u jezeru pojavile neke čudne mrlje",  priča Milovanović i dodaje o da od tada njegova porodica ne pere sudove običnom vodom, već samo iz cisterne, a pije isključivo flaširanu vodu.

"Kada smo čuli da voda više ne može da se pije nastalo je opšte ludilo u gradu, tuča u prodavnicama i za kiselu i za flaširanu vodu. Odjednom su i cene vode podivljale. Voda koja je bila po 60-80 dinara otišla je do čak 170 dinara.

Pojedini su kupovali vodu u Tempu i drugim većim marketima iskoristivši novogodišnji popust,a kasnije su je preprodavali po duplo većoj ceni", priča Milovanović i dodaje da je situacija sada drugačija i da vode ima za sve po normalnim cenama.

"Sve se na neki način stabilizovalo, ali mi ne želimo da živimo deset godina u gradu koji će biti kao Zrenjanin, da pijemo flaširanu vodu i da ne možemo da se kupamo i spremamo hranu normalno", kaže Milovanović.

Kako je naveo, peticiju za hitnu sanaciju jezera Vrutci potpisalo je oko 5.728 građana, što je za Užice koje ima oko 70.000 stanovnika malo, ali ipak dovoljno da bi je predali Vladi Srbije.

On je podsetio da je spajanje cevovoda za Sušičkim vrelom privremeno rešenje, jer je reka Sušica ponornica i često se dešava da presuši, što i sam njen naziv govori.

Ono što plaši Užičane je to što ne znaju kada će početi iz vodovoda da dobijaju ispravnu vodu za piće, jer kada se voda pusti 25. januara, kako je planirano, prvo će morati da urade mnogobrojne analize, a toksičnih algi ima i u cevima.

"Ima tih bakterija i algi u našem vodovodu, ima ih u kućnim instalacijama, pa nam savetuju da otvaramo vodu malo više. Građani se pitaju šta će sa računima za vodu, jer logično je da neće da plaćaju ono što nije ispravno. Ne znamo da li će biti nekih popusta na račune, ali nije u redu da plaćamo punu cenu", rekao je Milovanović.

Osim vode, Užičani muku muče i sa smogom, maglom, i drugim zagađenjima vazduha zbog kojih sunce retko kad "svrati" u Užice, a kad to uradi zadrži se kratko.

Od novembra, pa do marta, kako kažu, magla i smog su nad gradom. Kada se krene ka Zlatiboru, Tari, kao da ste u drugoj državi, a Užičani kažu, tamo sigurno živi neki drugi Bog.

Navode da ranije nije bilo takvog zagađenja, već se sve to desilo u poslednjih nekoliko godina, a ove godine je takva situacija baš izražena. Zbog zagađenja, veliki broj dece boluje od astme.

"Nama je grad zimi nenormalno zagađen od kada je proradila akumulacija Vrutci. Zagađenju doprinosi i veliki broj privatnih kotlarnica, a neki Užičani pale čak i automobilske gume. Gradske toplane su skoro sve spojene na gasovod, a gas je mnogo skuplji neko što je u Požegi, što i nema mnogo smisla", rekao je Milovanović koji je aktivista i u kampanji "Bitka za bebe".

Mnoge Užičane nerviraju i prljave ulice. Od kada imaju problem sa vodom, ulice, osim onih glavnih, su pune đubreta i blata, a asfalt baš klizav. Neki smatraju da prljavštine na ulicama ima zato što su cisterne koje se koriste za pranje sada razvoze vodu za piće.

U UŽIČKOJ BOLNICI NEMA PROBLEMA

Direktorka Opšte bolnice u Užicu Jelena Raković Radivojević rekla je za MONDO da se bolnica dobro organizovala za vanredno stanje.

"Bolnice u Čačku i Kraljevu odmah su nam izašle u susret i pomogle. Dobili smo i 3.000 litara vode od Fondacije princeze Katarine Karađorđević, a pacijenti nemaju nikakve primedbe", rekla je Raković Radivojević i dodala da su dobili i tri dodatna sanitetska vozila.

Takođe, jedan hirurg iz užičke bolnice je prebačen u Priboj, a ortoped u Prijepolje kako bi mogli da primaju hitne pacijente. Svi su bili adekvatno zbrinuti i nije bilo nikakvih problema.

Operacije u užičkoj bolnici bile su obustavljene 8. januara, zbog pojave mutne vode na odeljenju hirurgije, a hitni slučajevi morali su na operacije u bolnice u Čačku i Kraljevu. Međutim situacija je sada normalizovana i ponovo je moguće u toj ustanovi izvoditi hirurške zahvate.

U krugu bolnice nalaze se četiri cisterne – za hemodijalizu, kuvanje... Krizni štab je obezbedio flaširanu vodu za sve pacijente.

Primarijus doktor Miloš Božović, direktor Zdravstvenog centra Užice, rekao je da bez obzira na otežane uslove, sve funkcioniše kako treba.

"Na prvom mestu nam je bezbednost pacijenata. Mi smo 26. decembra pre nego što su prve cisterne stigle u grad izmestili pacijente za dijalizu. Organizacija funkcioniše", rekao je on.

Trenutne zalihe u bolnici su oko 1.000 litara vode.

Cevovod koji će sa Sušičkih vrela omogućiti Užičanima vodu za piće, trebalo bi da bude završen do 25. januara, ali tu se muke ne završavaju, jer je neophodno da voda prođe mnogobrojne analize kako bi mogli opet da je piju. Do tada, Užičani su prepušteni sami sebi, bez vode, obavijeni maglom i smogom.

(MONDO, Lana Stošić)