Klimatske promene će u narednim godinama u Srbiji izazvati periode ekstremnih suša i poplava, pokazala je studija Hidrometeorološkog zavoda Srbije koja je danas predstavljena u Beogradu.
Studija je samo jedan od projekata koje od 2006. godine Zavod sprovodi uz finansijsku pomoć Norveške.
"Klimatske promene, odnosno globalno zagrevanje utiču na povećanje temperature, što će dovesti do promena u padavinama, ne u smislu njihove zapremenine, već raspodele padavina, tako da ćemo imati periode ekstremnih suša i poplava", kazao je za agenciju Beta šef projekata Slavimir Stevanović.
Stevanović je naveo da se studija odnosi na period od 2000. do 2030, a potom na periode od 2030. do 2060. godine, i do kraja 21 veka.
Stevanović je kazao da suše i poplave neće biti česte, ali da će ti ekstremni periodi dugo trajati.
"Zato je važno da se takve situacije prate i dobro prognoziraju, da lokalne samouprave procene da li će baš blizu te reke praviti fabriku ili naselje, ili da li će se u Nišu gajiti vinova loza ukoliko će doći do suše kada bude trebalo da sazri plod", kazao je Stevanović.
Prema njegovim rečima, bolje prognoziranje omogućiće tri digitalna uređaja koji su postavljeni na slivovima reka Kolubare, Toplice i Jasenice.
"Ti uređaji mogu u bilo kom trenutku da izmere koliko je količina vode ušla u reke, a podaci o tome se putem mreže šalju u Zavod", objasnio je Stevanović.
Predstavljanju studije prisustvovao je i ambasador Norveške u Srbji Nils Ragnar Kamsvag, koji je kazao da su klimatske promene globalni problem i da je sprečavanje njihovog uticaja izazov za svaku državu.
"Nama treba znanje, stručnost, kako da se izborimo sa klimatskim promenama. Taj plan mora da bude i u svakoj političkoj agendi," ukazao je Kamsvag i dodao da će Norveška nastaviti da pomaže Zavod.
Kako je saopšteno iz RHMZ, u Srbiji je danas najtoplije u Loznici, Sremskoj Mitrovici, Negotinu, Zaječaru i Vranju, gde je u 13 časova izmereno devet stepeni, a najhladnije na Kopaoniku, gde temperatura vazduha iznosi minus jedan stepen i pada slab sneg. Slaba kiša pada u Kruševcu i Vranju, dok u Sjenici pada rosulja, odnosno sipeća kiša. Visina snežnog pokrivača na Kopaoniku iznosi dva centimetra.
Direktor Hidrometeorološkog zavoda Vladan Kocić rekao je da je kroz projekte u poslednjih sedam godine u kupovinu softvera i obuku kadrova uloženo oko dva miliona evra.
"Mi smo sada utrli put unpređenju hidrometeorološke službe koja ima savremenu opremu, mlade i dobre kadrove i nadam se da će služba i u budućnosti nastaviti da se razvija na ovaj način", rekao je Kocić.
Na skupu se moglo čuti da je trenutno zagrevanje planete 0,8 stepeni, a da se narednih godina očekuje zagrevanje od dva do četiri stepena.
