Time je potrđena kazna Nebojši Pavkoviću, dok su svima ostalima prvostepene kazne smanjene.

Oni su optuženi za zločine počinjene nad kosovskim Albancima 1999. godine.

Šainović je u to vreme bio potpredsednik Vlade SRJ, Pavković komandant Treće armije Vojske Jugoslavije, Lukić načelnik štaba MUP-a na Kosovu, a Lazarević načelnik štaba Prištinskog korpusa.

Šainović i Lukić, prema pravosnažnoj presudi, kojom su delimicno usvojene njihove žalbe, nisu odgovorni za neke od najmasovnijih ubistava Albanaca na Kosovu - u Suvoj Reci i selima Mala Kruša i Meja - za koja su u prvostepenom postupku bili osuđeni. Oslobođeni su, takođe, i krivice za prisilno premeštanje na nekim lokacijama na Kosovu.

To je, po proceni žalbenog veća, koju je preneo predsedavajući sudija Liju Daćun  opravdalo smanjenje njihovih kazni.

Bez obzira na to, Šainović, Lukić i Pavković proglašeni su, kao i prvostepenom presudom, krivim po svih pet tačaka optužnice - za prisilno premeštanje, deportacije, ubistva i progon albanskog stanovništva sa Kosova. Ta dela kvalifikovana su kao zločini protiv čovečnosti i kršenje zakona i običaja rata.

Žalbeno veće Tribunala potvrdilo je nalaz iz prvostepene presude da su Šainović, Pavković i Lukić ključni učesnici "u zajedničkom zločinačkom poduhvatu" nasilnog proterivanja "najmanje 700.000" albanskih civila sa Kosova od marta do juna 1999. čiji je cilj bila "promena etničke ravnoteže radi zadrzavanja srpske kontrole" nad pokrajinom.

Pravosnažnom presudom potvrđeno je i da je general Lazarević, kao komandant Prištinskog korpusa VJ, pomagao i podržavao nasilno premeštanje i deportacije albanskog stanovništva. General Lazarević oslobođen je optužbe za premeštanje albanskog stanovništva iz opštine Kačanik.

Vukčević: Nije neočekivano

Tužilac za ratne zločine Vladimir Vukčević ocenio je da nije neočekivana današnja presuda Žalbenog veća Haškog tribunala, kojom su četvorica bivših držvnih i policijskih funkcionera osuđeni na višegodišnje kazne zatvora zbog zločina nad kosovskim Albancima.

Žalbeno veće odbilo je Lazarevićevu žalbu da je pogrešno osuđen za pomaganje i podržavanje prisilnog premeštanja i deportacija zato što nije utvrđeno da je, pri pružanju pomoći, postojala "direktna usmerenost" na zločine.

Standard "direktne usmerenosti", drugo žalbeno veće Tribunala primenilo je pri oslobađanju bivšeg načelnika Generalštaba VJ Momčila Perišića krivice za pomaganje i podržavanje zločina Vojske Republike Srpske tokom rata u BiH.

Sudija Daćun označio je takav pristup svojih kolega u slučaju Perišić kao "pogrešan", naglasivši da za osuđujuću presudu za pomaganje i podržavanje nije neophodno da optuženi bude "direktno usmeren" na činjenje zločina.

Šainović, Pavković i Lukić su 26. februara 2009. prvostepenom presudom osuđeni na po 22 godine zatvora za zločine protiv čovečnosti i kršenja zakona i običaja ratovanja.

Oni su proglašeni krivim po svih pet tačaka optužnice - za prisilno premeštanje, deportacije, ubistva i progon albanskog stanovništva sa Kosova.

General Lazarević i bivši načelnik Generalštaba VJ Dragoljub Ojdanić osuđeni na po 15 godina zatvora, jer su proglašeni krivim po jednom broju optužbi za pomaganje i podržavanje deportacije i prisilno premeštanje albanskog stanovništva sa Kosova.

Optužnicom je bio obuhvaćen i bivši predsednik Srbije Milan Milutinović, koji je oslobođen krivice po svim tačkama optužnice. Odbrana osuđenih i tužilaštvo su se žalili na presude, dok je general Ojdanić povukao svoju žalbu, a od žalbe je u njegovom slučaju odustalo i tužilaštvo.

General Ojdanić, odlukom predsednika Tribunala Teodora Merona, u avgustu prošle godine pušten je na slobodu, jer je u pritvoru proveo dve trećine izrečene kazne.

Tužilaštvo je u žalbama na prvostepenu presudu tražilo da se kazne pooštre, dok su odbrane tražile oslobađanje od optužbi ili ublažavanje kazni.

Dačić: Obratiti više pažnje na Haške procese

Premijer Srbije Ivica Dačić kaže da Srbija mora više pažnje da obrati na procese u Haškom tribunalu, jer se tamo ne sudi samo pojedincima, nego i državi. "Niko od nas ne može da bude zadovoljan presudama u Hagu. To nisu presude pojedincima, može da se gleda kao na presude državi", rekao je Dačić. On nije želio da komentariše današnju presudu, naglasivši da Srbija, za razliku od drugih, ne komentariše odluke Suda.

Odbrana optuženih je u žalbi tvrdila da delovanje optuženih tokom sukoba na Kosovu 1999. godine nije bilo "konkretno usmereno" na činjenje zločina i zatražila oslobađajuću presudu.

Šainović je u pritvoru Tribunala od proleća 2002. kada se dobrovoljno predao. Generali Pavković, Lazarević i Lukić dobrovoljno su se predali sudu 2005.

Portparol Haškog tribunala Magdalena Spalinski izjavila je da prema pravilu osuđeni mogu da zatraže od predsednika Suda puštanje na slobodu posle odsuženja dve trećine kazne.

To pravilo bi ove godine mogao da iskoristi bivši načelnik štaba Prištinskog korpusa VJ Vladimir Lazarević (65) kome je kazna smanjena sa 15 na 14 godina, dok bi ostala trojica osuđenih trebalo još da ostanu u zatvoru.

"Pravilo je da pravosnažno osuđeni mogu da podnesu predsedniku Tribunala zahtev za prevremeno puštanje na slobodu", rekla je Spalinski u izjavi Tanjugu ne komentarišući današnju presudu.

"Šainović dogodine kod kuće", Pavković traži reviziju?

Odbrana generala Nebojše Pavkovića najavila je danas da će pokušati da zatraži vanrednu reviziju današnje pravosnažne presude Pavkovića.

"Što se kazne tiče, postoji mogućnost da zatražimo reviziju, iako su visoki standardi za to i jedino je odbrana Veselina Šljivančanina uspela... Nastavićemo da se borimo za to dok imamo zakonskih mogućnosti", izjavio je u Hagu Pakovićev branilac Aleksandar Aleksić.

Upoređujući presudu Pavkoviću sa oslobađajućom presudom hrvatskom generalu Antu Gotovini za progon Srba iz Kninske krajine, 1995, Aleksić je podsetio da je žalbeno veće u tom slučaju utvrdilo da nije postojao udruženi zločinački poduhvat za proterivanje sprskog stanovništva.

"To je odlučeno, iako je prvostepeno veće citiralo dokaza kao što je izjava predsednika (Hrvatske Franje) Tuđmana posle operacije Oluja koji je rekao: 'Srbi su kancer na tkivu Hrvatske, mi smo ih oterali da se više nikad ne vrate'. Većina u žalbenom veću u predmetu Gotovina rekla je da nije jedini razuman zaključak da su imali nameru da proteraju hiljade i hiljade Srba. Tvrdim da tako direktnog dokaza u slučaju Šainović i drugi - nema".

Djuro Čepić, branilac generala Vladimira Lazarevića, izjavio je da "ne može reći da je zadovoljan presudom, pošto je kazna od 14 godina, uz ukidanje bitnih elemenata prvostepene presude, preoštra".

Čepić je ocenio da je današnjom presudom "žalbeno veće odstupilo od standarda 'direktne usmerenosti'", na osnovu kojeg je nedavno krivice za pomaganje i podržavanje zločina Vojske RS, tokom rata u BiH, oslobodilo tadašnjeg načelnika Generalštaba VJ Momčila Perišića.

Po tom standardu, optuženi, da bi bio osuđen za pomaganje i
podržavanje zločina, mora biti svestan da je pomoć koju pruža "direktno usmerena" na činjenje zločina. U današnjoj presudi, žalbeno veće ocenilo je da je taj standard pogrešno primenjen u slučaju Perišić i odbacilo je Lazarevićevu žalbu.

"Veće je našlo da se taj standard ne može primeniti, što bi dovelo do mnogo, mnogo bolje presude za generala Lazarevića", naglasio je Čepić.

Čepić je najavio da će uskoro zatražiti prevremeno oslobađanje generala Lazarevića, posle dve trećine izdržane kazne. Lazarević je u pritvoru od 2005. godine.

Branilac Nikole Šainovića, advokat Toma Fila rekao je da zadovoljan i da veruje da će njegov klijent dogodine biti kod kuće.

''Zadovoljan sam što je skinuto četiri godine tako da će Šainović dogodine da bude kod kuće. Ipak, to ne znači da mislim da je on kriv niti da to prihvatim'', rekao je Tanjugu Fila.

On je istakao i da je sudija Tudž Muh Ahmedov izneo mišljenje da Šainović nije kriv.

Fila je naveo i da bi svi danas osuđeni bili oslobođeni i kod kuće da je veće koje im je sudilo imalo isti stav kao i sudsko veće na suđenju generalu Momčilu Perišiću.

Prema njegovim rečima, pravni značaj ove presude je u tome što je sud, sudsko veće odstupilo od stava koje je imalo u suđenju Perišiću da mora da ima neposredna saznanja o zločinima, direktno usmerenje.

Navodeći da je u slučaju Perišića utvrđeno da nije bilo direktnog usmerenja i da je on od tog veća oslobođen, Fila je istakao da je na ovom suđenju sudsko veće promenilo tu odluku i reklo da ne treba direktno usmerenje, već da je dovoljno da se to samo desilo.

''Da prevedemo na srpski - da je ovo veće sudilo Perišiću bio bi osuđen, a da je ono veće sudilo ovim optuženim svi bi bili oslobođeni i kod kuće'', rekao je Fila.