Sve manje zaposlenih odsustvuje sa posla zbog bolesti, a poštede su i sve kraće. Ljudi rade iako nisu zdraviji, jer se bolovanje ne isplati
I to uprkos tome što nacionalni zdravstveni karton pokazuje da u međuvremenu uopšte nismo postali zdraviji. Naprotiv, u proseku, svaki drugi odrasli stanovnik ima dve dijagnoze od kojih je jedna povišen krvni pritisak, od dijabetesa boluje 670.000 stanovnika, a svake godine se otkrije 16.000 novih slučajeva. U porastu su i sve ostale bolesti, ali, generalno zaposleni zbog toga, što u trci za svakim dinarom, što iz straha da ih bolešljivost ne svrsta među one koji su u firmama višak, sve ređe, i sve kraće, odsustvuju sa posla.
Početkom decenije prosečno bolovanje trajalo je 50 dana, a prošle godine - 45. Na "lečenje" nacije od "dugog ležanja", mogla je da utiče i promena pravila. Samo od januara 2012. godine, od kada se primenjuje pravilnik kojim je "propisan" maksimalan broj dana poštede za svaku bolest posebno, prosečno bolovanje skraćeno je za četiri dana, pišu "Novosti."
Niko ne vodi evidenciju koliko zaposlenih koristi bolovanja kraća od 30 dana, za koja naknade isplaćuju poslodavci. Procenjuje se da je takvih bolovanja najmanje trostruko više nego onih dužih. Za razliku od vremena kada se bolovanje otvaralo samo da se predahne od posla, ili da se završe sezonski, povremeni poslovi, sada se, tvrde izabrani lekari, izbegavaju i kraća odsustva sa posla. Razlog je novac, jer se za vreme provedeno na bolovanju isplaćuje naknada u visini 65 odsto plate.
S druge strane, bolovanja ima manje i zbog činjenice da je smanjen broj zaposlenih. Tako izabrani lekari tvrde i da pacijenti, suočeni s tim rizikom, sve češće odbijaju da koriste bolovanje, osim ukoliko nije baš nužno.
"Živimo u vremenu koje je radikalno dehumanizovalo sve odnose pa i u sferi rada, i u tom kontekstu potpuno je logična posledica ponašenje ljudi koji zbog egzestencijalnih problema, malih zarada i straha od gubitka posla, kalkulišu svojim zdravljem da bi sačuvali i to malo što imaju", smatra sociolog Ljubiša Despotović.
"Kriza se radikalizovala, ali iako je globalnog karaktera, mi smo već dugo u tranziciji, poslodavci pokazuju nespremnost da se odreknu i dela privilegija, vlada kriza morala i najveći teret se prevaljuje na zaposlene", kaže on.
Prema evidenciji Republičkog zavoda za zdravstveno osiguranje, iz čije kase se i isplaćuju naknade za bolovanja duža od 30 dana, prošle godine na bolovanju je od ukupno 1,85 miliona osiguranika: zaposlenih, preduzetnika i sveštenika, koji mogu da ostvare ovo pravo, na "poštedi" bio 53.471.
"Pet najčešćih razloga zbog kojih se išlo na bolovanja duža od 30 dana prošle godine su krvarenja u početnoj trudnoći, rizik od pobačaja, kontrola trudnoće sa visokim rizikom, i bolovi: u leđima i slabinskom delu kičme", kažu u RFZO.
U proseku, najduže se bolovalo u Gnjilanama - 69 dana, Kosovskoj Mitrovici - 64 i Nišu - 54 dana, a najkraće, po 37 dana, u Valjevu i Prokuplju.
Na ime naknada za bolovanja duža od 30 dana RFZO je za prošlu godinu isplatio ukupno 3,6 milijardi dinara, a prosečna naknada po osiguraniku bila je 70.305 dinara.
