Ono što je u većini klubova "desetka", na "Old Trafordu" je "sedmica".
Kult.
Taj dres ima magijski karakter među fanovima Mančester junajteda i to nije slučajno. Dovoljno je samo taksativno nabrojati koji su igrači nosili "7" na leđima i da se čovek zamisli da li bi Junajted trebalo trajno da povuče taj dres iz upotrebe.
A, onda, tu su i oni koji su pokušali da ga nose, ali je on bio pretežak za njihova pleća, pa su odustali. Neki su bili dovoljno pošteni i svesni, pa su ga poput Šinđija Kagave, odbili odmah, pre promocije na stadionu.
Najave sa Ostrva govore u prilog tome da će nova zvezda, Huan Mata, prihvatiti da obuče "sedmicu" i tako svoju ulogu u klubu koji rezultatski posrće posle povlačenja sera Aleksa Fergusona učiniti još komplikovanijom. Da li to Mati treba? Možda njemu lično ne, ali Junajtedu je potrebna nova "sedmica".
Ali, onda se dogodio Minhen, 6. februar 1958. godine i jedna od najvećih tragedija u istoriji fudbala. Avion sa fudbalerima Mančester junajteda, navijačima kluba i engleskim novinarima, srušio se prilikom trećeg pokušaja da poleti iz Minhena. Ekspedicija se vraćala iz Beograda sa utakmice protiv Crvene zvezde.
Avion "Britiš Ervejza" na letu broj 609 srušio se, 20 putnika i članova posade izgubilo je život na licu mesta, još troje je preminulo od posledica povreda u bolnici, a preživelo je njih 21. Jedan od njih bio je i vlasnik "sedmice", Beri, koji je zbog teških povreda lobanje i ekstremiteta morao dva meseca da provede u bolnici u Minhenu.
On se ničega nije sećao i stanje mu je bilo kritično, tako da su lekari odlučili da mu ništa ne kažu o katastrofi koja se odigrala, kao ni tome koliko je njegovih saigrača izgubilo život, a bilo ih je osmorica: Rodžer Birn (28), Edi Kolman (21), Mark Džons (24), Dankan Edvards (21), Bili Vilan (22), Tomi Tejlor (26), Dejvid Peg (22) i Džef Bent (25).
Džeki Blančflauver (24 u trenutku nesreće) i sam Beri, koji je tada imao 31 godinu, nikada više nisu mogli da igraju fudbal. Ali su ostali živi.
Beriju je bilo čudno što ga njegov najbolji prijatelj, Tomi Tejlor, nijednom nije posetio tokom dva meseca u bolnici. Osoblje je stalno zapitkivao zbog čega je to tako, ali su lekari ostali odlučni u nameri da mu ne kažu ništa, sve do povratka u Englesku.
S obzirom na to da Beri više nije mogao da igra fudbal, "sedmica" je ostala slobodna.
Ni pet godina kasnije, kada se na velikoj sceni pojavio verovatno najbolji britanski fudbaler svih vremena, kultna ličnost engleskog fudbala, malo zbog neviđenog talenta, više zbog raskalašnog života, Džordž Best, "sedmica" nije dobila pravog naslednika.
Dečki iz Belfasta postao je prvotimac sa svega 17 godina i od 1964. do 1972. odigrao skoro svaku utakmicu za klub, bio najbolji strelac tokom šest uzastopnih sezona od 1966. godine, a pre toga, 1965, doneo Junajtedu prvu titulu prvaka od minhenske nesreće. Besmrtan je postao naredne sezone kada je gotovo "sam" odveo "đavole" do titule prvaka Evrope.
Posle pobede nad Benfikom u finalu Kupa šampiona (bilo je 4:1 posle produžetaka, na "Vembliju"), Best se vratio u Mančester kao potpuni heroj i svi su govorili kako je on "stvarno najbolji".
Trio Best/Denis Lo/Bobi Čarlton dominantno je osvojio titulu 1967. godine, a navijači su, koliko za Besta, počeli da se vezuju i za broj "7". Džordž je dobio "Zlatnu loptu", posle čega je pomislio da je osvojio sve, pa se okrenuo drugoj polovini svoje ličnosti: žene, automobili, kocka i alkohol bili su takođe sinonimi za ljubimca Junajtedovih navijača.
Takav stil života počeo je da uzima svoj danak već početkom 70-ih, pa je Best morao da ode, ali ako pitate stariju gardu sa "Teatra snova", oni će vam reći da je to najbolji fudbaler koji je ikada igrao za Mančester.
Prvi put povukao se iz fudbala sa samo 27 godina, a Junajted je ispao iz prve lige 1974. godine, prvi put od 1937.
Nekolicina igrača pokušala je da vrati sjaj "sedmici". Neuspešno. Sve do dolaska Brajana Robsona iz Vest Bromviča, 1981. godine. Bio je plaćen tada rekordnih 1,5 miliona funti.
Kakav je igrač bio Robson?
U nameri da postigne gol ili dođe do lopte, on je doživeo 24 preloma, naprsnuća ili frakture kostiju tokom karijere i uvek se vraćao jači i odlučniji. Ipak, nije postao legenda reprezentacije Engleske jer su ga nabrojane povrede sprečile da bude deo Mundijala 1986. i 1990. godine, a na oba su Englezi imali bitnu ulogu i ispadali dramatično, u četvrtfinalu (Božija ruka) i polufinalu (penali sa Nemcima).
Na klupskom nivou, međutim, bio je legenda, najzaslužniji igrač za osvajanje FA kupa 1991. godine, prvog trofeja još od 1968. i Bestovog vremena. Već tada moglo je da se zaključi da, kada je Junajted imao dominantne "sedmice", imao je i trofeje.
Robson je 1993. godine imao važnu ulogu u osvajanju prve titule prvaka Engleske posle 26 godina, ujedno i trijumfa u prvom izdanju novoosnovane Premijer lige. To je bio početak dominacije Junajteda, koja traje i danas (13 titula u narednih 20 godina). "Kapiten Marvel" kako su ga zvali povukao se 1994. godine, kada je Fergusonov Junajted već bio internacionalna sila.
To se dogodilo 1994. godine, a svet fudbala željan junaka i antijunaka, dobio je novu ikonu. Bio je to arogantni Francuz, čiji naredni potez nije mogao niko da pretpostavi. Titule u Premijer ligi počele su da se nižu, Kantona je razbijao predvidljivost engleskog fudbala i golove slavio gordo.
"Godina 1966. najvažnija je za engleski fudbal", bila je prednja strana transparenta koji su jednom prilikom istakli navijači Mančester junajteda. I taman kada biste se složili i rekli: "Da, tada su Englezi osvojili do danas jedinu titulu prvaka sveta", oni bi vam okrenuli transparent.
Na drugoj strani pisalo je:
"Rođen je Erik Kantona".
Golovi, asistencije, jake izjave, prepotentan stav, osećaj nadmoći i... poneka tuča sa navijačima protivničkih klubova. Sve to donelo je Kantoni status ikone među navijačima, koji će vam i danas reći da on možda nije bio dobar kao Best ili Ronaldo, ali je bio najveći!
I zaista, većina navijača Junajteda broj "7" prvo poveže sa Kantonom, a ne Ronaldom, Robsonom, Bestom ili recimo Dejvidom Bekamom.
Kantona se iznenada i na zaprepašćenje navijača povukao iz profi fudbala posle titule osvojene 1997. godine, sa svega 30. Rekao je: "Bolje da me pamtite ovakvog, nego da se vucaram po terenu".
I tada se videla magija Mančesterove "sedmice". U nekim drugim klubovima, recimo moćnom Milanu iz 90-ih, vodila se velika borba između Dejana Savićevića, Zvonimira Bobana i Roberta Bađa za broj "10", a Bekam ga se 'ladno odrekao zbog sedmice.
On je uveliko bio deo prvog tima, jedan od "Fergijevih beba", kojem je data "desetka" i za koju se on zahvalio golom sa pola terena protiv Vimbldona 1996. godine. Lepi dečko engleskog fudbala, plejboj i majstor centaršuta, bio je Junajtedov naredni projekat. Dobio je sedmicu i oženio pop zvezdu, Viktoriju, poznatiju kao "Poš" iz muzičke atrakcije tog vremena, nazvane "Spice Girls".
Da nije samo njegov marketinški potencijal razlog zbog kojeg je nosio "7", Bekam je dokazao u kultnoj sezoni 1998/99, koju je odigrao maestralno i koja je završena "Tripletom". To je sezona u kojoj je Ferguson zabeležio prvi veliki uspeh na međunarodnoj sceni i vratio Junajtged u krug osvajača titule prvaka Evrope, što dugo, dugo nije bio slučaj.
Golovi u nadoknadi vremena finala Lige šampiona protiv Bajerna iz Minhena, u Barseloni, su nešto što najjasnije pamtimo iz te sezone, ali ona je bila ispunjena Bekamovim sjajnim igrama, golovima i asistencijama za titulu u Premijer ligi i FA kupu.
On se vratio jači posle gluposti koju je napravio prethodnog leta, na Mundijalu u Francuskoj, kada je dobio crveni karton na utakmici sa Argentinom, posle koje je "Albion" ispao (opet ispao). Greh mu je oprošten kada je 2001. golom iz slobodnjaka odveo Englesku na Mundijal u Japanu i Južnoj Koreji.
Već tada bio je veća zvezda u medijima nego što je to Fergusonu bilo potrebno, pa je 2003, tačno deceniju od debija, prodat Realu iz Madrida. Ferguson je već tada pokazao da ne preza ni od koga, pa ni od broja "7".
Fergi je znao ili bar pretpostavljao šta se sprema...
Iste godine prihvatio je sugestije Gerija Nevila i ostalih igrača i potpisao tinejdžera Kristijana Ronalda, iritantnog izgleda i fantastičnog talenta. Klinac je stigao iz Sportinga nakon što je napravio smešnima svoje čuvare u prijateljskoj utakmici sa Junajtedom, u pripremnom periodu.
Sedmica, logično.
Iako je Ronaldo šest sezona kasnije otišao u Real Madrid za rekordnih 94 miliona evra i tako donekle razočarao navijače, niko mu neće osporiti da je na "Old Trafordu" radio što nikad niko nije pre toga i što će bilo ko teško ponoviti. Osim, ako odluči da se vrati.
Titula prvaka Evrope 2008. godine i konstantne sezone sa 35, 40, 45 postignutih golova, "Zlatna lopta"... Ronaldo je sa lakoćom nosio dres koji je potom uzeo Majkl Oven i proveo se kao bos po trnju. Kagava je rekao: "Ne, hvala", a Antonio Valensija 2012. godine odlučio da proba, pa se u oktobru prošle godine požalio da je to preveliki pritisak za njega i vratio se svojoj "dvadesetpetici".
Nekoliko meseci, dres je visio u ormaru i sada je spreman za promociju Mate.
Može li on to?
Teodosić ovakav meč nije imao 14 godina! Navijači Partizana pamte kad je poslednji put imao nula asistencija!
"Obradović više ne računa na njega, Partizan traži drugog igrača": Otkriveno kakvo pojačanje žele crno-beli
Nemačka se priprema za rat sa Rusijom! Napravljen tajni plan, evo kako će postupiti u slučaju eksalacije sukoba
Uspavana Zvezda nije došla na derbi: Protiv Partizana ovakav nemaš šta da tražiš na terenu
Obradović izašao pred Grobare, pa čuo šta mu skandiraju: Podigao prst i tražio samo jedno, pogledajte