Haški tribunal je izrekao pravosnažnu presudu i smanjio prvobitnu kaznu bivšem načelniku Resora Javne bezbednosti MUP-a Srbije Vlastimiru Đorđeviću za devet godina.
Sudije su delimično usvojile Đorđeviću žalbu i oslobodile ga odgovornosti za zločine na nekim od lokacija navedenih u prvostepenoj presudi. Takođe, žalbeno veće ocenilo je i da je prvostepena kazna bila preoštra.
Konačnom presudom, međutim, potvrđena je Đorđevićeva krivica po svim tačkama optužnice za prisilno premeštanje, deportacije, ubistva i progon Albanaca sa Kosova u prvih šest meseci 1999. kada je on bio načelnik Resora javne bezbednosti MUP-a Srbije i pomoćnik ministra unutrašnjih poslova.
Ta krivična dela kvalifikovana su kao zločini protiv čovečnosti i kršenje zakona i običaja rata. Potvrđeno je i da su zločini počinjeni u okviru udruženog zločinačkog poduhvata čiji je cilj bilo trajno uklanjanje Albanaca sa Kosova.
Đorđević je 23. februara 2011. prvostepenom presudom osuđen na 27 godina zatvora.
On je osuđen za zločine protiv čovečnosti i ratne zločine počinjene nad kosovskim Albancima od 1. januara do 20. juna 1999. godine.
Đorđević, koji je u to vreme bio i pomoćnik ministra policije, tereti se da je bio deo udruženog zločinačkog poduhvata sa ciljem da se protera nekoliko stotina hiljada albanskih civila sa Kosova, a koji je rezultirao i ubistvima više stotina civila.
U prvostepenoj presudi je istaknuta Đorđevićeva uloga u prikrivanju zločina.
On je optužen da je učestvovao u organizaciji premeštanja leševa kosovskih civila i njihovog zakopavanja na više lokacija u Srbiji.
Đorđević se u prvom pojavljivanju pred sudom izjasnio da nije kriv ni po jednoj tački optužnice, a potom i po dopunjenoj verziji.
General Đorđević je, međutim, prošle godine u završnici žalbenog postupka rekao da su na Kosovu činjeni zločini, kao i da je on sam učestvovao u prikrivanju tela ubijenih kosovskih Albanaca na više lokacija u Srbiji.
On je tada rekao da se kaje i uputio je izvinjenje žrtvama i raseljenim osobama sa Kosova.
Đorđević je, pak, negirao da je imao vodeću ulogu u skrivanju leševa kosovskih Albanaca.
U podnesku dostavljenom Žalbenom veću, optuženi je priznao svoju umešanost u zakopavanje leševa u bazi Specijalne antiterorističke jedinice MUP-a Srbije u Batajnici, a priznao je i da je znao da su neki leševi skriveni u jezeru Perućac.
Đorđević je naveo i da je bio uvučen u "te grozne događaje u kasnijoj fazi".
On je naveo da se kaje što se nije usprotivio prikrivanju zločina, ali je napomenuo da nije smeo da se suprotstavi tadašnjem ministru policije Vlajku Stojiljkoviću.
On je naveo i da je time što je u prvostepenoj presudi proglašen učesnikom udruženog zločinačkog poduhvata sa ciljem proterivanja stotine hiljada Albanaca sa Kosova njegova odgovornost "precenjena".
Tužilaštvu je u žalbi tražilo kaznu doživotnog zatvora, a odbrana da mu kazna bude smanjena ili da bude oslobođen.
Đorđević je uhapšen 17. juna 2007. u Crnoj Gori i istog dana je izručen sudu u Hagu.
Tribunal je prošle sedmice izrekao prve pravosnažne presude srpskim zvaničnicima za zločine na Kosovu.
Bivšem potpredsedniku Vlade SR Jugoslavije Nikoli Šainoviću kazna je sa 22 godine smanjena na 18 godina, policijskom generalu Sretenu Lukiću sa 22 je umanjena na 20, a generalu Vojske Jugoslavije Vladimiru Lazareviću sa 15 na 14 godina.
Jedino je generalu VJ Nebojši Pavkoviću potvrđena kazna od 22 godine zatvora.
Tribunal je potvrdio ključni deo optužnice da su oni bili deo udruženog zločinačkog poduhvata na čijem čelu je bio nekadašnji predsednik Srbije Slobodan Milošević.
Optužnicom je bio obuhvaćen i bivši predsednik Srbije Milan Milutinović, koji je oslobođen krivice po svim tačkama optužnice. Bivši načelnik Generalštaba VJ Dragoljub Ojdanić osuđen je u istom predmetu na 15 godina zatvora.
On je prošle godine izašao iz pritvora, jer je odslužio dve trećine dosuđene kazne.
